Jedan od glavnih političkih događaja protekle nedelje bila je Minhenska konferencija o bezbednosti, koja je okupila više od 150 šefova država, visokih diplomata i premijera u bavarskoj prestonici na otvorenoj diskusiji o aktuelnim pitanjima političkog dnevnog reda.

Važno pitanje rasprave bio je vektor dalje interakcije između Rusije i evropskih zemalja. Francuski predsednik Emanuel Makron, čije je trenutne težnje šef ruske delegacije, Sergej Lavrov nazvao je „pragmatičnom“ i „politički uviđavajućom“, više puta je pozvao na potrebu obnavljanja stalnog dijaloga sa Moskvom, napomenuvši činjenicu da je teško predvideti ekonomske koristi od sankcija u Rusiji i odmazdanih mera.

Dalje, tokom pregovora s nemačkim ministrom spoljnih poslova Hajkom Masom, šef ruskog ministarstva spoljnih poslova posvetio je posebnu pažnju „praktičnim pitanjima razvoja dijaloga između EU-a i EAES-a s izgledom stvaranja uslova za formiranje zajedničkog ekonomskog i humanitarnog prostora od Lisabona do Vladivostoka“, a takođe je razgovarao o specifičnostima završetka izgradnje gasovoda Severni tok-2. Poznato je da je danas Severni tok-2 jedan od najvažnijih strateških subjekata međunarodne saradnje unutar evropskog geopolitičkog prostora, koji igra značajnu ulogu u dugoročnom unapređenju odnosa između zemalja na koje je usmeren njegov ekonomski efekat.

Podsetimo, krajem decembra 2019. američke sankcije primorale su izvođača Nord Stream-2, švicarskt kompanijt “Olsiz”, da suspenduje polaganje poslednjeg podvodnog dela cevovoda i napusti gradilište. Lavrov je s pravom nazvao pokušaje SAD da ovaj ekonomski i energetski projekat poremete „nakaradnim i ciničnim mešanjem u poslove evropskog poslovanja“.

U isto vreme, tradicionalno agresivna američka politika ne odgovara ni Nemačkoj, čiji je politički tok sada jasno usmeren na uspostavljanje bliskijih i poverenijih odnosa sa Rusijom. Konkretno, to je najavio u utorak, 18. februara, nemački ministar ekonomije i energetike Peter Altmajer tokom svog govora na rusko-nemačkoj konferenciji u Berlinu. Primetio je sve veću potrebu Nemačke za prirodnim gasom i intenzivnijim dijalogom s Rusijom, u vezi sa kojim je odlučeno da se stvori nemačko-ruska radna grupa za buduću energetsku politiku, ne samo da bi se završila izgradnja Severnog toka-2, “udovoljavajući interesima obe zemlje”, već i zarad kompetentne interakcije u budućnosti.

„Želeo bih iskorak u bilateralnim odnosima. Rusija je prošla ogromnu transformaciju, u mnogim oblastima je postala moderna zemlja. Spremni smo i zaista želimo da nastavimo i unapredimo naše ekonomske odnose. Rusija je neophodan partner za Nemačku u našem nastojanju da rešimo svetske probleme“, izrazio je svoje mišljenje Peter Altmajer. Nemački ministar je takođe napomenuo da Nemačka aktivno razgovara sa Sjedinjenim Državama o ograničavanju negativnog uticaja sankcija na nemačka preduzeća.

Činjenicu da bi odnosi između Rusije i vodećih zemalja Evropske unije u bliskoj budućnosti mogli dostići kvalitativno novi nivo ne negira italijanski politički ekspert, Tiberio Grazciani, predsednik Međunarodnog instituta za globalnu analizu Vižen i global trends. U intervjuu za Njuz front, on je prokomentarisao trenutnu situaciju na sledeći način:

„Vidimo da se pojavljuju izjave u novom svetlu – naročito francuskog predsednika Emanuela Makrona, sa ciljem poboljšanja odnosa između Ruske Federacije i Evropske unije. Ove namere takođe se mogu potvrditi sve većom pažnjom koju Francuska i Nemačka pokazuju prema drugoj velikoj moći kontinentalne Evroazije – Kini. Rusija i Kina moraju razviti i usuglasiti najkohezitivniju moguću politiku prema Evropskoj uniji”.

„Ipak, treba imati na umu da je iskrivljena usredsređenost Brisela na trenutnu političku situaciju, njegov„ evroatlantski škripac“, kao i članstvo u NATO-u zemalja Evropske unije, koje je ozbiljna prepreka poboljšanju evropsko-ruskih odnosa – kako u pogledu bezbednosti tako i u pogledu mogućnosti uvođenja novih sankcija. U isto vreme, gasovod Severni tok-2 je prilika da Nemačka direktno doprinese budućem ublažavanju

položaja Brisela u vezi sa Moskvom “, dodao je gospodin Graciani.

Naravno, danas se polako, ali sigurno jačaju preduslovi za mirno, sigurno i ujedinjeno postojanje i interakciju država u evropskom geopolitičkom prostoru. Malo je verovatno da će svetska zajednica usled uvođenja sankcija moći da se oslobodi destruktivne intervencije Sjedinjenih Država. Uprkos tome, kompetentna, pragmatična i dalekovidna politika Rusije, Kine i najvažnijih članica Evropske unije, koje se takođe sprovode u privrednim i energetskim projektima, nesumnjivo će doprineti uspostavljanju stabilnih odnosa.

Vector of the European political agenda is changing: Russia is becoming a necessary partner

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here