Србији не прети опасност од малих богиња, мада може доћи до спорадичних случајева оболевања у појединим окрузима. Министарство здравља из дана у дан прати стање епидемије у Румунији, где је оболело више од 3.000 грађана, и одакле се зараза проширила и на Мађарску.

Ово је главна порука др Берислава Векића, државног секретара у Министарству здравља. Како је објаснио на конференцији за новинаре одржаној у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, стање на тромеђи са Мађарском и Румунијом последица је невакцинисања довољног процента становништва тих земаља вакцином против малих богиња.

Примаријус др Верица Јовановић, вршилац дужности директора Института „Батут”, још једном је указала да је вакцинација против малих богиња једина и неопходна мера заштите.

– Вакцина је бесплатна и доступна у свим здравственим установама у Србији – поручила је др Јовановић, демантујући да вакцине ММР нема довољно.

У Србији су случајеви оболевања од малих богиња последњи пут регистровани у расинском округу 15. фебруара ове године, речено је јуче у „Батуту”. На тај начин је одговорено на поједине незваничне информације на сајтовима и друштвеним мрежама, да наводно има одељења у којима је од малих богиња оболело и по седморо, осморо ђака. Како је објашњено, реч је о неразликовању овчијих и малих богиња.

Др Векић је подсетио да је у Србији 2015. донет Закон о заразним болестима, којим је предвиђена обавезна вакцинација деце. ММР вакцина (комбиновано цепиво против малих богиња, заушки и рубеола) деци се даје у другој и седмој години.

– То значи да дете не може да буде уписано у школу, ако није испуњена та законска обавеза – казао је др Векић.

Он је подсетио да је пре две године усвојен Закон о заразним болестима, који предвиђа да је вакцинација обавезна и којим су казне за родитеље који одбијају да вакцинишу своју децу повећане са од 20.000 до 50.000 на 30.000 до 150.000 динара.

– До сада су лекари који у здравственим картонима прате евиденцију вакцинисане деце, поднели 200 пријава против родитеља који нису своју децу довели на вакцинацију – навео је др Векић.

На питање „Политике” да ли то значи да деца која нису ревакцинисана неће моћи да буду уписана у први разред, државни секретар није одговорио директно, али је појаснио да су досадашње спорне ситуације са родитељима успешно превазиђене, тако што им је предочен значај вакцинације. Потврдио је да су сва та деца на послетку и вакцинисана.

Према подацима др Драгане Димитријевић, епидемиолога Института „Батут” у Србији је током 2016. ММР вакцину примило 81 одсто двогодишњака – у Војводини 89, а у централној Србији 78,2 одсто. Проценат ревакцинисаних седмогодишњака  је био 91,1 одсто.

Докторка Димитријевиће је поручила да и ако би у Србију пристигла заражена особа из Румуније или Мађарске, не би дошло до ширења малих богиња, јер је у подручјима која се граниче са овим државама имунолошки бедем постојан: у средњобанатском и јужнобанатском округу вакцинисано је 95 одсто и више деце.

Тако добрим подацима нажалост не можемо да се похвалимо у главном граду, указала је епидемиолог др Ивана Беговић Лазаревић из Завода за јавно здравље Београда: само 65 одсто двогодишњака примило је ММР вакцину, али је зато проценат вакцинисане деце пред полазак у први разред скоро за трећину већи – 91 одсто. Ове године није било пријављених случајева оболевања од малих богиња, али су забележена два сумњива случаја који су лекари пријавили. Лане је 77 одсто деце у другој години примило ову вакцину, а током 2016. у Београду је лабораторијски потврђен само један случај морбила, а зараза се није ширила.

Представница Светске здравствене организације Периле Јоргенсен најавила је да ће ова организација у сарадњи са Министарством здравља и Институтом „Батут” покренути истраживање како би се установило у којим групама је низак степен вакцинације и који су разлози за то, да се у вези са тим не би даље спекулисало.

Како препознати мале богиње

*У првој фази код оболелог се могу јавити сузење очију, гребање у грлу, скок температуре, мучнина и главобоља

*За други стадијум је карактеристичан осип, прво на врату и лицу, а затим по трупу и ногама. Температура расте и до 40 степени

* Осип траје три до пет дана, а инкубација болести – време од инфекције до избијања симптома – може да траје између 10 и 15 дана.

„Клизни” календар вакцинисања
На питање „Политике” да ли податак да ММР вакцину у седмој години прими чак трећина деце више него у другој години може да укаже на својеврсно тактизирање родитеља, није било прецизног одговора да је такав тренд примећен. Многе маме и тате у страху од аутизма, чији се први симптоми појављују код деце у другој години и поклапају са временом када се даје прва доза ММР вакцина, избегавају вакцинисање својих двогодишњака по обавезном календару, али пред полазак у школу, своје седмогодишњаке, ипак, вакцинишу.
– Не треба доводити у везу појаву аутизма са првом дозом ММР вакцине. Стручна медицинска јавност, једино релевантна у овом случају, категорична је у тврдњи да између ове вакцине и појаве аутизма не постоји узрочно-последична спрега – навела је др Верица Јовановић.
Оливера ПОПОВИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here