RAZGOVOR SA „INSAJDEROM“

„Borbi za veru“ se javljaju ozbiljni ljudi, dobro upućeni u dešavanja u našoj Crkvi. Naravno, oni nisu spremni da se potpišu imenom i prezimenom, pazeći se od onih ekumenističkih kola koja bi ih mogla pregaziti (onih istih kola kojima su papsko-fanariotski okupatori SPC, preko duhovnika nosioca papskog križa i biskupskog pristena, episkopa bačkog Irineja Bulovića, pretili Uredništvu „Borbe za veru“: OVDE: i OVDE:), ali ipak nas snabdevaju pouzdanim obaveštenjima, i govore kuda plovi crkvena lađa svetosavska.

Ovaj razgovor smo obavili sa čovekom koji mnogo zna, i godinama prati stvari, a blizak je vrhu SPC.

„BORBA ZA VERU“: Nedavno su „Večernje novosti“ objavile da je mitropolit Amfilohije najzaslužniji za smenu vladike Filareta. Njegov duhovni sin, vladika Joanikije, već je stigao kao administrator. Zbog čega se to desilo?

INSAJDER: Mileševska eparhija nalazi se u dve države, koje su, do 2006, bile jedna – Srbiji i Crnoj Gori. Čitava pljevaljska oblast, u kojoj žive Crnogorci koji znaju da su Srbi, je u Mileševskoj eparhiji. Jedan od glavnih ciljeva režima Mila Đukanovića jeste da ta oblast nema nikakve, a posebno ne crkvene, veze sa Srbijom. Zbog toga je Đukanovićev režim pravio velike prepreke episkopu Filaretu, pa je on, da bi prešao na svoju kanonsku teritoriju, u čemu su ga đukanovićevci sprečavali, morao da posti ne jedući ništa na granici između dve, nekad srpske, zemlje. Evo vesti iz „Politike“ od 29. avgusta 2007:

>>Podgorica – Episkop mileševski Filaret počeo je juče na graničnom prelazu Ranče štrajk glađu, nakon što mu je crnogorska policija četvrti put zabranila ulazak u Crnu Goru. Tridesetak pripadnika crnogorske policije sprečilo je juče ujutro, a potom i u 13 sati, vladiku mileševskog Filareta da uđe u Crnu Goru na graničnom prelazu Ranča i služi Velikogospojinsku liturgiju u manastiru Dovolja kod Pljevalja. Filaret je rekao da se “teška srca” odlučio na štrajk glađu, “ili, kako se u teologiji kaže, na apsolutni post”.

– Svi moji vapaji i molbe koje sam upućivao da mi se dozvoli kao nadležnom arhijereju slobodno kretanje i ispovedanje vere, pravoslavne, na teritoriji Eparhije mileševske, nisu uslišeni. Nije mi dozvoljeno da se danas na Veliku Gospojinu, radujem sa svojim narodom u manastiru Dovolji – rekao je Filaret.

– Vi ste se opredelili za tamu, a ne za svetlost, opredelili ste se za silu, a ne za ljubav. Vi ste danas pogazili Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. Jeste li ovako dočekivali Čekua? – obratio se Filaret pripadnicima specijalne jedinice koja je obezbeđivala granični prelaz. Vladika će štrajkovati na graničnom prelazu uz portret vladike Varnave (Rosić) iz Pljevalja koji je 1937. godine postradao za veru i crkvu pravoslavnu. Komandir jedinice policije obavestio je vladiku da ne može preko granice, jer se njegovo ime nalazi na spisku osumnjičenih za pomaganje optuženima pred Haškim tribunalom, nakon čega je Filaret tražio pisanu odluku o zabrani ulaska u Crnu Goru i spisak Haškog tribunala, ali crnogorska policija nije mogla da odgovori na taj zahtev.On je potvrdio ranije najave da će, ukoliko mu bude zabranjen ulazak u Crnu Goru, početi štrajk glađu na graničnom prelazu sve dok njegovi zahtevi ne budu ispunjeni, odnosno omogućeno da uđe u deo svoje eparhije i tamo obavlja bogosluženja. U saopštenju koje je juče uputio javnosti i crnogorskoj vladi, vladika je zatražio od Haškog tribunala i vlada Crne Gore i Srbije da pokrenu sudski postupak protiv njega i utvrde eventualnu krivicu.

“Ukoliko se sudski ne utvrdi moja krivica, tražim odmah ukidanje zabrane kretanja i vraćanje ugroženih ljudskih, verskih i nacionalnih prava”, navedeno je u saopštenju. “Ostali ste slepi, gluvi i nemi na apele vernika, saradnika, sveštenstva, monaštva i rodoljubivih ljudi drugih veroispovesti. Ostao je glas vapijućeg u pustinji.” On je poručio da će istrajati u svojim zahtevima: “Imam dovoljno duhovne snage i volje da u borbi za svoja prava idem do kraja”. “Vlada Crne Gore je dužna po Ustavu da mi obezbedi fizičku i zdravstvenu zaštitu, i to odmah”, kazao je Filaret.”Moliću se Bogu, Svetom Savi i Vasiliju Ostroškom, i kralju Vladislavu, da budu na pomoći vama i meni, mojim saradnicima, vašim i našim neprijateljima.”Policijski izvori juče su potvrdili da će biti preduzete i dodatne mere, odnosno pooštrena kontrola na putevima i mestima “gde bi vladika mogao da pokuša ilegalno da uđe u Crnu Goru”, a biće kontrolisani i putni pravci koji vode do Dovolje, kao i okolina manastira.Episkop mileševski u proteklih mesec dana već dva puta je imao kontakt sa crnogorskom policijom – prvi put krajem jula kada mu je na granici zabranjen ulazak u zemlju i drugi put kada je za Ilindan došao u Pljevlja i služio liturgiju, nakon čega su ga vlasti opet vratile u Srbiju. Zabrana ulaska vladici Filaretu usledila je nakon što je u maju zvanični Brisel prosledio crnogorskim vlastima spisak sa imenima i prezimenima 46 osoba za koje postoje indicije da pomažu preostalim haškim beguncima, a na spisku se, pored članova porodice Radovana Karadžića, Stojana Župljanina, Ratka Mladića i Vlastimira Đorđevića, nalazi i episkop Filaret. Pravni zastupnik Mitropolije crnogorsko-primorske Mlađan Mićović kaže da zabrana ulaska Filaretu u Crnu Goru nije u skladu sa crnogorskim zakonima.

– Ukoliko Crna Gora i njeni organi žele da postupaju po zakonu, za taj stav iz Haškog tribunala treba obezbediti zakonski osnov. Neka vlada predloži skupštini da se usvoji zakon ili da se obezbedi nekakav osnov da se tim licima zabrani ulazak u Crnu Goru, a ne da policija postupa po osnovama ili prisilom stranih organa – istakao je Mićović.

– Nigde u normalnim državama policija ne postupa mimo zakona, a po intervenciji određenih ličnosti, ma koliko da su one moćne u realnom svetu.Povodom ovog problema juče su se oglasili i odbornici Socijalističke narodne partije, Srpske liste i Narodne stranke u Skupštini opštine Pljevlja, koji su u zajedničkom saopštenju najavili da će se, ukoliko Filaretu ne bude dozvoljen ulazak u Crnu Goru, pridružiti episkopu na graničnom prelazu Ranča. Predsednik Opštinskog odbora SNP-a Radoman Gogić je podsetio da je teritorija opštine Pljevlja deo Mileševske eparhije, ocenjujući da je “više nego apsurdno zabraniti vladici da služi arhijerejsku službu među vernicima”.<<

Na mestu gde je postio, vladika je kasnije podigao hram, koji je, kako ga vi zovete, biskup zahumsko – hercegovački Grgur Durić  i novopečeni doktor zizjulasovštine (a uz malu pomoć svojih prijatelja, Perišića Vladana i Đoga Darka), u svom pismu SA Saboru SPC, nazvao „crkvom sablaznicom“.

„BORBA ZA VERU“: Šta se zatim desilo?

INSAJDER: Svetozar Marović, poznati lopinger i prijatelj don Mila Đukanovića, najavio je da mitropolit Amfilohije formira „Pravoslavnu Crkvu u Crnoj Gori“. Setimo se novinskih izveštaja, recimo pisanja Tanjuga od 8. juna 2008:

>>Potpredsednik Demokratske partije socijalista Svetozar Marović ocenio je da   Crnoj Gori ne treba ni srpska, ni crnogorska već jedna pravoslavna crkva,  koja bi objedinila i Srbe i Crnogorce, i na cijem celu bi mogla da bude

Mitropolija crnogorsko-primorska i njen mitropolit Amfilohije. Marović je u intervjuu pogorickom “Danu” izrazio žaljenje što u nije uspeo  pokušaj DPS-a da se “objedini i srpstvo i crnogorstvo i da svi verujući  ljudi ulaze u jednu pravoslavnu crkvu”. On je kazao da je o tome razgovarao sa mitropolitom crnogorskim Amfilohijem  pokušavajući, ne da nade odgovor na to pitanje, već da pomogne rešenje  problema, ali da se boji da nije uspeo. Marović je podsetio da u pravoslavnu crkvu idu i Srbi i Crnogorci, kao i da  ne morate biti nijedno, ni drugo da biste bili pravoslavac. Imam informaciju, koju mi je dao mitropolit Amfilohije, da je na Sinodu već  ranije doneta odluka da se Crkva kod nas zove Pavoslavna crkva u Crnoj Gori  i da je na celu te crkve crnogorsko-primorska mitropolija, bez ijednog  nacionalnog obeležja”, naveo je Marović. On je upozorio da nacionalno naglašavanje vere u ovom trenutku dolazi od  ekstrema i sa srpske i sa crnogorske strane i vodi vrlo opasnoj podeli . “Jedan deo radikalnijih Crnogoraca želi da naglasi da je to srpska crkva, dok deo radikalnijih Srba ističe da u tu crkvu ne bi išli kada ne bi bila  srpska”, rekao je Marović i dodao da razume “muke mitropolita Amfilohija”,  koga smatra velikim duhovnikom i izuzetno obrazovanim čovekom. “Ali, kada je čovek u božijoj misiji, onda je jako važno da pobedi za  bududćnost, a ne za prošlost i okupi sve pravoslavce”, rekao je Marović. On je dodao da “Crna Gora ima dosta junaka, žrtvenika i svetaca, a da sada  treba uraditi nešto za budućnost, a to je pomiriti pravoslavlje i imati  jednu jedinu pravoslavnu crkvu, koja će služiti božijim zakonima i kanonima”.

„BORBA ZA VERU“: Pa to je možda  bila samo priča Marovića. Koliko je ona pouzdana?

INSAJDER: Pa evo izjave bosa Đukanovića:

>>Milo: Hoćemo samostalnu pravoslavnu crkvu

Lider vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović izjavio je da će cilj njegove partije biti objedinjavanje pravoslavne crkve u Crnoj Gori u samostalnu organizacionu celinu.

U intervjuu Televiziji Crne Gore, Đukanović je rekao da je to predviđeno novim stranačkim programom koji će biti usvojen na kongresu partije 21. maja.

On je ocenio da je podela među pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori “ostrašćena”, da to “ne pogoduje stabilnosti” države, čiji je interes da se “ta podela prevazilazi”, zbog čega se njegova partija zalaže za “objedinjavanje korpusa pravoslavnih vernika u Crnoj Gori”.

Doskorašnji premijer i lider DPS-a je kazao da Mitropolija crnogorsko-primorska “nije u saglasju s državnim interesima Crne Gore”, jer je deo Srpske pravoslavne crkve (SPC) “čija je centrala u državi Srbiji, koja ne gleda blagonaklono na crnogorsku nezavisnost”.

“Ako želimo pravoslavnu crkvu u harmoničnim odnosima s državom i crnogorskim državnim organima, logičan je cilj samostalnost crkve”, smatra Đukanović.

DPS-a je, međutim, naveo da je Mitropolija crnogorsko-primosrka “u važnim političkim trenucima bila konstruktivna po političku stabilnost” Crne Gore “u interesu “njenog pravilnog demokratsko usmerenja koji su je doveli do stabilnosti i nezavisnosti” i u tom smislu naveo 1997. i 2006. godinu.

“Crna Gora meta velikosrpskog državnog projekta”

Đukanović je mišljenja da je Crna Gora i dalje “meta velikosrpskog državnog projekta”, zbog čega smatra da državni organi trebaju snažnije da rade da “duhovnom utemeljenju” Crne Gore.

“Uz nesporan državni i nacionalni identitet, treba raditi na snaženju kulturnog identiteta da ne bismo zebli nad nezavisnošću”, kazao je Đukanović i ocenio da to “moraju biti važne komponente državne politike”.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/137688/Milo-Hocemo-samostalnu-pravoslavnu-crkvu<<

„BORBA ZA VERU“: Ipak, da li je bilo realnih rezultata tih očekivanja?

INSAJDER:  Da se o svemu tome stvarno razmišljalo, vidi se iz članka novinara „Politike“ Milenka Pešića, objavljen 27.7.2011. godine, kada je mitropolit Amfilohije primio „ministra spoljnih poslova“ Ruske Crkve, mitropolita Ilariona Alfejeva, i kada se zaista pričalo o formiranju crkvene autonomije Mitropolije crnogorsko – primorske u okviru SPC. Evo tog teksta:

“Za pet godina samostalnosti Crna Gora je napravila ogroman napredak. Postala je kandidat za EU, na dobrom je putu da uskoro postane i članica NATO-a, ali ceo državno-nacionalni projekat ima jedan problem – nedovoljno Crnogoraca. A kao glavni krivci za manjak Crnogoraca označeni su Beograd i SPC.Ono što je drugi čovek Ruske pravoslavne crkve rekao Filipu Vujanoviću, crnogorski predsednik je mogao verovatno da čuje i u februaru 2009. godine u Moskvi od patrijarha Kirila. A verovatno je to isto Igoru Lukšiću saopštio i patrijarh srpski u Beogradu.A mitropolit volokolamski Ilarion je u Podgorici jasno poručio da u Crnoj Gori postoji jedna kanonska crkva na čijem je čelu mitropolit Amfilohije i „mala grupa samozvanaca koja se želi prikazati kao crkva“.Ovakav stav „ministra spoljnih poslova” ruske crkve nije nikakav srpski inat. Pravoslavne crkve se ne osnivaju po policijskim stanicama, kao Miraševa CPC, niti partijskim dekretima, kao što to piše u novom programu vladajuće Demokratska partije socijalista. I da li će Milo Đukanović i njegovi partijski istomišljenici prestati da sanjaju „patrijaršiju“ na Cetinju? Sigurno da neće. Pa zašto je visoki crkveni diplomata dolazio u Beograd i Podgoricu u isto vreme kada i premijer Crne Gore u svoju prvu zvaničnu posetu Srbiji?Verovatno da ojača Amfilohijeve pozicije u predstojećim razgovorima o definisanju pravnog položaja pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Ilarion je crnogorskoj javnost objasnio kako nije moguće formirati novu crkvu svaki put kada se formira nova država. A da li je iza zatvorenih vrata, kod svojih sagovornika, ipak, ispipavao puls o mogućnosti da Mitropolija crnogorsko-primorska dobije širu crkvenu autonomiju, kao uvod u autokefaliju? Odgovor na ovo pitanje biće poznat po potezima koje u narednom periodu budu vukli crnogorski državni vrh i SPC.U svakom slučaju, glas najveće pravoslavne crkve u svetu s pažnjom se sluša i u Beogradu i Podgorici. Iako za sada ne znamo rezultate ove crkvene šatl-diplomatije, za početak će biti dovoljno ako su ublažene napetosti između Patrijaršije i Podgorice. Naročito otkako je Filip Vujanović izjavu patrijarha Irineja, da su Srbi i Crnogorci isti narod, shvatio kao uvredu.Za pet godina samostalnosti Crna Gora je napravila ogroman napredak. Postala je kandidat za EU, na dobrom je putu da uskoro postane i članica NATO-a, ali ceo državno-nacionalni projekat ima jedan problem – nedovoljno Crnogoraca. Kao glavni krivci za manjak Crnogoraca označeni su Beograd i Srpska pravoslavna crkva.Po poslednjem popisu, u Crnoj Gori živi 45 odsto Crnogoraca, a crnogorskim jezikom govori tek 37 odsto građana.Mitropolija crnogorska-primorska je zbog rezultata popisa označena kao strano telo. Od referenduma 2006. godine od Mitropolije se ne traži samo da bude lojalna novoj državi, već i da aktivno učestvuje u formiranju novog crnogorskog identiteta.Sam premijer Lukšić ne krije da očekuje da „pravoslavna crkva u Crnoj Gori bude podrška državi i da pokaže više sluha prema crnogorskoj naciji“.Iako veran svetosavskoj crkvi, da li mitropolit Amfilohije, ipak, gaji ambicije da postane poglavar samostalne pravoslavne crkve u Crnoj Gori, pogotovu otkako nije izabran za patrijarha Srpske pravoslavne crkve? Ima elemenata koji idu u prilog ovakvom razmišljanju. Amfilohije je odnedavno počeo da koristi istorijsku titulu „arhiepiskop cetinjski“, a osnovao je i Episkopski savet, možda zametak budućeg Sinoda. To se može nazreti iz jednog zvaničnog saopštenja iz 2010. godine u kojem se kaže da: „Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori sačinjavaju Eparhije Srpske pravoslavne crkve: Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhije budimljansko-nikšićka, zahumsko-hercegovačka i mileševska. Arhijereji tih eparhija, shodno saborskoj odluci, čine Episkopski savjet pod predsjedništvom arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog…“U intervjuu za Atlas televiziju, Amfilohije je objasnio da bilo koja mitropolija može da postane autokefalna, ali da je to isključivo odluka crkve i da bi za to bila potrebna ne samo saglasnost SPC već i svih pomesnih patrijaršija, navodeći primer Kiparske crkve koja je autokefalnost stekla u 4. veku.To teoretski znači da nije nemoguće da Mitropolija crnogorsko-primorska postane autonomna cetinjska arhiepiskopija. Ali, malo je verovatno da bi se Sveti arhijerejski sabor SPC, bar u skorije vreme, odvažio na tako krupan korak i dao punu autonomiju pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori po modelu Ohridske arhiepiskopije. Čak i kada bi za to imala podršku Carigradske i Moskovske patrijaršije, SPC bi time rizikovala dezintegraciju i povratak na stanje pre ponovnog ujedinjenja 1920. godine. Po istom receptu bi onda mogla da nastane i pravoslavna crkva u Bosni i Hercegovini, što su pojedini bošnjački lideri i tražili, tokom ratova devedesetih godina, ali i pravoslavna crkva u Hrvatskoj.

Zvanični Beograd, okupiran svojim problemima, već je umoran od neosnovanih optužbi iz Podgorice kako ne gleda blagonaklono na crnogorsku nezavisnost i kako koristi Srpsku pravoslavnu crkvu da produbljuje podele među vernicima. Boris Tadić je odmah posle referenduma o nezavisnosti posetio Crnu Goru i poručio da Srbija hoće da sa njom gradi prijateljske i dobrosusedske odnose. Njegov stav da Srbi u Crnoj Gori ne mogu biti manjina, zato što ne mogu biti ni fizička ni istorijska manjina, nije prepisan iz nekakvog Garašaninovog „Načertanija“. Činjenicu da su se  Srbi vekovima rađali i postojali u Crnoj Gori ne može da promeni crkva, čak i da iz svog naziva izbaci prefiks „srpska“.Da je pravoslavna crkva po svom karakteru nadnacionalna i vaseljenska i da je njen cilj da objedinjuje – pokazuje i primer Aleksandrijskog patrijarhata koji u svojoj kanonskoj jurisdikciji obuhvata vernike u više od 50 država. Ali, Balkan nije Afrika.<<

BORBA ZA VERU: Otkud u toj priči mitropolit Ilarion?

INSAJDER: Mitropolit Amfilohije se predstavlja kao veliki prijatelj Ruske crkve. Tokom sjedinjavanja Ruske zagranične crkve i Moskovske patrijaršije imao je značajnu ulogu u ubeđivanju vrha Zagranične crkve da uđe u jedinstvo s Moskvom, što je radio u dogovoru sa zagraničnim vladikom Markom, pravoslavnim Nemcem koji je studirao teologiju i Beogradu i ispovedao se kod oca Justina. Zato je pokušao da iskoristi predstavnika Ruske Crkve za svoju priču, ali mu nije pošlo za rukom.

BORBA ZA VERU: Imate li Vi još takvih podataka?

„INSAJDER“: U obaveštenim krugovima SPC već se odavno zna da je mitropolit Amfilohije u tom periodu pokušao da „autonomizuje“ svoju mitropoliju, pretvarajući je u „poluautokefaliju“. Zato je godinama vršio kanonizacije svetih sa teritorije Crne Gore – počelo je proglašavanjem svetih Petra Cetinjskog i Vaslija Ostroškog za crvena slova u kalendaru (u njihovu vrednost, naravno, niko ne sumnja, ali  to nije bio čin neophodan našem kalendaru, u kome crveno slovo nije ni sv. Simeon Mirotočivi, nego su to samo sveti Sava i sveti knez Lazar), a nastavilo se drugima, od starca Simeona iz Dajbaba do Mučenika Momišićkih (ni u njihovu svetost niko ne sumnja, naravno, no nekako se žurilo i žuri). Sve je vrhunilo u pokušaju da se za sveca proglasi Njegoš, koji je sprečen na osnovu nešto zdravog razuma, što ga je kod nas još ostalo, mada ga samomovoljni i samomoljni mitropolit i dalje svetkuje kao sveca. U svojim nastojanjima da pridobije episkope eparhija koje se nalaze na državnoj teritoriji Crne Gore da ga podrže u tihom odvajanju od SPC, pravio je i sastanak sa njima u tom pravcu.  Vladike Joanikije i Filaret tome su se oštro usprotivili, pa se vatikanski đak na vreme povukao, čekajući povoljniju priliku. Bio je mnogo ljut na vladiku Joanikija, s kojim se kasnije pomirio. Inače, ljut je na vladiku Filareta koji je hirotonisan zahvaljujući pritisku izvršenom na patrijarha Pavla od strane istog tog Amfilohija i vladike Atanasija – Filaret mu nije odužio dug, pa je sad rešio da ga ukloni. On i danas mašta o tome da Metohija pripadne Crnoj Gori, i pod njegovu jurisdikciju, kako je bilo 1912. posle prvog balkanskog rata. Na Bogojavljenje ove godine izjavio je da prava Crna Gora mora da ima Metohiju, iako zna da ta teritorija pripada državi Srbiji (https://www.youtube.com/watch?v=z0blRzkZ6Bo).

BORBA ZA VERU: Ima li i drugih dokaza za takav velikocrnogorski stav mitropolita?

INSAJDER: I vi ste o tome dosta pisali. Naročito u tekstu «Amfilohijevo montenegrinsko svojatanje srpske Metohije“ (OVDE:)

«BORBA ZA VERU»: Ipak, kakve sve to veze ima sa mileševskom eparhijom?

INSAJEDER: Ima indicija da je smena vladike Filareta uvod u prekomponovanje Mileševske eparhije – Pljevlja bi pripala nekoj od eparhija na državnoj teritoriji Đukanovićevog Montenegra, a Mileševska eparhija bi se proširila do Užica, i na nju bi bio doveden neki poslušnik tipa vladike Teodosija Šibalića, zvanog Ocokoljić. Pre neku godinu, mitropolit Amfilohije i biskup Grgur bili su u velikom poduhvatu da eparhiju raško – prizrensku podele na rašku i prizrensku, da bi cela prizrenska bila na teritoriji Tačijeve samozvane „države Kosovo“, ali im taj poduhvat nije uspeo. Za Srpsku Crkvu je veoma važno da se eparhijske granice ne poklapaju s državnim granicama, da bi se ukazalo na jedinstvo srpskog naroda gde god živi, ali Amerikanci to isto znaju, pa traže da se podela obavi na vreme, dok se vlasi ne dosete.

Uloga mitropolita Amfilohija biće svima jasna ako se setimo još nekih stvari.

Mitropolit Amfilohije se školovao na postdiplomskim studijama u Rimu, gde mu je kolega bio sadašnji carigradski patrijarh Vartolomej. U događajima prilikom raspada SFRJ pokazao je zastrašujuću političku kratkovidost, koja možda i nije bila slučajna: podržavao je Slobodana Miloševića, a zatim demonstrirao protiv Miloševića-družio se sa Arkanom, Biljanu Plavšić nazivao Kosovkom devojkom-Mila Đukanovića doveo na vlast 1997. godine, predstavljajući ga kao velikog Srbina koji se, prvi posle 1945, poklonio, kao državnik, moštima svetog Petra cetrinjskog. Do 2004. je pričao protiv Haga i Evrope, a onda je ušao u organizacije za pripremu Srbije da postane deo EU. Guslao je i srbovao na dubrovačkom ratištu, a sad svoju mitropoliju zove „Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori”, ne pominjući je kao „Srpsku”. Prevrtljiv i vlastoljubiv, kao mestobljustitelj trona srpskih patrijaraha, jade je počinio u Mitropoliji beogradsko – karlovačkoj, rukopolažući mnoge s koca i konopca i dovodeći svoje, plemenski organizovane, Crnogorce da zauzmu beogradske parohije. Politički preletač (svojevremeno je krstio i Čedu Jovanovića, pa posle pljuvao po njemu), od Koštunice se okrenuo Tadiću (opet montenegrinsko – plemenski impuls), a sve uz pomoć svog odanog nikšićanina Bogoljuba Šijakovića, koji ima tri državljanstva (srbijansko, crnogorsko, BH) i koji se u „tadićevce” učlanio samo da bi gurao svoje ljude u SPC, postajući ministar vera (inače, ministar vera je 2008. trebalo da bude Vojislav Milovanović, slobodni zidar hrama Svetog Save u Beogradu) Šijaković je poznat po svojim vezama sa Fondom Konrad Adenauer, iza koga stoji nemačka partija CDU, čiji je veliki prijatelj papa Benedikt XVI. Kasnije Šijaković gura svog kandidata, hercegovačkog biskupa Grgura Durića, nadajući se da će on biti patrijarh.

Svoje ogromno vlastoljublje, mitropolit Amfilohije je pokazao bezakono prisvajajući sebi titulu arhiepiskopa cetinjskog, samo da bi on bio mestobljustitelj trona patrijarha srpskog, što nije mogao biti da je ostao tek mitropolit – jer je pokojni zagrebačko – ljubljanski mitropolit Jovan bio stariji od Amfilohija po hirotoniji, i on je trebalo da menja obolelog patrijarha Pavla.     

Moram da Vam kažem da ste svojevremeno objavili izvrsnu analizu g. Željka Kotoranina (šteta što više ne piše, on je najbolji kanonista Srpske Crkve): „BEZAKONO ARHIEPISKOPSTVO U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI“ (OVDE:)

„BORBA ZA VERU“: A šta se dešavalo oko Kosova i Metohije?   

INSAJDER: O tome i vi znate sve, jer ste redovno pratili.  Marko Jakšić, vođa Srba sa severa Kosova i Metohije, jasno je 2010. označio ulogu koju je mitropolit Amfilohije imao u uklanjanju vladike Artemija. U intervjuu koji je dao Biljani Živković, on je rekao da je vladika Artemije bio izrazito protiv toga da Šiptari, kao rušitelji srpskih hramova u pogromu 2004, mogu da hramove obnavljaju, ali je za to bio mitropolit Amfilohije. Marko Jakšić je tada rekao da je „u vreme bolesti blagopočivšeg patrijarha Pavla, u vreme dok ga je Amfilohije zamenjivao, obavljao ptarijarhove funkcije, potpisan sporazum sa ministrom kulture kosovske vlade Astrihom Haračajem o obnovi srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji“. U tom istom intervju, Jakšić je rekao šta će dalje biti:

>>Žestoka propaganda protiv vladike Artemija krenula je još uoči izbora za novog patrijarha, jer se, iz samo njima znanih razloga, predsednički kabinet plašio da eventualno za kandidate ne budu predloženi vladika Zvorničko-tuzlanski, gospodin Vasilije Kačavenda, ili vladika Artemije. Ako ste pratili štampu, u to vreme, Kačavendu su pokušali da diskvalifikuju, i to upravo u člancima koje je potpisivala pomenuta novinarka „Blica“. U tim tekstovima bilo je navođeno kako, Kačavenda živi raskošno, pominjane su  nekakve malverzacije. Pri tome, nijednog trenutka niko se nije zapitao koliki je doprinos vladika Kačavenda dao očuvanju pravoslavlja na prostorima BiH, u vreme nedavog, ali i kasnije, koliko je manastira podigao iz pelela, koliko je svetinja obnovio i koliko sveštenstva sačuvao, naroda u crkve sabirao.

Indikativno je to što su obojica vladika, i Kačavenda i Artemije, na Saboru SPC bili izričito protiv posete Bajdena manastiru Visoki Dečani, rekavši da onaj ko je bombardovao, uništavao srpske svetinje i bogomolje na Kosovu i Metohiji, ubijao našu nevinu decu, mlade, starce, žene – nema šta da traži u Dečanima! Interesantno je i to što je „Blic“ već sada  najavio kako je smenjivanje vladike Artemija početak „sređivanja“ stanja u SPC i da se, u tom kontekstu, očekuju smenjivanja „i nekih drugih“ vladika.<<

Naš insajder završava svoj intervju rečima: „Molim sve Srbe da budno prate šta se dešava i da znaju da je cilj svega ovoga razbijanje Srpske Crkve“.

Borba za veru

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here