Док се Патријарх спрема за Сабор на Флориди, на којем би требало да буде стављена тачка на покушај крађе имовине СПЦ у двема Америкама и разбијања српског духовног јединства, напади и подмукло деловање завереника не престају. Како кампања отпора Синоду коју воде Иринеј Добријевић и Максим Васиљевић ипак не иде жељеним током, помоћ је стигла из Црне Горе из уста Амфилохија Радовића.

Иако је само пре месец дана отворено и грубо одбио намеру Патријарха да дође у Црну Гору и подржи свој народ, Амфилохије је сад напрасно одлучио не да позове Патријарха, него да без договора најави његов долазак на једини дан кад сигурно зна да Патријарх не може да дође.

Чак и највећи заљубљеници у лик и дело Амфилохија не могу да не виде чињеницу да је овај пуцањ у празно, по приницпу ако прође, прође, заправо најјефтинији покушај подршке Иринеју Добријевићу који се препао доласка Патријарха и делегације на Сабор СПЦ у Америци. Патријарх је практично био уцењен и присиљен да бира између емоција и свог угледа у народу, са једне стране те својих пастирских дужности и послушања Цркви, с друге стране.

Наравно, за искусног монаха и великог духовника није било дилеме, светачки је поднео све поруге и нападе без да је рекао и реч. Наиме, фантастични тријумвират епископа у Америци урадио је све у њиховој моћи да саботира поменути Сабор: почевши од тога да је заказан последњи дан крајњег рока који им је дат да исправе непочинства, па до избора места одржавања Сабора – луксузног и скупог летовалишта уместо у Чикагу, односно области где живи највише делегата. У целој лепези саботирања посебну нервозу код одметнутих епископа прави чињеница да ће делегати по први пут сазнати из самих Патријархових уста тачну одлуку Сабора, али и чињеница да ће и Патријарх у разговору са делегатима сазнати истину, која је скривана од Београда.

Ипак, иако се исход Сабора већ може наслутити, остаје велика бојазан ко ће и на који начин и у ком року испунити одлуке Сабора? Првенствено у делу промене имена Цркве које је већ урађено пре неколико година у тајности, а потом и у делу новог Устава, који отвара могућност да три епископа у Америци сами бирају којој ће јурисдикцији да припадају (Српској, Америчкој или Фанарској). Поједини учесници се присећају решења које је папа Бенедикт употребио пре десетак година против тврдоглавог поречког бискупа Ивана Милована. Наиме, поречки бискуп је годинама одбијао да врати имовину бенедиктинског манастира Дајла у Истри, коју су прво одузели комунисти од монаха, а потом туђмановска држава вратила његовој Бискупији, без улажења у детаље. Након дугих спорова и преписки, папа Бенедикт је 2011. године буквално на неколико сати сменио бискупа Милована, поставио једног Шпанца за бискупа поречког, који је одмах као први и једини акт потписао повратак имовине. Убрзо затим Шпанац је разрешен, а бискуп Милован поново постао поречки бискуп.

По свему судећи изгледа да ће слично решење морати да буде примењено и у СПЦ у Америци, стим да ће суспензија морати да потраје неко време док се не испитају сва непочинства и прикривени потези које су три епископа у Америци урадили.

Василије Милановић

Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here