Српска штампа у Краљевини Србији и у Ау-строугарској са нарочитом пажњом пратила је погроме у Сарајеву, али и широм Босне и Херцеговине и Хрватске послије Сарајевског атентата 1914. године. Ови изузетно вредни историјски извори нуде прегршт информација о ерупцији насиља против Срба и о напади-ма не само на њихову имовину и личности, него и на њихове институције, али пружају и занимљив увид у перцепцију ових догађаја, како у Краљевини Србији, тако и међу Србима у Угарској. Из извора је видљиво да су Срби били нападнути као вjерски и национални ко-лективитет, без обзира на друштвени статус, старост и пол.

Новине су вијести из Босне и Херцеговине и Хрватске добијале из два различита извора. Прве вијести о сарајевским догађајима пре-узимане су из аустријске и угарске штампе, која је неријетко имала специјалне извјешта-че са лица мјеста. Овакве, преузете вијести, обогаћиване су уредничким коментарима, по-себно у контексту напетих односа Краљевине Србије и Аустроугарске. Други извор била су писма и телеграми грађана из Босне и Херце-говине, која су стизала редакцијама новина и грађанима у Београду. Та писма представљају посебно вриједне историјске изворе, јер прије објављивања нису прошла кроз аустроугарску цензуру.

Може се рећи да је јавност у Србији била добро информисана о догађајима у Босни и Херцего-вини, јер је у већини новина то била и најзна-чајнија тема све до половине јула 1914. године. Тада централно мјесто заузима питање истраге око атентата и аустроугарске дипломатске ноте у Београду. За овај број Историјских свезака издвојено је девет текстова штампаних у периоду од 1. јула до 11. јула 1914. године у шест листова (четири из Београда и два из Новог Сада) различитих политичких и друштвених ставова. Ради бољег разумијевања доносимо и кратки историјат ових листова.1 Напомињемо да сви листови, изузев новосадске Слободе, користе јулијански календар. Такође, сви текстови су пренијети вјерно оригиналу.

Политика – дневни лист покренут 1904. годи-не у Београду. Оснивач и уредник био је Влади-слав Рибникар. Лист је наступао као независно гласило и није заступао интересе појединачних странака. Прије Првог свјетског рата истичу се антиаустријски уводни чланци.

Пијемонт – београдски дневни лист, покренут 1911. године. Власник и главни уредник био је Љубомир С. Јовановић до 1913. године, када руковођење листом преузима Бранко Божо-вић. Заступао је интересе организације „Ује-дињење или смрт“. Tоком 1914. године био je отворено против владајуће радикалне странке и Николе Пашића. Лист је престао да излази са окупацијом Краљевине Србије 1915. године.

Трговински гласник – покренут 1891. године у Београду. Од 1895. године носи поднаслов „Орган Београдске трговачке омладине“, а од 1900. године постаје дневни лист. Власник је био Марко Вулетић, одговорни уредник Ми-лован Обрадовић, а предсједник уређивачког одбора Димитрије Ђорић. Посебно је третирао питања српске трговине и индустрије, али и теме из политике и просвјете.

Новости – београдски дневни лист, покренут је под насловом Вечерње новости 1893. године и излазио све до 1929. године са прекидом у време окупације Србије током Првог свјетског рата. Одређено време новине су заступале гле-дишта либералне, а пред Први свјетски рат и напредне странке. Лист је увијек наступао у опозицији према владајућој радикалној стран-ци. Од 1913. године излазиле су под називом Новости, а власник и главни и одговорни уредник био је Милан П. Савчић.

Слобода – лист Срба социјалдемократа у Угар-ској, иза чијег оснивања стоји централна пар-тијска управа Социјалдемократске странке Угарске. Имао је за циљ образовање радника и ширење идеје социјализма. Почео је да излази у Будимпешти 1. јануара 1911. године три пута мјесечно, али већ истог мјесеца прелази у Нови Сад у којем са мањим прекидима излази све до гашења и то као недељни лист. Често је био под ударом правосудних органа Аустроугарске, да би коначно престао да излази крајем јула 1914. године. Током 1914. године уредник Слободебио је Ђуро Шурок.

Браник – покренут 17. октобра 1885. године у Новом Саду. Власник листа био је Миша Ди-митријевић, лидер либералне струје Српске народне слободоумне странке. Од 1889. на чело листа дошао је Михајло Полит-Десанчић. Лист је од 1912. године излазио пет пута недељно и имао је значајан утицај на српско јавно мијење у Угарској, првенствено јер је заступао инте-ресе средњег слоја српског грађанства (инте-лигенције, земљопосједника и трговаца). По-сљедњи број листа изашао је 1. августа 1914. године и више није обнављан.

ПОСЛЕ АТЕНТАТА– У Сарајеву је све што је српско порушено и опљачкано – У осталим варошима приређена је такође хајка на Србе. –

У Сарајеву је проглашено опсадно стање, те је готово немогуће сазнати шта се све тамо догађа, јер приватних извештаја нема. Тако смо приморани да све информације црпимо из телеграма, који нам се шаљу из Беча и бечких новина које добијају своје извештаје из Сараје-ва. Али ти извештаји не могу нам дати тачну слику свега што се у Босни и Херцеговини сада догађа. У тим извештајима прикриће се много што шта, а догађаји који се не могу прикрити, другчије представити. У сваком случају поло-жај тамошњих Срба у овом тренутку врло је тежак. На Србе у Босни и Херцеговини при-ређена је хајка, при којој се врше ствари, за какве се до сада овде никада није чуло.

Све је порушено и похараноУ свом телеграму из Сарајева сам „Пестер Лојд“ признаје, да сад у Сарајеву нема ни јед-ног српског дућана, ни једне српске куће, која није порушена, полупана и похарана. Руља је улазила у куће, износила ствари на улице и лупала. Други су за то време односили све што је било од вредности и разбијали касе и трговачке фијоке.

Под заштитом полицијеРуља која је извршила све ово у Сарајеву, орга-низована је била од муслиманских пропалица и хрватских потркуша. Насиља су почела у понедељак пре подне и полиција није пред-узела ништа све док није све демолирано и упропашћено.Из описа који о томе доносе бечки листови, види се да је полиција, која је тобож требала да штити Србе, нагуривала пљачкаше баш на ону страну, где је требало упропастити српску имовину.Руља је најпре дошла пред Јефтановићев хотел „Европу“, на којем су још у недељу ујутру били поразбијани прозори. Ту су прво све пораз-бијали и порушили.

Полиција је дошла и сатерала пљачкаше у једну споредну улицу. Ту је руља демолирала „Просвету“ и кућу српско-црквене општине. Полиција је опет дошла кад је то свршено и „потисла“ пљачкаше на Апелов Кеј. Али и ту је било много дућана те су и они сви поразбија-ни и опљачкани. Полиција је опет стигла кад је све било готово и „потисла“ пљачкаше до српске митрополије. Руља је ту стала и отвори-ла паљбу камењем на митрополију. Кад је све лепо било поразбијано полиција је „сузбила“ пљачкаше пред српску школу. Њу је руља та-кође сву порушила. Ушли су унутра па су све поломили, што се могло поломити. Полиција је онда дошла и потисла руљу до Српске Банке, која је такође полупана и порушена.

Пошто је било већ подне, то је изведена једна чета пешадије и онда су се пљачкаши разишли кућама да ручају, да би после подне наставили свој посао са још много више енергије и раз-умевања.

Даље можете прочитати на сајту пројекта Растко на линку ОВДЕ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here