ГРОМОВИ нам прете и у августу, а први следећи потреси са неба стижу већ за Светог Илију, 2. августа. Грмљавина се ту неће зауставити, па, како за „Новости“ најављују метеоролози муње ће парати небо и 8, 11. и 19. августа, када ће Србију највероватније захватити и јаче временске непогоде.

По речима Бранка Спаравала из „Метеоса“, на нашем простору, грмљавина са ударима грома има највише на крају пролећа и почетком и средином лета.

– Не зна се тачан број удара громова у току године, али је то сигурно више стотина хиљада – каже Спаравало. – Срећом, мањи број удари у људе или непосредну близину људи. Сваке године, иначе од удара грома погине у просеку 10 људи, а више њих буде тешко повређено. Од маја до прве половине августа ударни је талас за падавине праћене грмљавином. Крајем лета се постепено смањује број дана са непогодама и ударима грома.

И у народу постоје веровања које временске прилике повезују са одређеним датумима. Тако се по правилу за Светог Илију – Громовника, традиционално очекују муње и громови. Слична појава је и за Врбицу, када ће, верује се, „од десет случајева у осам бити променљиво време“.

Како каже прогностичар Бранко Бјелић из Републичког хидрометеоролошког завода, почетак августа је карактеристичан за падавине са грмљавином.

– Првог августа по подне и у прелазу на 2. Србију очекује пролазно наоблачење, а затим и пљускови са грмљавином – каже нам Бјелић. – Највише дневне температуре биће од 32 до 36 степени. Од среде се очекује стабилизација времена и температуре од 27 до 31 степен. У планинским пределима могућ је током дана развој облачности, а увече краткотрајни пљускови са грмљавином.

Како наш саговорник каже, до 7. августа жива у термометру ће се задржати на 30. подеоку. И у наредних седам дана биће у границама просека, сем на југоистоку где ће прећи просечне вредности и досегнути до 35. степена.

– До краја друге декаде августа задржаће се температура у границама просека, а само на северној половини земље ће бити изнад просека, док ће на југу бити од 28 до 33 целзијуса – каже Бјелић.

Начелник Одељења за мониторинг климе и климатске прогнозе РХМЗ Јасминка Смаилагић каже да се у нашој земљи годишњи број дана са непогодама углавном смањује од Севера ка Југу иод Запада ка Истоку.

– То упућује да непогоде зависе од проласка циклона – објашњава Смаилагић. – Грмљавина се ретко бележи у зимском делу године, а доста је ретка њена појава и у прелазним годишњим добима, нарочито у јесен. Грмљавина се најчешће јавља током јуна, јула и августа. Процењује се да је на Земљи непрекидно активно око 2.000 муња, које производе стотинак пражњења сваке секунде.

ВЛАГА ПРИВЛАЧИ ГРОМ

ПРЕМА речима начелнице Одељења за мониторинг климе и климатске прогнозе РХМЗ Јасминке Смаилагић, број узастопних удара у једном грому може да износе и више од 20, а најчешћи је од 3 до 5.

– Цео процес се одвија у времену од око 100 милисекунди, а понекад траје и читаву секунду. Сваки удар грома има своје претходно пражњење које се назива трасер. Тачка у коју ће гром да удари није ничим одређена у почетку кретања трасера, већ на крају пута, када се трасер приближи земљи на око стотинак метара. Нека истраживања показују да влажно тло може бити „привлачно“ за удар грома – закључује Смаилагићева.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here