На једном од најстаријих српских гробаља у Метохији, Шиптари напасају стоку која погани светињу наочиглед малобројних Срба повратника!

Српско гробље у селу Љубожда, општина Исток, једно је од најстаријих српских православних гробаља у Метохији. Неки од мештана за њега кажу и да је „миленијумско“ али до прецизних података је тешко доћи. Свакако да нема сумње да се ради о вишевековним надгробним споменицима.

Упркос значају које ово гробље има за Србе, оно је без неопходне бриге и минималне заштите, без било какве ограде.

То чини да га овдашњи Шиптари експлоатишу у најбаналније сврхе, односно на том гробљу напасају своје коње. Животиње, несвесне места на коме се налазе, ту обављају све своје природне потребе поганећи тако не само историсјки споменик већ и светињу и место на коме се и данас покопавају, додуше ретки, Срби повратници.

Овдашњи Срби су, према сазнањима КМ Новина, огорчени али и немоћни да се супротставе јер би реакција коју би изазвала могла скупо да их кошта, можда и најскупље.

„Eто тако коњи пасу и се..у по Српским светињама.. Дал’ би требало да се замислимо, ми чији дедови, очеви, браћа, мајке, овде леже…? На овом црквишту, гробљу, светилишту..на овом нај светијем месту што смо икад имали, и што ћемо икада имати?“ пита се један од ојађених мештана.

Да се обрате немају коме. Власт државе Србије је чак заобишла УНМИК и друге међународне организације, задужене да обезбе најосновније животне услове Срба, и препустила их „бризи“ албанских сепаратиста! Ни Српска православна црква, након пуча изведеног фебруара 2010. године, није више организација која би могла да их заштити јер и јереји, односно свештеници сада узурпиране ЕРП, учествују на седницама илегалних „општина“ такозване „републике Косово“!

Нажалост и ово гробље је један од примера да су Срби који учествују у шиптарској власти само обичан декор, без икаквог утицаја и моћи ако Шиптари то тако желе. Односно, увек када од тога немају никакву корист.

На седници тзв „општине Исток“ по систему такозване „републике Косово“ почетком фебруара ове године, поменуто је и ово гробље. тек на крају седнице, успут. Тада је „српски представник“ ( а они су увек проблематични јер их не бира народ већ намеће власт из Београда ради испуњења Бриселског споразум о интеграцији Срба у вештачко друштво косовских Албанаца – тзв „Косовара“) Светлана Ђорић, када је председавајући „потпредседник општине“ Агим Адемај питао да ли још неко има нешто да каже, поменула проблем овог гробља:

„Безбедносна ситуација је релативно добра. Имамо захтев за ограђивање гробља у селу Љубожда које има велику историјску вредност, ми смо поднели захтев Kабинету градоначелника и питамо да ли је могуће да се ово гробље у близини општине донекле очисти, јер сви захтеви српске заједнице за надлежне канцеларије, се не реализују. Хвала“ било је све што рекла је Ђорићева.

Треба напоменути да „релативно добра безбедносна ситуација“ значи да нема убистава Срба. Редовне крађе летине, стоке, шуме, пољопривредних производа и свих других добара Србима, сматрају се готово нормалним. Иако такозвана „косовска полиција“ сваки пут када то неко пријави, изађе на терен и изврши увиђај, до сада ни један починилац нигде на Косову и Метохији није ухваћен због крађе имовине Србима! то се назива релативно добром ситуацијом.

Одговарајући на захтев о гробљу, након што је подсетио да је на претходном састанку „хоџа дао одговор“ на то питање, Адемај је образложио „имамо бројна гробља у општини Исток и немогуће је из буџета општине оградити сва гробља, проблем је финансијски, нема никакве везе са том заједницом или овом заједницом, већ са буџетским могућностима. Ми ћемо размотрити ваш захтев и онда ћемо видети шта можемо да урадимо“.

Шта могу, или слободно рећи, шта желе да ураде – видимо на фотографијама.

Поред свих мука са којима се повратници срећу, принуђени су и да ћутке посматрају скрнављење српских гробаља и светиња.

Уједно је ово одлична илустрација „потребе“ да Срби буду део шиптарског система! Односно – од тога немају ама баш никакву корист!

Међутим, када би се наметнути „преставници Срба“ охрабрили да те квази-институције напусте, нашла би се сва могућа средства да се Србима испуне захтеви јер једино на тај начин, ако их Срби прихвате, сепаратистичке квази-институције могу да се похвале некаквим „легитимитетом“ због чега би за Србе било најбоље да напусте сепаратистичке позиције, како су и раније упозоравале КМ Новине

Са друге стране ни главни агитатори и одговорни за изазивање НАТО агресије над Србијом 1999. године, ОЕБС, као да више ради на затирању него на очувању и заштити српских гробаља.

„Није ограђено и делимично је обрасло високом травом и мањом количином смећа. Има од 50 до 100 надгробних споменика, од којих већина изгледа веома старо. Већина надгробних споменика је поломљена и/или срушена и гробље је у веома лошем стању. Заједница косовских Срба, која је пре сукоба живела у овом селу, расељена је“ и то је све што ОЕБС има да каже. Међународне организације, па чак и ОЕБС, вршиле су попис културних иисторијских споменика на Косову и Метохији у више наврата али сваки пут тако да се ти трагови радије затиру и прикривају него бележе.

То је случај и са овим „Каталогом фотографија“ које је ОЕБС припремио 2011. године а одакле смо цитирали наведени део. Они, међутим, не сматрају да су лоше одрадили посао, напротив, у уводу наводе:

„Овај каталог такође доприноси стварању већих могућности за припаднике православне заједнице да слободно користе своја верска и културна права, као и стварању повољнијих услова за повратак међу заједницом косовских Срба“. Дословце! А како ће то учинити? На који начин ће један „каталог фотографија“, који притом приказује углавном делове гробља на којима нису видљива оштећења нити право стање у коме се она налазе, помоћи у било чему? Видимо како је и ОЕБС помогао!

Зато се, кад год то могу, овдашњи Срби сами организују и гробље чисте и одржавају, пале свеће. Овако је то изгледало летос:

Не само да им није тешко већ су Љубождани изузетно поносни на трагове свог постојање старе а који могу да сведочи вишевековно присуство Срба на овом простру. Дуже од било кога другог.

По свему судећи интереси Шиптара и њихових савезника из међународних организација, не поклапају се са српским интересима па ни оним најосновнијим! Уколико су Шиптари ти који добијају, Срби неминовно губе. Остаје им, као у овом случају, гробље које представља светињу, земљу вековима освештавану у коју се похрањују остаци умрлих Срба да по њима Шиптари напасају стоку и погане запуштено гробље.

Упаљене свеће на порушеном гробљу.

И да ситуација буде, како другачије него „релативно добра“! А њима, одлучним да остану и сачувају своје – и таква одговара! Само да буду на својој земљи!

У општини Исток до 1999. године живело је 8.700 Срба, плус 1.700 Црногораца. Албанизација овог краја текла је врло динамично под комунистичким режимом. О томе можете прочитати у тексту КМ Новина, аутора Зорана Ђорђевића, једног од најзначајнијих летописаца овог краја

 

KM novine

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here