Утицајни политичари у Европској унији траже да се политика проширивања преиспита, уз „привремено замрзавање“ уласка у чланство земаља Западног Балкана, рампу за Турску, односно да се уз језгро ЕУ око евра, успостави и категорија „придруженог чланства“.

Сви аналитичари у ЕУ су сагласни да су на овакве предлоге утицали не само излазак Велике Британије из Европске уније, већ и избегличка криза и страх који се шири међу грађанима земаља ЕУ због смртоносног таласа тероризма, што је утицало на бојазан од доласка нових земаља у чланство ЕУ.

Али, подвлаче европски дипломатски извори и коментатори, политика проширивања званично није доведена у питање и преговори о чланству ће се „технички наставити“ јер је то процес који ништа не ремети у преустројавању Уније, већ само економски и безбедносно може бити веома од користи „Европи у кризи“.

То потврђује и отварање кључних поглавља у преговорима Србије о чланству с ЕУ и чињеница да је српски премијер Александар Вучић издејствовао и подршку америчког државног секретара Џона Керија за пут Србије у Европу, а што је Кери предочио и шефовима дипломатија ЕУ у Бриселу.

Пред Србијом „технички“ не стоје препреке за наставак преговора и пута ка чланству у ЕУ, објашњавају европски дипломатски извори у Бриселу, и зато што је то процес који ће трајати годинама кад ће се видети и како ће се изнутра преустројити ЕУ.

Јасно је да се проширивање не доводи у питање све док пре свега Немачка, али и још неке чланице Уније, сматрају да и земље Западног Балкана које то заслуже реформама, треба да уђу у „европски клуб“ зато што је балканско подручје и економски и безбедносно, што се посебно показало важним у избегличкој кризи.

Ипак, уз захтеве источних чланица ЕУ да се битна овлашћења из Брисела поново врате на националне равни, први пут су се чули и предлози да се Европска унија устроји као језгро чланица спремних на даље обједињавање око евра и јаче заједничке безбедносно-одбрамбене политике, док би за остале чланице био успостављен положај „придруженог члана“.

То придружено чланство би стицале и евентуалне будуће чланице, како сматрају бивши белгијски премијер Гиј Верхофстат и либералне странке у ЕУ чији је он шеф групе у Европском парламенту.

Та замисао о „ЕУ у две брзине“ није нова, штавише темељним актом ЕУ, Уговором из Лисабона, је и предвиђено да земље које желе могу да крену у брже и темељитије политичко и економско удруживање, али статус „придруженог чланства“ је новина и једино је Турској раније нуђено да постане „привилеговани партнер“, али не и члан ЕУ.

Један од виђених кандидата на председничким изборима у Француској 2017, Ален Жипе је и у сусрету ових дана с немачком канцеларком Ангелом Меркел желео да провери свој став да „кад је реч о пријему нових чланица, Европа више нема капацитета за проширивање“.

Жипе је после разговора с канцеларком Меркел поновио да Турска нема места у ЕУ и да „засад треба направити паузу и кад је Западни Балкан у питању“.

Жипе, један од првака француске деснице која има великих изгледа да у изборној трци преузме власт социјалистима, је после сусрета с немачком канцеларком ублажио ранији став да се „до даљњег мора на чекање“ ставити процес припреме земаља Западног Балкан за улазак у редове Уније, али је тврд став према Турској остао.

„Балкану треба оставити европску перспективу на средњи рок“, додао је Жипе, мада није рекао да ли је о томе успео да усагласи ставове с Ангелом Меркел.

Жипе то образлаже оценом да је ЕУ јако ослабљена изласком Велике Британије и зато, како каже, „не можемо градити нови спрат наше куће чији су темељи постали климави“.

Нужност збијања редова унутар ЕУ и целој Европи и безбедносни елеменат су битни чиниоци у свеукупном сагледавању геополитике Европске уније на Балкану, па се зато у анализи бриселског Центра за европску политику и наглашава да је улазак земаља Западног Балкан у ЕУ и користан и потребан.

Закључак париског Института за безбедност ЕУ је да је Унија имала видне економске користи, али је ојачала и стабилност свог и европског простора ранијим уласком нових чланица.

Српска влада је то очигледно имала на уму кад је одлучила да постави моћне полицијско-војне снаге на границе да би се спречили кријумчари који(из чланица ЕУ, бугарске и Грчке) шверцују имигранте, да докаже важност Србије за безбедност ЕУ.

Анкете показују да не само нарастујуће популистичке снаге, већ и велика већина грађана ЕУ, укључујући Немачку, Француску, Аустрију, сад сматрају да су имиграција и тероризам повезани.

Вечерње новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here