Србија је добила и приватне извршитеље, као армију Вучићевих пљачкаша.

Министарство правде је “одшколовало“ и промовисало проверене следбенике Српске напредне странке у сурове харачлије.

Прво су харачлије, за полагање испита и добијања лиценце, уложили по најмање 50 хиљада евра, а онда им је омогућено да скидају са леђа сиротих грађана и оно мало коже. Да им душу ваде.

Као јастребови, приватни извршитељи су “кренули у народ“. Милиони предмета гурнути су им у руке. Инфостан, електродистрибуције, поште, банке…

У службама јавних предузећа пишу платне налоге, са печатом приватних извршитеља и шаљу дужницима својим. Потом, ни часа часећи, извршитељи пишу забране банкама да оглобљеном исплаћују новац који притекне од мршавих плата.

Само у Републичком фонду пензионо-инвалидског осигурања Србије под блокадом је преко 700 хиљада пензија! Дуговања за струју, инфостан, дуговања по разним основама, плене се од пензија које су мање од загарантованих зарада. Узимају, не питају.

Колико је пензионера остало без пензије, јер две трећине извршитељи узимају? Није ни важно да ли дуг постоји, важно је да пара пада. Када добију по 20.000 предмета од јавних предузећа, извршитељи добију новац за састав предлога за извршење, које су написале службе тог предузећа. Пола пара извршитељ добровољно даје напредњацима, њиховим директорима, као доносиоцима посла.

Стари, изнемогли пензионери немају снаге да траже правду, да пишу жалбе, да плаћају адвокате. Извршитељи узјашу и нема спаса. Крећу као ајкуле. Плене сву имовину, њиву, усисивач, тегле, ципеле. Полиција им пружа асистенцију. Продају њиву за сто евра, краву за 100 евра, а све продају за 500 евра дуга. Кућу продају за три хиљаде евра. Марш на улицу!

Извршитељи имају, практично, неограничено овлашћење. Могу да траже да вас полиција лови, да Народна банка Србије, пореска управа, све службе, достављају све податке о вама. Није важно да ли има налог за принудно извршење, важно је да у пракси приватни извршитељ може да све о грађанину зна. И да употреби и злоупотреби те информације.

Драгана Стојков је једна од тих сурових извршитеља. Она је, уствари, госпођа чистих руку. Она има своје службенике који раде тај посао. Она је, уствари, власник компаније.

Мирсад Селмановић је корисник социјалне помоћи. Слободан је уметник. Хијене које му шаље госпођа Стојков често долазе на врата његовог скромног стана, да му отму кревет, сто, кашике и виљушке. На крају, када је отишао да подигне социјалну помоћ, коју је добио за прехрану, цео износ је блокиран! По налогу извршитеља Драгане Стојков. Социјална помоћ није приход, не може бити ни предмет опорезивања

Али, шта то важи за госпођу Стојков. Мирсад Селмановић је приморан да моли за хлеб, да би преживео.

Милиони људи стрепе да им пред кућу не дођу полиција и извршитељ. Постоје две могућности: да се убију, или да убију извршитеља. Кривичне пријаве против челника Министарства правде због корупције око полагања испита за извршитеље, тужилаштво је одбацило. Први за хапшење је био Дејан Ђурђевић, Вучићев интимус из кревета, који је на челу Републичке изборне комисије. Ко њему да суди.

На питање новинара зашто плени грађанима и социјалну помоћ, госпођа Стојков одговара: „Боли ме дупе, нека цркну“. Да, то је данас Вучићева Србија. И биће док се десетак извршитеља не закопрца у локви крви, када крену у хајдучију, у отимање црног испод нокта.

М. Хаџић

Извор: Таблоид

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here