Почело је мирним протестима. Потлачени, сиромашни и очајни људи излазе на улице јер не знају шта друго да раде. Јер то раде и њихове комшије.

Нико ко маршира за правдом и променама не жели заиста да запали пекару или украде неке тренерке из продавнице спортске опреме. Али у таквим ситуацијама и то се дешава. Разбијају се излози. Бацају се цигле и камење. На цивиле се баца сузавац. Полиција зауставља велику масу. Људи се повреде. То не мора да се деси, али се деси.

Само неколицина људи ужива у насиљу и хаосу. Други покушавају да извуку корист од тога, подстичу сукобе и шире тензије. Тада лете молотовљеви коктели и полиција пуца на људе. На улицама је крв, а барикаде расту и цела ствар узима маха. Поред свега тога, медији доприносе хаосу, једне називају криминалцима, друге фашистима.

И хаос се шири. Председник мора нешто да уради, па подигне војску. Онда га штампа назове фашистом и диктатором. Kажу да је прекршио своја овлашћења и да мора да поднесе оставку или да се повуче или да буде ухапшен.

Не говоримо о Сједињеним Државама. Говоримо о Украјини, 2014. Или о Египту и Сирији, 2011., или о Либији 2010. Или о Боливији прошле зиме. Или о Венецуели сваке године, деценијама.

Да су се догађаји који се тренутно одвијају у градовима широм Сједињених Држава догађали у било којој другој земљи на свету, многи од нас већ би рекли да иза тога стоји амерички дип стејт. Све упућује на то.

Kонструисан наратив. Погодни реквизити. Агенти провокатори. Хистерични медији. Иста агенда.

Погледајмо само неке од наслова америчких медија:

Гуардиан: Трамп више није председник. Што пре престанемо да га третирамо као да јесте, то боље

Wасхингтон Пост: Трамп мора бити смењен. Па тако и његови конгресни посредници.

Слате магазине: Сменити Трампа одмах

На ЦНН-у га називају “разбојником” који се “скрива у свом бункеру”, и наводе да је “Трамп објавио рат Американцима “.

Kорпорације су се такође укључиле. Свака од њих објављује изјаве солидарности на друштвеним мрежама и шаље новац на права места. Најк је објавио своју, сада већ увелико познату рекламу. Јер те исте компаније, које плаћају десетогодишњу индонезијску децу за рад у огромним фабрикама, истовремено мрзе расизам и неједнакост. Зар то већ нисмо видели? Зар то не изгледа као игра за размену моћи? Обојена револуција у успону?

Вероватно бисмо требали да се запитамо „зашто сада“? Трамп је спреман за поновне изборе који су за свега пет месеци. Бајден нема реалне шансе, али могао би изненада да буде „лошег здравља“ и да га замене, рецимо Харис или Ворен или Мишел Обама.

Можда се ипак не ради конкретно о Трампу, можда је реч о процесу избора и функције председника уопште, али претпоставимо да је план ослободити се Трампа, шта ће се даље догодити?

Па, можда једна од неколико ствари.

Прво, могуће је да све тек пропада. Али ако нас 2020. године научи било чему, онда је то чињеница да дип стејт никада не повлачи погрешне потезе. Друго, постоји могућност да Трамп уведе потпуни полицијски час и постане квази-диктатор. Треће, и коначно, Трамп „лети“ са места председника.

Из тога би могао да се појави „привремени“ председник, који има подршку обе стране и чији је посао да „уједињује земље“ и „смањи поделе“. Појава потпуно неизабраног председника биће, наравно, од стране америчких медија, названа “тријумфом демократског духа”.

Постоји једна стара шала:

П: Зашто у Сједињеним Државама никада није било војног удара?

О: Јер тамо нема Америчке амбасаде.

Изгледа да то можда више не важи.

Webtribune.rs (off-guardian.org)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here