Поред новоуведеног плашења народа изговарањем боје метеоаларма када се прича о временској прогнози, у вести је уведена још једна непотребна ствар. Говорим о ономе шта је неко написао на свом Твитер профилу. Вести о објавама на тој друштвеној мрежи уводе се као вести, јер већина новинара мисли да је то истраживачко новинарство, па преноси „закулисне“ договоре, размишљања и опредељења оних који их истичу на својим профилима. Не знам како се дошло до тога да неко мисли да су у питању некакве тајне ствари, ако су јавно објављене на друштвеним мрежама.

Међутим, такве вести нису ни по јада од онога што се још догађа са Твитером. Некако се дошло до тога да су они који навише користе ову платформу, а донекле су или у потпуности познати у јавном простору, уобличени веома спретно у некакву врсту интелектуалне елите.

Не знам како се преко Твитера стиже до статуса интелектуалца, али код нас је успело. Није ишло оним смером да неко постане интелектуалац, па се онда његове објаве цитирају и високо вреднују други који се баве истим темама. Њихови профили су праћени, јер они на њима псују, нападају друге људе како би им смањили број „пратилаца“ или повећали свој.

Неко је успео овај народ да убеди да је друштвена мрежа еквивалент друштву и да су објаве исто што и студије, научни радови или стручна образложења онога о чему би требало причати.

Твитер је ограничен на 140 карактера по објави, што значи да се тамо свесрдно негује оно што ће наш језик, као и друге језике, свести на баналност. У питању је подршка скраћивању језичког израза, али ти квазиинтелектуалци су тим ограничењем задовољни. Њима не треба више од 140 карактера, јер једва и ово ограничење попуне. Уосталом, већина тих људи користи 140 карактера, а безуспешно покушавајући да изгради један – свој карактер, као и свој став по питању горућих тема овога друштва које се тамо олако коментаришу.

Сведоци смо свакодневних препуцавања псеудоинтелектуалне елите и самозваних спаситеља наше културе, политике, народа и друштва који своје, наводно огромне, интелектуалне капацитете пресипају из главе у 140 карактера и дижу онлајн револуције кликћући мишем.

Сви на Твитеру, небитно је којој опцији припадају, позивају на дијалог користећи се монолозима које исписују по својим профилима.

Варају себе да је Твитер, па и било која друга друштвена мрежа, некакво ултимативно појашњење онога ко је човек са профилом и да тај профил постаје доказ његове индивидуалности. Индивидуалности која се показује тако што радите што и други – коментаришете, лајкујете, свађате се и уместо томова књига, читате статусе по Твитеру. Понеко објави и неки цитат као доказ ономе да је нешто прочитао, али када би говорио ван баријере од 140 знакова, схватили бисмо да се није превише бавио књигама.

Тим „познатим мислиоцима“ скривеним под крилима птице која је лого Твитера, највећи домет је напад на некога, а никако дело које је неко спровео. Срамота је сва велика питања и проблеме које овај народ има сводити на неколико бедних речи којима мислимо да смо нешто урадили ако прикупе велики број „свиђања“.

Управо Твитер је постао арена препуцавања наивних људи и поприште исказивања мишљења о ономе о чему те људе нико ништа није ни питао.

Ништа од овога не би био проблем да се та мрежа не сматра кокошињцем интелекта где се, на основу лајкова, испод оне птице легу нова лица која ће уз титулу интелектуалаца и даље заносити ову земљу у погрешном правцу.

Дакле, уопште немам ништа против ове друштвене мреже, већ против илузије коју она пружа, у складу са својим називом, живини која тамо нађе за сходно да кокодаче о судбини целог народа немајући иза себе ништа осим великог броја пратилаца. Пратиоци нису дело, већ људи заљубљени у лажну слику о човеку који својим профилом ствара слику о себи за коју би желео да је тачна и коју пружа људима који прате његову уобразиљу о себи.

Тамо је израсла некаква велика војска интелектуалаца без дела која твитује или цвркуће, а пре ће бити кокодаче, о питањима која је се не тичу и о којима не знају ништа.

Дајте да пажњу која је посвећена Твитеру пребацимо на научне институције, издавачке куће и школе, па да видите како ће одједном све да крене овој држави, а како ће ови Твитер интелектуалци одједном да изгубе моћ цвркутања, јер ће бити јасно да не могу полемисати у озбиљним окружењима.

О свему се тамо цвркуће и сва се питања тамо „решавају“, али се не могу та „решења“ и објашњења никако прелити ван Твитера, јер је за тако нешто ипак потребно знање, а не псовка, назови-чињеница и оптужба некога на другом профилу.

Ова клоака другосрбијанштине и политиканства и гнездо залудности одгаји многе птице чији цвркут, кокодакање и крештање слушамо свакодневно. Једино ми је жао што нису у питању селице.

Милан Ружић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here