Све је мање Немаца који примају социјалну помоћ, али број странаца расте. На првом месту су Турци и Сиријци, али се помињу и Срби.

То је само уље на ватру ксенофобије – тим више што су подаци непотпуни, пише Дојче веле.

Наслов у таблоиду Билд не оставља места за сумњу: „Толико странаца живи од социјалне помоћи“. Kрајем априла је 26 одсто прималаца социјалне помоћи били су дошљаци у Немачку. Укупно, то је милион и 541.000 странаца, што је преко 170.000 више него прошле године.

С друге стране, број Немаца који примају социјалну помоћ се смањио за 239.995 корисника, што је 5,2 одсто мање. Још увек има готово три пута више Немаца који су упућени на помоћ државе него странаца и укупно је то, према прецизним наводима немачког Завода за запошљавање 4.360.086 особа.

Најбројнији Турци

Највише оних које „храни Немачка“ су Турци (295 000), Сиријци (242 000) и већ на трећем месту су немачки суседи у Европској унији, Пољаци (92.506). Из статистике Завода за запошљавање се извлаче и статистике код којих националности је забележен највећи пораст прималаца помоћи – и јасно се види да су то избеглице: из Еритреје (плус од 229,4 одсто) и из Сирије (плус од 195,4 одсто)

Подаци Завода за заопшљавање сведоче о заиста великим помацима на тржишту рада широм Европе па се тако и Хрватска истиче као земља чија је популација запослених у Немачкој у годину дана нарасла за око 25 одсто (са 123.377 на 154.404). Поред већ поменутих Турака или Сиријаца, наводе се и 16.150 држављана Хрватске који примају социјалну помоћ у Немачкој по било којој основи – дакле или су сами незапослени или су чланови породице, што је основа и за све друге статистике.

Заправо, број становника Хрватске који су се овде јавили као незапослени и који траже посао је готово константан од почетка раздобља које се прати у овој таблици (јануар 2011.) и у јуну их је било 17.899. То је нешто мање него што их је било овог фебрара када је посао тражило 18.952 држављана Хрватске.

404 евра по особи

Kада је реч о државама бивше Југославије, мање има једино Словенаца (1.976) и Македонаца (14.717). На уверљиво првом месту по броју особа који у Немачкој примају социјалну помоћ међу тим државама је Србија – 55.065.

Следи подручје Kосова (27.146) и тек онда долази Босна и Херцеговина (17.055 особа). Црна Гора се из неког разлога не може наћи на овим таблицама немачких службеника.

Од земаља Европске уније, после Пољака, највише држављана прима социјалну помоћ у Немачкој из Бугарске (73.088), онда долази Италија (70.911) па тек онда Румунија (60.084). Грка је пак чак и мање него држављана Србије и ту их је 46.485 који примају социјалну помоћ.

Треба подсетити како таква помоћ у Немачкој није велика: почетком ове године је повећана на 404 евра по особи, тиме што се она повећава за свако дете и члана домаћинства. Она се у начелу даје као апсолутни износ, дакле помоћ се смањује за сваки приход којим се располаже. У сваком случају, у Немачкој је то довољно за најосновније.

Kо пише колико странци уплаћују у фондове?

Али и на социјалним мрежама најозбиљнији приговор оваквом сензационалистичком чланку таблоида Билд о странцима који, ето на који начин користе немачко гостопримство је нешто посве друго.

Нигде не пише о износима који и ти „странци“ уплаћују у фонд социјалне помоћи јер раде у овој земљи. Таквих је и међу Турцима преко пола милиона (515.000), а заправо је и забележен велики пораст укупног броја странаца који ради и плаћа доприносе у Немачкој.

Он је у годину дана нарастао за 11,2 одсто и у мају 2016. их је било 3.119.453. Све у свему, било је ново запослено тек нешто мањи број странаца (312 000) него Немаца (364 000) – али треба узети у обзир да је и укупан број запослених Немаца 28.296.247.

Kурир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here