Руски народ никада у историји није живео боље и тиме се може објаснити што је рејтинг председника Владимира Путина већ годинама висок, рекла је Љубинка Милинчић, главна уредница српске редакције „Спутњика”, на промоцији две њене књиге – „Последњи Романови – пут патње” и „Речи које су промениле свет”.

Иако се на киосцима и у књижарама продају као два одвојена издања, ова дела могу се читати заједно, јер говоре о двојици државника која су донела велике промене у свету, Владимиру Путину и цару Николају Другом.

Најновија књига о Путину доноси интегрално четири његова најзначајнија историјска говора, а у прилогу сваког од њих налазе се чувене крилатице руског председника. Први је „Минхенски говор”, одржан на конференцији о безбедности 10. фебруара 2007. године, којим је Русија одбацила хегемонију Запада.

Други је његов „Кримски говор” у Кремљу, одржан 18. марта 2014, о враћању полуострва у окриље Русије. Овај наступ означио је почетак конфронтације и рата санкцијама Русије и Запада. Исте године Путин је одржао и „Валдајски говор”, 2. октобра 2014, са темом – Нова правила игре или игра без правила, када је указао да савремени свет тоне у хаос.

И последњи, „Говор у Уједињеним нацијама”, од 28. септембра 2015. године, остао је упамћен по Путиновој поруци Западу, због рушења Ирака, Либије и Сирије, одакле је кренуо талас терориста и миграната на Европу: „Да ли макар сада схватате шта се направили?”

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић, говорећи на промоцији, оценио је да је управо Путинов говор у Минхену означио тренутак када је свет престао да буде моноцентричан.

– Путин је нашао начин како да моћ Русије консолидује изнутра, а онда ту моћ усмери према свету. Он се бори да његова визија света заживи – оценио је Анђелковић и додао да је цар Николај Други завршио трагично зато што није желео да примењује репресију.

Николај Други био је диван човек, нагласила је главна уредница „Спутњика”, али је на престо дошао млад, можда и неспреман за тако озбиљна искушења. Трпео је разне подметачине, побуне, али се све време жртвовао за Русију, јер није желео крвопролиће.

– Није желео да бежи, а могао је. Николај и његова трагична судбина такође су променили свет, јер су након његове смрти четири царевине престале да постоје. И док нам је о Романовима познато све, о Путиновој породици не знамо готово ништа. У томе је такође разлика између њих – рекла је Љубинка Милинчић, која је имала прилику да неколико пута разговара са руским председником.

У књизи „Речи које су промениле свет”, према њеној оцени, налазе се Путинови говори који су камени међаши у светској политици.

– Али, те речи многи у свету нису чули или нису имали прилике да их чују. Све је почело од Минхена 2007, када је Русија вратила дугове Западу и рекла „доста, од сада ми сами собом управљамо”, па до насупа у УН 2015. године, када је Путин ставио огледало пред лице западних државника. Путин је и сам рекао да његове речи највероватније одлазе у ветар, али га сада сигурно боље чују, јер су те речи поткрепљене руском моћи – истакла је Љубинка Милинчић.

Бојан БИЛБИЈА, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here