У петак четвртог септембра потписан је у Белој кући такозвани Вашингтонски споразум. Прво што запада у очи је да не постоји споразум који су потписале обе стране, већ је свака од преговарачких страна потписала свој документ. Друга ствар која запада у очи је да се два одвојена документа чак и разликују у једној тачки. Председник Трамп је потписао трећу ствар, протокол у коме стоји шта се у Вашингтону догодило.

Што се тиче Устава Републике Србије, председник Србије, ма ко он био, нема право да потписује међудржавне споразуме, то једноставно прекорачује његова овлашћења. С друге стране ми данас имамо техничку владу, која такође нема овлашћења да потписује државне документе.

Делегација Србије, као и делегација Косовских Албанаца пре састанка није знала шта потписује. Документ је најављен као превасходно економски, међутим, осим тачака које подразумевају економску сарадњу између Србије и такозване државе Косово у овом споразуму се налазе и тачке које говоре о Израелу, (предпостављамо због Јеврејских гласача председника Трампа у Америци), затим о амбасади Израела, као и о међусобном признавању лажне државе Косова и Израела. Документ садржи и тачку о геј особама, на којој је инсистирао геј лобиста Гренел, и о правима хомосексуалаца, као и тачку о Хезболаху. (Хизболах).

Оба потписника споразума су се обавезала да ће лобирати у оним државама у којима је хомосексуализам кривично дело, да се такви закони промене. У једној тачки су се и Приштина и Београд обавезали да ће тражити алтернативне изворе енергије, што је директно усмерено против Руских интереса.

Наиме, америчке нафтне компаније покушавају да са својим течним гасом буду конкурент руском, природном гасу, те обавезују све државе коју су економски зависне од ње, да потписују протоколе о диверзификацији енергетског снабдевања. Подсећања ради, ова тачка споразума се директно супротставља споразуму о енергетској сарадњи који имамо са Руском федерацијом. С друге стране ресурси угља на Косову су највећи такви ресурси у овом делу Европе. О томе у споразуму са Приштином није било речи, и ако је држава Србија, односно Српска Православна Црква, затим српске фирме, али и приватна лица из Србије у власништву близу осамдесет одсто катастарске имовине на Косову и Метохији. Заправо, такво је стање било пре 1999. и окупације Косова и Метохије.

Прва је из Русије реаговала Марија Захарова, портпарол руског министарства спољних послова, која је на свом фејс бук профилу исмејала начин на који је српски председник седео пред Доналдом Трампом. Наиме Захарова је поставила слику нашег председника пред Трампом и чувену слику Шерон Стоун са прекрштеним ногама из филма „Ниске страсти“ на којој глумица стоји испред полиције која је испитује. Испод обе слике као коментар написала је: „ако сте позвани у Белу кућу а столица је постављена као да вас испитују, седите као на фотографији број два, ко год да сте, верујте ми.

С обзиром да је ово статус једног дипломате, ова изјава изазвала је прави дипломатски скандал, први су реаговали Марко Ђурић и Вулин, који су очекивано бранили позицију нашег председника истичући његову приврженост Русији, која се најбоље огледа у томе што Србија није увела санкције Русији и поред притисака међународне заједнице.

Још, Србија и косовски Албанци су се обавезали да неће дозволити да се на нашој територији постављају непроверене 5G мреже. Ова одлука је директно усмерена против Кине, односно против кинеске компаније Хуавеј, која има најбољу, али и најјефтинију технологију на свету. Једноставно, иза компаније Хуавеј стоји најмногољуднија држава света, односно директно влада Кине. Хуавеј има могућност да неограничено користи државни новац за истраживање и унапређивање своје технологије, тако да једноставно, нигде у свету ни не може ни да има конкуренцију.

Кина је до сада била наш највећи спољнотрговински партнер, видећемо какав ће став заузети према нама након овог догађаја. Кина је користила наше ресурсе из својих интереса, користила наша рудна богатства, железару у Смедереву, где користе државне ресурсе, пре свих, јефтину струју, Борске руднике, где користе наше резерве нафте и загађују околину, онако како не би могли да ураде нигде у Европи, давали су нам неповољне кредите за изградњу путева, железница али и телекомуникационе технологије. Након тачке којом се обавезујемо да нећемо користити непроверену технологију за мобилне телефоне пете генерације, обавезали смо се, у наредној тачки да ћемо користити америчку технологију у авиосаобраћају.

Представа изведена у Белој кући намењена је, пре свих, Трамповим гласачима у Америци. Највећи добитник након потписивања овог споразума је управо Трампова администрација. Трампов политички тим је овим споразумом показао да је Америка и даље Велики Шеф на Балкану, из такозваних преговора о Косову истискује Европску унију, покушава да маргинализује присуство Русије код нас, и економски удаљава Кину из Србије. Поред порука које шаље у Европу и свет, кабинет председника Трампа шаље и унутрашњу поруку, оним гласачима који су либералније оријентације, пре свих онима који подржавају геј покрете, LGBT популацију, али и Јеврејима, и уз њих и појединим протестантским заједницама које подржавају Јевреје и имају добру сарадњу са њима, као што су евангелисти или лутерани..

Сам начин на који је потписан споразум је потцењивачки по нашу државу у неколико аспекта. Прво, зато што нисмо били упознати са садржајем споразума, друго, потцењени смо јер је један демократски изабрани председник, једне самосталне и независне државе стављен да седи најпре на хоклицу, као ђак пред наставником, а затим и на помоћном сточићу. Као да је Трампова администрација овим потезом желела да покаже и нашем представнику и представнику косовских Албанаца своје место. Замислите да је неко пре стотину година поставио Николу Пашића или краља Петра или Александра Карађорђевића уз мали сточић или на хоклицу. Немогуће је и замислити тако нешто.

Чак је и краљ Петар II као дечак, одржао говор пред оба дома америчког парламента, и тиме ушао у историју као најмлађи говорник који се обратио сенату. Имао је тада деветнаест година.

Треће, и сад, овде би требало да се запитамо да ли је то позитивна или негативна ствар, нашом вољом смо преговоре о Косову, преместили из Европе, или Уједињених нација, где смо макар теоријски могли да рачунамо на подршку наших савезника, на туђи терен, међу оне који су признали лажну државу, у Вашингтон и Белу Кућу.

Највећа штета је што смо се овим споразумом директно обавезали да обустављамо кампању међу државама које су признале Косово да повуку ово признање. Такозвана од признавања су, бар по мени, била и највећа дипломатска достигнућа ове власти. Као реципроцитет Приштина се обавезала да годину дана неће имплицирати пријем у било коју међународну организацију.

Премештена је амбасада из Тел Авива у Jерусалим, што је само по себи добро и важно. Председник Србије није знао за ову тачку у споразуму, како је касније изјавио фасцикле су му замењене. Видео са изненађеним и збуњеним председником Србије, који након Трампових речи о померању амбасаде панично листа споразум и тражи ту тачку, поделио је Карл Билт, копредседавајући Европског савета уз коментар: „Ово је тренутак у коме је председник Вучић сазнао да ће преместити своју Израелску амбасаду у Јерусалим“.

Ми као народ, као држава и друштво, морамо стално развијати и унапређивати наше односе са Јеврејима, јер су Срби и Јевреји заиста пријатељи хиљаду година, никада кроз историју нисмо имали никакав међусобни сукоб. Нетењаху је такође велики пријатељ Србије. Такође, и наша и Јеврејска нација је прошла кроз много страдања у последњем веку, Србија је претрпела чак три геноцида, а Јевреји један, али стравичан. Осим тога и Срби и Јевреји су заветне нације, добро знају шта је страдање, шта Завет, а шта окупирање најважнијег дела територије, која је уткана у саму срж нашег националног бића. Тако да је Израелско признање приштинске лажне државе највећи пропуст наше дипломатије у последњих стотину година.

С друге стране појавила се и информација, коју наравно никако не можемо проверити да нас је управо Израелска дипломатија подржала да избацимо из споразума тачку о међусобном признавању. Ако је заиста тако, онда смо као држава из овог Вашингтонског споразума заиста извукли максимум.

Вашингтонски споразум је тако велики повратак United States на Балкан, посебно на простор бивше Југославије, које ЕУ да би избегла термин Југославија, данас зове Западни Балкан. После петог октобра Америка нас је препустила Берлину, односно доминантном Немачком утицају који је упакован у причу о Европској унији, у миту који се назива Европске интеграције и којим један део српске јавности покушава да нам замени светосавље и косовски мит, односно косовски завет.

Србија, као и Југославија, била је под америчким утицајем, односно у америчкој зони утицаја, од пада Александра Ранковића 1966. године па до 5. октобра 2000. Након распада комунистичке Југославије, а опет у циљу спречавања доласка Русије на топло море, што је и даље највећи страх англосаксонског света, Берлин и Беч су се вратили на своје позиције које су заузимали с краја 19. века, у Хрватску и Словенију. Америка је заузела извесне позиције у Босни и на Косову, пре свега у циљу да покаже да сарађује са муслиманским светом.

Данас Немачка је једина која отвара фабрике за јефтину радну снагу у Србији. Након петог октобра, глобалисти Клинтонови, Буш и Обама су препустили Србију глобалистичкој Немачкој. Немачка добија субвенције од наше државе за отварање радних метса, има најјефтинију радну снагу у Европи, велике немачке компаније управљају нашим тржиштем, а млади школовани људи из Србије одлазе да раде у Немачку. Тако смо својевољно претворени у Немачку колонију.

Па чак и данас, Доналд Трамп је коментаришући Вашингтонски споразум рекао да је, ето, једна муслиманска држава – Косово, подржала Израел. Одлучивши да прескочи чињеницу да такозвано Косово своје упориште никада није ни тражило у муслиманском свету, већ у United States, посебно у ономе што данас називамо дубоком државом, односно у Клинтоновој и Бушовој администрацији, којима су Албанци на Косову подигли споменике, њиховим именима називали тргове и улице…

Бојим се да у овом светском сукобу изгубили прилику да јасно заузмемо страну. Са једне стране, у овом сукобу стоје глобалисти, чији је најјачи представник и даље америчка дубока држава, јер осим Приштине, постоји још више десетина рецимо независних држава у свету, који су и даље под директним патронатом дубоке државе, затим Немачка, односно Европска унија али и Кина, а с друге стране стоје суверенистичке државе, пре свих Русија, али и Америка Доналда Трампа.

Први који је потврдио овакво становиште америчке, Трампове администрације је био управо син Доналда Трампа, који је дан након потписног Вашингтонског споразума написао да је сада време да се америчка војска повуче са Косова.

Очигледно је поред све евидентнијег сукоба са Кином, Трампова администрација ушла и у сукоб са Немачком, а постепено и бојажљиво видимо приближавање Америке Русији. Вашингтонским споразумом, Америка напада Немачку, односно Европску унију по њеним ободима, онде где сматра да је рањивија и где ће се лакше повући.

Да не будемо само критичари који истичу негативне аспекте Вашингтонског споразума, хајде да видимо да ли из целог догађаја у Белој кући можемо извући нешто позитивно. Приштина се у тачки једанаест обавезала да ће испоштовати одлуке суда о заштити Цркава на Косову и Метохији. И ако су се на ово обавезали још и Бриселским споразумом, у пракси косовски Албанци никада нису испоштовали oву одлуку. Приштински суд је донео пресуду да косовска лажна држава не сме да узнемирава власничка права Српске Православне Цркве. У тачки седам се албанска страна обавезала да ће сарађивати са српском страном на административном прелазу Газиводе.

Овим споразумом Србија није много изгубила и тако би на овај споразум и требало да гледамо. Наша је обавеза да законски бранимо Косово и Метохију, и да покушамо да очувамо Косово и Метохију у оквиру резолуције 1244 и устава Србије, у којима стоји да је наша јужна покрајна у саставу Србије.

Свештеник Стеван Стефановић

Насловна

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here