INTERVJU za Politku: Majkl Frojnd, predsednik Društva izraelsko-srpskog prijateljstva iz Jerusalima

Pišem već nekoliko godina o Jasenovcu, o pokušajima novog pisanja istorije, o istorijskim vezama između Jevreja i Srba, između Izraela i Srbije, a jedan od razloga je to što 10 ili 20 godina ranije nisam znao ništa o tome. Kad sam počeo da istražujem, bio sam zapanjen koliko Jevreji i Srbiji imaju zajedničkog. Smatrao sam da je neophodno da to podelim s javnošću, jer je to deo naše zajedničke istorije, ali i sudbine koju delimo, ispričao je za „Politiku” Majkl Frojnd, osnivač i predsednik Društva izraelsko-srpskog prijateljstva iz Jerusalima i novinar uglednog „Džeruzalem posta” u kojem ima kolumnu pod nazivom „Fundamentalno Frojnd”. Tako je nazvana i knjiga u kojoj su skupljeni njegovi tekstovi o Srbiji i Srbima, koja će se nalaziti u biblioteci upravo otvorenog Multimedija centra i Lektorata za studije hebrejskog jezika i civilizacije na Filološkom fakultetu u Beogradu.

– Ovaj veliki istorijski događaj simbolizuje kako odnosi između Srba i Jevreja nastavljaju da se razvijaju sve jače i jače. Jezik je jedan od najvažnijih instrumenata za razumevanje među ljudima, a činjenica da ljudi u Beogradu imaju adresu i mesto na koje mogu da dođu da nauče hebrejski je nešto što nas još više zbližava – ističe Frojnd, koji je boravio u Srbiji upravo povodom otvaranja ovog centra. Za naš list je ocenio, između ostalog, da „Srbija raste u očima Izraelaca u različitim oblastima” i da raste interesovanje za duboke istorijske veze između dva naroda. U tom kontekstu pominje i nekadašnjeg glavnog rabina u Zemunu Jehudu Alkalaja, jednog od očeva osnivača modernog cionizma, koji je bio inspirisan srpskim ustanicima i intelektualcima onog vremena koji su se borili za državnost Srbije, kao i to da je Srbija prva zemlja koja je 1917. priznala Balfurovu deklaraciju i prva buduću državu nazvala imenom Izrael. I, naravno, činjenicu da su kroz mračne dane Holokausta Jevreji i Srbi ubijani jedni pored drugih.

Koliko o tome danas znaju Izraelci i Jevreji uopšte?

Kao i većina Jevreja, dok sam rastao i učio o Holokaustu, fokus je bio na Aušvicu i nekim drugim logorima smrti u Evropi. Mnogi tada nisu znali za Srbiju, a ni sada ne znaju. Ne znaju o Jasenovcu, Aušvicu Balkanu. I zato je važno za sve nas, i Jevreje i Srbe, da obezbedimo da ono što se desilo u Jasenovcu ne bude zaboravljeno, da ne bude izbrisano i da ne bude minimalizovano. Pokušaji da se izvrši revizija istorije ne smeju da uspeju.

Da li je kasno boriti se sada za vidljivost tih događaja od pre blizu osam decenija? Posebno u svetlu postavljanja memorijalne ploče Stepincu u Jerusalimu ili revizionističke knjige Ester Ditman o njemu?

Nikad nije kasno. Ukoliko dignemo ruke od svega, onda će revizionisti da uspeju u onome što rade. Ono što mi moramo da uradimo je da dupliramo naše napore da obrazujemo javnost, nastavljajući da objavljujemo istinu, a tome će doprineti i međunarodna konferencija 19. novembra u Jerusalimu posvećena Jasenovcu.

Prvi put ste bili u Srbiji pre pet godina, na desetogodišnjicu pogroma na Kosovu i Metohiji. Ostajete li pri stavu da Srbija ni po koju cenu ne sme da odustane od dela svoje teritorije, kao što to mislite i za poziciju Izraela? Da li je teritorija vredna potencijalnih novih ljudskih žrtava?

Mislim da je to još jedan savršen primer nečega što Srbija i Izrael imaju zajedničko. Za Srbe je Kosovo kolevka vaše civilizacije i veliki deo međunarodne zajednice ignoriše istoriju, ignoriše istinu i zove vas okupatorima. Slično tome, za Izrael i jevrejski narod, Jerusalim, Judeja i Samarija (koju svet zove Zapadna obala) su kolevka naše civilizacije. Tu su vladali kraljevi Izraela, tu su izraelski proroci hodali i širili božju reč. I, nažalost, veliki deo sveta ignoriše istoriju, ignoriše istinu i zove nas okupatorima naše sopstvene domovine. Ali, ne možete biti okupator u svom sopstvenom domu. Ja ne mogu da kažem Srbiji šta treba da radi, samo kažem da mislim da Srbija ima svako pravo da stoji postojano na poziciji očuvanja suvereniteta na Kosovu. Istorija i istina je na strani Srbije po pitanju Kosova i ne mislim da Srbija treba da poklekne pod pritiscima, jer bi to bilo kao da tražite od čoveka da sam sebi odseče deo tela.

Hašim Tači je izneo ponudu – Kosovo će otvoriti ambasadu u Jerusalimu, ako Izrael prizna njegovu nezavisnost. Izrael je za sada čvrsto na poziciji poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije. Da li postoji mogućnost da se ta pozicija izraelske vlade promeni?

Veoma sam ponosan činjenicom da je izraelska vlada zauzela principijelan stav i odbila je da prizna Kosovo u njegovom pokušaju da postane nezavisno. Mnogo je pritisaka iz međunarodne zajednice da Izrael promeni svoj stav, ali Izrael stoji uz Srbiju po ovom pitanju i verujem da će tako biti i nadalje.

Ko može da pritiska Izrael?

Postoje neke evropske zemlje, SAD i druge sile koje, vi to znate bolje nego ja, žele da Kosovo bude priznato kao nezavisno. To su veoma moćne snage.

Da li je Republika Srpska i dalje najbolji prijatelj Izraela u Evropi, kako ste napisali pre nekoliko godina?

Verujem da je to i danas. To je još jedan izraz bliskih odnosa između Jevreja i Srba.

Osnivač ste i predsednik organizacije „Shavei Izrael” koja dovodi/vraća Jevreje u Izrael. Vi ste doveli u zemlju 10.000 ljudi. Imate li neki savet za vlasti i organizacije u Srbiji kako da vrati ljude koji odlaze u sve većem broju?

I Izrael i Srbija imaju veliku dijasporu koja je raširena svuda po svetu. Važno je prepoznati je kao strateški resurs i Izrael je napravio sjajan posao u smislu približavanja svojoj dijaspori. Mislim da je to centralna stvar i za Srbiju, da intenzivira svoje napore, da pruži ruke ka srpskoj dijaspori, jer oni mogu da posluže kao izvor podrške, političke podrške, i mogu da budu most između Srbije i zemalja u koje su se doselili. Siguran sam da bi mnogi, ukoliko bi bili ohrabreni, razmotrili pitanje povratka u Srbiju.

Zašto ste napustili Menhetn, odrekli se udobnog života i otišli u Izrael, gde vaše petoro dece mora u vojsku? Vi ste imali mogućnost da birate gde ćete da živite.

Rodio sam se i odrastao u Njujorku, ali u cionističkoj porodici. Sa devet godina posetio sam Izrael prvi put i odmah sam se zaljubio u zemlju. Osetio sam snažnu, mističnu vezu sa tom zemljom i znao sam da ću jednog dana tu da živim. Sa 27 godina preselio sam se u Izrael, ali seme je posađeno kad sam imao devet godina. Ja vidim državu Izrael kao nacionalni projekat jevrejskog naroda – da gradimo našu zajedničku domovinu. I ne mogu da smislim bolji način da provedem svoj životni vek od toga da sebe posvetim svom narodu.

Ako ćutite, neprijatelji pričaju vašu priču

S obzirom na to da ste radili u čuvenoj lobističkoj firmi „Ruder&Fin”, ali i kao zamenik direktora za komunikacije u prvoj vladi Benjamina Netanijahua, možete li da ocenite kolika je danas moć spin doktora i lobista? Da li je zaista od presudne važnosti za jednu državu da plaća njihove usluge da bi se čula njena strana priče, ali i poboljšala pozicija kod donosilaca odluka u svetu?

Živimo u svetu u kojem je moć medija bez presedana i to je alat koji se mora koristiti za promovisanje nacionalnih interesa. Ako ćutite, jednostavno olakšavate svojim neprijateljima da vas oni definišu i da oni pričaju vašu priču. Svaka kompanija to shvata i svaka vlada to shvata. Morate vi da ispričate svoju priču. I morate to da učinite uz pomoć profesionalaca. Mediji su postali još jedan front diplomatskog rata i kao što je važno da imate profesionalnu vojsku da brani fizičku bezbednost zemlje, tako je važno imati i profesionalnu vojsku stručnjaka za odnose s javnošću, ljude za odbranu reputacije i integriteta zemlje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here