Како је политички аналитичар и народни посланик у Скупштини Србије постао омиљени Вучићев десничар?

Ђорђе Вукадиновић је један од ретких опозиционара који није напустио Скупштину и кренуо путем бојкота парламента и избора. Већина опозиционара му је ово замерила и таргетирала га као сарадника Вучићевог режима.

У емисији “Упитник” код Оливере Јовићевић на ТВ РТС, гостовали су Никола Селаковић генерални секретар председника Србије. Чедомир Јовановић лидер ЛДП и Ђорђе Вукадиновић.

Тема Упитника је била положај Срба у региону.

Након емисије могло се само једно закључити: Председник Александар Вућчић води савршену политику која је у интересу грађана Србије, Срба у региону али и осталих становника региона. Председник Србије је не само мудар српски владар, попут Милоша Обреновића, с ким га је управо Селаковић упоредио, него је он заправо и нови Тито који балансира између истока и запада и покушава да подигне стандард пре свега Србије а затим и региона, али и да спречи економске миграције довођењем страних инвеститора и Малим Шенгеном.

Оваквом утиску су највише допринела двојица саговорника Вукадиновић и Јовановић.

Како?

У намештеној “оштрој” полемици наводних опозиционара са влашћу, улогу грађанско-либералне опције одлично је одглумио Чедомир Јовановић. Поред уобичајених Чединих либерашких флоскула о злим Србима и СПЦ, Чеда ипак није пропустио да неизмерно хвали и велича успехе и политику председника Вучића.

С друге стране, новог Вучићевог десничара, који је млако и килаво покушавао да оптужи Вучића за лошу националну политику, Вукадиновић није баш најбоље одглумио. АЛИ, управо на причи ова два наводна опозиционара поентирао је Никола Селаковић представљајући националну политику актуелне власти као једину могућу и прилично успешну. Као политику између грађанско-либерашко издајничке коју је заступао Чеда Јовановић и “екстремно десне” коју је требао да заступа Вукадиновић.

Реакције СНС ботова на друштвеним мрежама најбоље илуструју овај тријумф “мудре” националне политике режима.

Јасно је да власт од Вукадиновића прави свог новог десничара. Овај пут је то десничар који није окупио ратне ветеране или навијаче, који не прети да ће бацити Зеленовића у хладну Саву и који не тражи чашу воде. Вацић, из неког разлога не задовољава потребе режима.

Вучићу је потребан елоквентан десничар. Близак ставовима Бошка Обрадовића, који критикује власт.  Но да ипак није Бошко Обрадовић који бојкотује изборе и јуриша на РТС са моторном тестером. Већ неко ко је цивилизован а жели да учествује у изборној трци, управо као Вукадиновић. Да је Бошко могао ово да претпостави можда би и он изашао на изборе, али сад је касно за ту причу.

Мало је вероватно да ће власт одбацити Вацића и пригрлити место њега Вукадиновића, али је сасвим сигурно да је већ пригрлила Вукадиновића и дала му медијски простор.

Вацићу се може штошта замерити но једно сигурно не може – он није лењ. За протеклих пола године успео је да оформи партијске одборе у готово свим већим местима у Србији. Поред тога учешћем на локалним изборима је показао и да може да добије поверење одређеног процента гласача, те је његова Српска десница ушла у власт на појединим местима на локалу. Ипак, режиму је потребан и неко попут Вукадиновића, с ким ће моћи да прави фингиране дискусије у медијима и ко ће отворено да критикује режим тамо где му то уствари и није проблем.

Вукадиновић је с друге стране неко ко има солидан утицај на Твитеру, а власт то цени, јер је Твитер виђен као место на коме се окупља опозиција. Сетимо се само како је опозициона шминкерка Јелена Маћић купљена од власти да води ријалити Парове на ТВ Хепи, управо због великог утицаја на Твитеру.

Вукадиновић је поред тога већ дуго у политици. Има свој медиј НСПМ. Има своју публику. Има значајан утицај на националистичке кругове у Србији. Пре свега има утицај на онај део националиста који су опозиционо оријентисани. А то у овом моменту, када се најављује кампања бојкота, представља озбиљан ресурс, јер власт нема утицај на тај део гласача.

Вукадиновић ће свакако покренути део тих националиста да изађу на гласање. Тешко да ће их приволети да баш гласају за њега, али ту су други национално оријентисани а блиски властима, као рецимо Шапићев СПАС или покојни ДСС, Заветници и слични.

Вукадиновић је за режим дакле Миша Вацић са интелектуалним капацитетом и медијским утицајем. Миша Вацић за РТС. Неко ко ће моћи да покрене на изборе други део националистичких гласача. Умивени, очешљани, опеглани господин Вацић.

Сада је све јасно. Режиму је потребан баш један такав дојучерашњи Влах, близак националној причи. Једино остаје дилема за колико пара и за које бенефите је Вукадиновић пристао да глуми новог Вацића?

Т.С.

Патриот

 

 

 

 

 

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here