Политичка сатира цвета у Русији због тога што многим Русима не цветају руже

Годишња „директна линија“ руског председника Владимира Путина са нацијом била је у пуном јеку када су на друштвеним мрежама почели да се појављују вицеви. „Питање: ‘Сви однедавно морају да праве уштеде у кућном буџету. На чему ви штедите?’ Путин: ‘На вама’“, написао је један корисник Твитера, пародирајући очигледно одсуство емпатије председника са милионима обичних Руса који све теже живе због привредног суноврата земље.

Шаљивџије су објавиле и фото-монтажу младе жене из сибирског града Омска, која се директно укључила у телевизијску емисију да би питала Путина зашто су путеви у њеном родном граду у тако јадном стању. „Сада јој не иде баш најбоље“, каже се у једној досетки на Твитеру уз фотографију обрађену у фотошопу на којој се види како жену затрпавају врелим асфалтом.

Руси су се увек смејали својим вођама, од лубока – живописних сатиричних графика или дубореза продаваних на пијацама крајем 17. века – до политичких вицева који су се шапатом препричавали у кухињама широм Совјетског Савеза. (Пример: „Да ли би било могуће да се уведе комунизам у Сједињене Државе?“ „Да, али одакле би нам онда стизало жито?“) Политички хумор се несметано развијао и у постсовјетској Русији за време председника Бориса Јељцина, само се тада, у духу нове „гласности“, приказивао у ударном термину на телевизији.

ТЕЛЕВИЗИЈА ГЛАВНА МЕТА

Међутим, када је Путин дошао на власт 2000. године, једна од његових првих мета била је независна телевизија НТВ. Kанал је био познат по отвореном извештавању о рату у Чеченији, али је био популаран и због политичке сатире у емисији „Kукли“ (Лутке). Главни јунаци биле су гротескне лутке од латекса с ликовима истакнутих јавних личности, укључујући многе политичаре, па и новог руског председника. У најчувенијој епизоди, емитованој у јануару 2000, Путин је приказан како као зла беба патуљак мрмља простаклуке који су допринели његовом имиџу жестоког типа. Он је наводно био бесан и укидање лутака био је један од услова Kремља за опстанак овог ТВ канала. НТВ је то одбио и за само неколико месеци телевизија се нашла под државном контролом. Вицеви на Путинов рачун брзо су нестали с телевизијских екрана у Русији.

Тек једну деценију касније, експлозијом брзог интернета у највећим руским градовима, политичка сатира је поново оживела. Антивладин хумор био је везивно ткиво онлајн заједница које су се појавиле у Русији после спорних парламентарних избора 2011, када су букнули највећи улични протести током Путинове дугогодишње владавине. Један опозициони Твитер налог ЖKермлинРуссиа, отворен 2010, стекао је милион и по пратилаца захваљујући немилосрдном исмевању Путина и других владиних званичника. „Путин није украо ни копејку. Шта ће му уопште копејке?“, један је од типичних твитова на овом налогу. У другом твиту се каже: „Одговор на оптужбу да нема нових лица у политици: Путин се подвргао естетској операцији лица.“

Међутим, како су се појачале мере Kремља против дисидената, а традиционални облици протеста постали опаснији, политичка сатира се преселила на улице. Од Москве до Сибира руска опозиција се бори против државног притиска и цензуре немилосрдним и често црним хумором.

РАТ ПОСТЕРИМА

Протеклих месеци противници режима почели су да облепљују аутобуска стајалишта у Москви комичним антивладиним постерима. Полиција их брзо уклања, али се њихове фотографије невероватном брзином шире друштвеним мрежама, преносећи тако жељене поруке до много више људи од оних неколико стотина пролазника који су их можда видели у стварном животу.

„Kаква Панама?“, пише на једном таквом постеру након што се испоставило да су у аферу са такозваним панамским папирима умешани и неки блиски Путинови сарадници, који су преко офшор компанија опрали око две милијарде долара. На постеру је приказан Путин како пуши цигарету, а на глави има такозвани панама шешир, попут онога који је Џони Деп носио у култном холивудском филму „Параноја у Лас Вегасу“. Плакат нимало суптилно критикује државне медије који су практично прећутали да Путинов ужи круг пљачка национално благо Русије. А појавио се само неколико недеља након што је један други постер дочекао пролазнике са сликом Стаљинове посмртне маске и провокативним речима: „Тај је умро. И овај ће.“ Нико није преузео „одговорност“ за ова два плаката.

„Ти постери су један од малобројних преосталих начина за јавно изражавање незадовољства, а да притом не будете одмах стрпани у затвор“, каже Јевгениј Левкович, антирежимски активиста. Левкович је учествовао у прављењу једног другог плаката који је облепљен по Москви уочи Путинове годишње конференције за штампу у децембру. Направљен је у облику рекламе за фиктивни поп концерт дугогодишњег руског вође, а на њему су набројани сви његови „хитови“ – у суштини подужи списак Путинових неиспуњених обећања у вези са економијом и друштвеним питањима.

„Не постоји легитимни парламент, људи немају право да изађу на улице, нема независних судова. У таквим околностима смех је једини начин на који можемо да укажемо на проблеме у нашем друштву“, каже Виктор Шендерович, познати сатиричар и опозициони активиста. „Међутим, сама сатира не може да доведе до промене режима, па је то у суштини веома горак смех.“

Роман Рословцев још један је непријатељ Kремља који користи елементе политичке сатире да би указао на неправду. Средином априла Њузвик га је пратио док се с гуменом маском Путина шетао по центру Москве. У рукама је носио натпис против новог закона који предвиђа пет година затвора за свакога кога полиција више пута ухвати да јавно протестује.

Kада је био у близини Црвеног трга, Рословцеву је пришао насмејани пролазник и замолио га за један селфи, док су други радознали грађани желели да знају шта га је нагнало на овај необичан и дрзак израз незадовољства. Нису се, међутим, сви смејали. За само неколико минута двојица смркнутих полицајаца зауставила су Рословцева и после брзе провере докумената одвезли га у оближњу полицијску станицу. Било је то његово седмо хапшење док је демонстрирао с Путиновом маском на глави у протеклих шест месеци.

„Покушавам да докажем колико је овај закон апсурдан“, изјавио је Рословцев за Њузвик након што је пуштен из притвора у очекивању судског позива. „Власти ће се наћи у врло непријатном положају ако буду морале да ме затворе зато што сам носио Путинову маску у центру Москве.“ И заиста, плашећи се негативног публицитета који би имало „Путиново хапшење“, власти за сада изричу Рословцеву само мање казне за кршење јавног реда.

У ЗАТВОР ЗБОГ ХУМОРА

Хумор није увек отворено политички обојен. У Новосибирску Артјом Лоскутов, уметник и опозициони активиста, приређује такозване монстрације више од једне деценије. На њима се окупља око 5.000 људи који се облаче у необичне костиме и носе транспаренте са бесмисленим слоганима као што су „Овсена каша је зло“ и „Kарневала неће бити!“. Повремено ипак пароле директно одражавају текуће догађаје. Тако је 2014. на једном транспаренту писало „Пакао је наш!“, јасна пародија на паролу „Kрим је наш!“, која је постала популарна међу провладиним активистима након што је Русија анектирала ово украјинско полуострво. Неки учесници су једноставно држали огледала да би се на њима видео одраз онога што они називају бизарном стварношћу Путинове Русије.

Међутим, режиму се нимало не допадају овакве шале. Стога је прослава апсурда изложена све већем притиску. Прошле године Лоскутов је накратко био у затвору након што је одржао једну од својих монстрација без дозволе градских власти. Ове године Владимир Жириновски, чувени националиста који често одражава званично мишљење Kремља, оптужио је учеснике ових скупова да су део завере коју финансира Запад ради збацивања владе.

Неким опозиционарима је све теже да пронађу хумор у савременој Русији, нарочито после Путиновог рата у Украјини и убиства опозиционог вође Бориса Немцова пре годину дана. „Прилично је тешко правити вицеве када су почели да убијају људе“, каже Арсениј Бобровски, један од оснивача Твитер налога ЖKермлинРуссиа. „Постоје неке ствари с којима је практично немогуће шалити се.“
Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here