Можда је вријеме за општу конференцију међу владама тог подручја, коју треба одржати без учешћа такозваних странаца, који би покушали да задовоље своје интересе

Амерички експерт за Балкан Стивен Мејер сматра да је на Балкану можда вријеме за општу конференцију међу владама овог подручја, коју треба одржати без учешћа такозваних “странаца”.

У ауторском тексту за Срну под називом “Растућа нестабилност”, Мејер истиче да је снажна етничка идентификација вијековима имала велику улогу на Балкану.

“Иако је етничка идентификација у прошлости доводила до сукоба, заправо је задивљујуће што у историји Балкана нема више етничког насиља. У скорије вријеме, етничко насиље било је најизраженије током Другог свјетског рата, а потом када се Југославија распала током деведесетих”, наводи Мејер.

Према његовим ријечима, иако је Дејтонски споразум окончао рат, различите етничке групе нису прихватиле једне другу као што се Запад надао и планирао. Умјесто тога било је неповјерења, трвења и међусобне нелагодне толеранције коју су обиљежиле епизоде насиља.

Али, тај шаблон можда се мијења, наглашава Мејер и истиче да постоје три велике области.

Прво, сматра Мејер, промјена је нарочито уочљива у односима Хрватске и Србије.

“Погоршање односа је много веће од спора између двије земље и карактерише се као ситуација „Хрвати против Срба“. Проблеми су појачани прошле године, када је Хрватска, подстакнута од америчких званичника и америчких фирми из области одбране, одлучила да унаприједи своје офанзивне оружане способности куповином јуришних хеликоптера, мобилних артиљеријских система и балистичких ракетних система. Као одговор, Русија је подстакла Србију да покрене преговоре са Москвом о куповини ракетног система земља-ваздух С-300”, наводи Мејер.

Поред снажне етничке компоненте, наглашава он, ово повећавање оружаних способности је резултат “рата на даљину” између САД и Русије.

“Критичари исмијавају ову мини трку у наоружањуж на Балкану јер нема логичног разлога да Хрватска и Србија зарате. Ипак, као што се често дешава, не мора да постоји логичан разлог за избијање рата. Сувише често ратови почињу из нелогичнихж разлога или, чак, грешком. Имајући у виду комплексну ситуацију на Балкану, рат је увијек могућ иако је мало вјероватан”, истиче Мејер.

Иза питања овог наоружања, сматра он, је продубљивање етничког непријатељства које су иницијално покренули неодговорни коментари бившег хрватског премијера Зорана Милановића, као и покушаји у Хрватској да се глорификују и поново утврде трагови усташког режима из Другог свјетског рата и откривање споменика Мири Барешићу, озлоглашеном хрватском милитанту. Иако је одговор Србије на све ово био релативно суздржан, министар спољних послова Ивица Дачић сумирао је национално расположење изјавом да “не осјећа љубав према Хрватима”.

Друго, истиче Мејер, однос између Србије и Косова најлошији је до сада.

“Приштина све више дјелује као суверена, независна држава, на огорчење и бијес многих Срба. Косовска полиција недавно је покушала да примора Марка Ђурића, директора Канцеларије за Косово у Влади Србије, да напусти Косово. Српски грађани који су протјерани са Косова спријечени су да дођу у Мушутиште на Косову и обиђу своју бившу имовину и православну Цркву Богородице Одигитрије. У, како се чини, узвратном потезу, српска полиција ухапсила је Нехата Тачија, директора полиције Косова у региону Митровице. Косовски предсједник Хашим Тачи недавно је повећао улог објавом да ће садашње снаге безбједности бити језгро будуће армије Косова, а прошле седмице је поменуо идеју да би Приштина могла да одржи референдум о уједињењу са Албанијом”, наводи Мејер.

Истовремено, истиче он, српске дипломате на разговорима у Бриселу и даље су у дефанзиви у односу на косовску албанску страну.

“Приштина је добила свој међународни позивни телефонски број и постигнут је споразум о саобраћајним системима. Фрустрирани српски лидери знају – или би требало да знају – да сваки споразум о техничким питањимаж представља још један пораз за српску контролу над Косовом и повећава шансе за косовски суверенитет”, наводи Мејер.

Подржавањем бриселског споразума, све у име задовољавања ЕУ, Срби тргују свим правима на Косову, укључујући заједницу српских општина, коју косовски Албанци блокирају од 2013. године, истиче амерички експерт за Балкан.

Коначно, додаје он, односи између Републике Српске и Федерације у БиХ убрзано се погоршавају више него било гдје другдје на Балкану.

“Прошлог мјесеца, Сефер Халиловић, бивши муслимански командант током ратова из деведесетих, љутито је прогнозирао да ће Република Српска, уколико одржи референдум о 9. јануару као националном празнику, бити нападнута и уништена. Срби су провели референдум и, иако се Халиловићево предвиђање није обистинило, та епизода је повећала међуетничке тензије. Тужилаштво БиХ додатно је погоршало ситуацију захтјевом да предсједник Републике Српске Милорад Додик дође у Сарајево на разговор о референдуму који је Уставни суд БиХ прогласио нелегалним. Додик је, што није изненађење, то одбио са аргументом да за њега не би било безбједно да се појави у Сарајеву. Бакир Изетбеговић је наставио поређењем Додика са Моамером Гадафијем и упозорио да би Додик могао да заврши као Гадафи. Младен Иванић, српски члан Предсједништва БиХ, оптимистично је прогнозирао да неће бити рата”, наводи Мејер.

Он истиче да сваки од ових догађаја сам по себи не значи много, али када се сви узму заједно, стварају проблематичан и потенцијално опасан образац који се мора схватити озбиљно.

“Општи рат је мало вјероватан, али мјестимично насиље је могуће, а пад сарадње врло могућ. Можда је вријеме за општу конференцију међу владама тог подручја, коју треба одржати без учешћа такозваних странаца, који би покушали да задовоље своје интересе умјесто интереса народа на Балкану”, закључује амерички експерт за Балкан Стивен Мејер у ауторском тексту за Срну под називом “Растућа нестабилност”.

Глас Српске

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here