Најјаче упориште за политику, да управо политику, никако духовност или теологију, владика Григорије има међу расрбљеним аутошовинистима, атеистима, грађанистима, лево-либералним деловима опозиције и понеко ако се од корисних будала са деснице упеца захваљујући троловању Ђиласовог портала Србин.инфо.

Но то не треба да чуди. Владика Григорије је близак пријатељ Бориса Тадића и свих жутих политичара. Са њима је имао одличне пословне аранжмане, док су били на власти. То је заправо и највећи проблем владике Григорија са Вучићем и његовом владавном, то што више не може да бизнисује у Србији.

Григорије, кога још од миља због штуцоване браде, каква не приличи монасима, зову и владика Клуни, поред жутих политичара одлично је сарађивао и са Додиком. Све док није отишао у Немачку, Григорије је био промотер Додикове политике, практично му је радио предизборну кампању. То међутим аутошовинисти не желе да признају јер они из дбине душе мрзе Републику Српску, а Додик је оличење Српске, за сад. Наравно, заузврат му је Додик шаком и капом трпао паре у џепове.

Али да прескочимо Додика, и да се вратимо на аутошовинисте. Дакле, зашто је владика Клуни омиљен међу атеистима и мрзитељима свега српског, људима који никад нису крочили у цркву?

Пре свега јер је он пројекат НАТО-а и то они веома добро знају. Он и Максим Васиљевић, који је недавно извршио црквени сепаратизам изменивши устав српске цркве у Америци су обојица духовна чеда владике Атанасија Јевтића. Поред њих двојице, Атанасије има још једно духовно чедо а то је Вук Драшковић. И замислите, сва тројица су НАТО лобисти. Случајно? Тешко да је случајно.

Атанасије Јевтић блиске везе са НАТО структурама преко грчке цркве има још из времена ’80. Прошлог века. Веома цењен теолог код Грка, а код Срба познат по опаком језику. Атанасије је недавно у Јасеновцу изјавио да Иринеј није његов патријарх, што са црквене-правне тачке гледишта подлеже прекршају који се кажњава. Ипак, тај патријарх Иринеј, кога Атанасије, Григорије и Максим, нападају преко лево-либералних и прозападних медија као што су НИН, Блиц, Данас и други, никад није потегао питање одговорности Атанасија. Не зато што је немоћан, већ зато што је заиста прашта својим личним непријатељима.

Владика Григорије је када наступа на ТВ пун љубави и разумевања, пун праштања, сав се топи од хришћанских врлина. У реалности је то ипак сасвим другачији човек. То најбоље знају новинари, који су се усудили да напишу критичке текстове о дочином владики Клунију, а којима је владика пун љубави претио и посредно и лично али их је и тужио у дебело се наплатио. Но то није све. Тај пун љубави владика Григорије је на прослави јубилеја 800 година аутокефалности СПЦ у олтару, непосредно након причешћа, док је још држао убрус на устима(знају православци који су редовни у цркви шта ово значи) „обећао“ својој браћи монасима и владикама СПЦ који нису његови истомишљеници да ће их све „поклати, чим Вучић падне с власти“.

Владика Григорије као НАТО пројекат и добар ученик Атанасија Јевтића има само један задатак – разбијање Српске цркве. Његово лицемерно тумачење хришћанства, његова слаткоречивост у медијима, и укупна вештачки медијски обликована слика о њему је најобичнија лаж, која треба да завара српски народ да поверује вуку у јагњећој кожи. Било би часније с његове стране да је скинуо мантију и ставио се на чело грађанске опозиције, као што је Зукорлић урадио, него што изиграва калуђера иако цела Босна и Херцеговина зна да има и жену и девојку и децу.

Григорије не воли Вучића јер га је оставио без прихода, али не воли он ни опозицију, он је само један успешан бизнисмен и западни пројекат коме се указала прилика да се позиционира као опозициони владика. Григорије рачуна да ће Вучић једном морати да падне с власти и да ће тада и однос цркве и државе да се промени у његову корист. Зато се овог момента шлихта грађанској опозицији. На крају у тој истој опозицији су и Гордана Чомић, и Балша Божовић, и Драган Шутановац и Весна Пешић и сви аутошовинисти који су подржали пресуду Радовану Караџићу, баш онако како је млађани Григорије позивао Ратка Младића и Радована Караџића да се предају Хашком трибуналу. Своје везе са Ђиласом и Вуком Јеремићем никад није крио, њих не презире, јер за разлику од аутошовиниста, који имају некакву идеологију, Ђилас и Јеремић су пре свега бизнисмени, баш тако као што је то и Григорије.

Уколико зауста једног дана Григорије постане патријарх, како то прижељкују аутошовинисти. Можемо рачунати да ће аутоматски ући у раскол са Руском црквом. Да ће рашчинити, протерати и у најбољем случају пензионисати своје колеге епископе који данас не желе да допусте таквим кабадахијама као што је Григорије да се наметну као ауторитети у цркви. Да ће клерикализам подићи на један сасвим нови ниво и да ће се више он питати око државних послова него неки будући председник Тадић. Тешко Србима ако дочекају Григорија за патријарха, јер ће то значити да ће им председник бити неко ко је гори од Тадића.

Ксенија Кнежевић, Nacionalist

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here