Ваздушни напади НАТО-a на СР Југославију почели су на данашњи дан пре 21 годину. За 78 дана монстуозног бомбардовања погинуло је око 3.000 људи.

Материјална штета Савезне Републике Југославије процењена је на више од стотину милијарди долара.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је први пут у историји без одобрења Савета безбедности УН. Наредбу је америчком генералу Веслију Кларку, тадашњем команданту савезничких снага, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је у књизи “Модерно ратовање” написао не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Пошто је одлуку о неприхватању страних трупа (НАТО) на територији земље потврдила Скупштина Србије, а која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја у Србији и Црној Гори.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији. Подршку су им пружили стратешки бомбардери који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздухопловне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

Током бомбардовања изведено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је приближно 420.000 пројектила, укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 касетних бомби, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребљавају забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Представници НАТО-а нису се чак ни до данас извинили за злочине почињене над народом СР Југославије.

„У бомбардовању Србије школе и болнице не треба да буду изузетак“

“САД ризикују да изгубе рат са српском војском и њиховом застарелом опремом. Ризикујемо уколико не спроведемо масовни, стратешки и одрживи ваздушни напад. Ниједнa инфраструктурна мета не би требало да буде изузетак – фабрике, водоводне мреже, школе, болнице, продавнице, било шта. Да, сви ми жалимо због цивилних жртава као и наших губитака, али оне су неизбежне”, рекао је тада амерички сенатор и председник Одбора за безбедност Сената САД, Џон Мекејн о НАТО агресији на тадашњу СР Југославију

Восток

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here