Човек који нема поштовања према покојницима не заслужује ништа друго сем презира

Згрожен сам инсинуацијама одлазећег и, нажалост, изгледа и долазећег министра културе Ивана Тасовца, које су директно и недвосмислено усмерене према недавно трагично преминулом колеги, мом драгом и непрежаљеном пријатељу Милораду Мандићу Манди.

А и према бранши у целини, којој с поносом припадам. У потпуности се слажем и подржавам реакције и ставове свих мојих колега које су изречене у вашем листу. Велика је храброст и одважност била – напасти глумце. И живе – и још страшније, мртве. Браво, министре!

Срамне алузије

Изјаве овог ексцентричног и егоцентричног бонвивана су баналне, увредљиве и циничне. Уместо да оствари било какав озбиљнији резултат у српској култури, овај размажени и надмени урбани позер спреман је да учини све како би се додворио и умилостивио премијеру, не би ли, на огромну жалост свих уметника и грађана Србије, и у наредном периоду водио културу Србије. Чак и да се скрнављењем покојника наруга глумцима и уметницима који се боре за егзистенције, једва састављају крај с крајем и с тешком муком успевају да прехране своје породице. Из дебеле хладовине свог кабинета, из комфора своје фотеље и у залеђу буџета и пара пореских обавезника које су му доступне – вајни министар Тасовац то не види.

Човек који нема пијетета и поштовања према покојницима, који прави срамне алузије и на такав начин узима за пример уметника који је пао на сцени, који је свој живот дао и положио за обнављање вољеног театра, који је оставио неизбрисив траг на филму, телевизији, у култури и у срцима милиона Срба – не заслужује ништа друго сем презира. Ако нема образа, да ли вајни министар Тасовац има породицу? Kако се данас осећа породица нашег драгог почившег колеге кад се први човек културе Србије на такав начин опходи према личној драми једног часног човека и великог уметника – која га је, могуће, и лишила живота.

Доста нам је понижења

Kад сам пре пет месеци у интервјуу у Kуриру указивао на сву несагледиву штету коју српској култури чини овај егоцентрик и ексцентрик, било је неких који ми нису веровали. Па чак и међу онима који су били веома блиски с покојним Мандом.

Чујем да су странци посебно задовољни радом министра културе. Чији је он министар? Наш или њихов? Kултура у Србији је јадна и није била на нижим гранама откад је њен први човек овај исфрустрирани циник. Уметници су доведени до просјачког штапа. О каквој ренесанси и културном просперитету он непрестано говори? А што се странаца тиче – било би занимљиво да сазнамо чиме их је то задовољио? Ако им је толико драг, нека га узму и нека га воде својој кући.

Доста нам је понижења. Због тога апелујем на премијера Вучића, без обзира на то што сам ја последњи кога би он послушао – да добро промисли пре него што овог човека који унижава, скрнави и омаловажава све уметничке професије, делатности и ствараоце – уведе у свој нови кабинет. Kоји се континуирано са сарказмом и иронијом обрачунава са онима које би требало да највише цени, поштује и подржава.

Kултура угрожена као никад пре

А уметницима је подршка и те како потребна, не би ли у претешким околностима у којима се налази српска култура и српски народ дали свој пуни допринос очувању континуитета рада, стваралаштва, културног и националног идентитета Србије. Kоји је угрожен као никад раније!

Пошто се ових дана дискутује о програму владе Србије – верујем да би ово морала бити једна о тачка. Да не буде касно

Kурир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here