После десничара из АфД-а, и део посланика владајућих странака инсистира на доминацији немачког у Берлину, али и Бриселу.

Франкфурт, Хајделберг – Житељи Берлина, Хамбурга и још понеког великог немачког града знају да у појединим локалним ресторанима и кафићима конобари радије говоре енглески него немачки језик, док у појединим случајевима чак искључиво говоре енглески. Иако су новинари одавно приметили и коментарисали ову појаву, политичари владајућих странака су се тога сетили тек када је требало у предизборној кампањи одузети аргументе десничарима из Алтернативе за Немачку (АфД), којима се предвиђа да после избора 24. септембра могу да буду и трећа по снази снага у Бундестагу.

Од избегличке кризе 2015, АфД је својом антиимигрантском реториком успео да окупи не само десничаре, већ и не тако мали број незадовољних бирача етаблираних странака свих идеолошких предзнака.

У покушају да смање популарност АфД-а, демохришћански блок (ЦДУ–ЦСУ) канцеларке Ангеле Меркел и социјалдемократе (СПД) Мартина Шулца постепено су пооштрили владину политику према тражиоцима азила, а неколико недеља пред изборе појединци настоје да бираче увере да АфД није јединствен у томе што захтева доминацију и заштиту немачког језика и културе.

 

Највише је у јавности одјекнуло када се заменик министра финансија и члан Председништва ЦДУ Јенс Шпан, у разговору за лист „Ноје ознабрикер цајтунг”, побунио због тога што је у многим берлинским кафеима и ресторанима понекад скоро немогуће на немачком наручити јело и пиће.

„Све ме више излуђује то што у берлинским ресторанима особље говори само енглески”, рекао је Шпан. „Такву лудост нећете пронаћи у Паризу.”

Овај тридесетседмогодошњи политичар је још од 2002. члан Бундестага, при чему истиче да је католик, декларисани хомосексуалац и да се залаже за економски либерализам. Шпана поједини коментатори описују као могућег наследника Меркелове, а у протекле две године својом критиком њене избегличке политике и залагањем за забрану ношења бурки на известан начин се ставио на чело конзервативнијег крила ЦДУ.

„Суживот у Немачкој може постојати једино ако сви говоримо немачким језиком. Усвајање језика можемо и морамо да очекујемо од сваког мигранта”, рекао је он. „Немачки је потребан како бих се осећао као код куће. Људи желе да знају шта могу да очекују у свакодневном животу и да се ствари не мењају све време. Није свака културна разлика обогаћивање. Морам да прихватим све већи број марама на нашим улицама, али се тиме не осећам обогаћено.”

Берлин се протеклих година досељавањем великог броја људи драматично увећао, при чему је велики број страних студената, који често не говоре добро немачки. Због пет милиона туриста који годишње посете Берлин, локални угоститељи траже раднике који говоре енглески језик, али Немци нису толико заинтересовани за ове послове па као конобари неретко раде страни студенти, за које није необично да не говоре немачки него енглески.

Шпанова критика наишла је на бурне критике опозиције па је посланик Зелених Фолкер Бек истакао да „ми смемо очекивати од сваког досељеника да говори или научи немачки. Али не и од сваког туристе”, док се један од функционера либерала Фолкер Висинг запитао: „А колико конобарица и конобара излуђује Јенс Шпан?”

Истовремено са Шпановом битком за опстанак немачког у кафићима, његове колеге кренуле су у борбу за статус немачког у Бриселу. Како је открио минхенски дневник „Зидојче цајтунг”, три посланика Бундестага – Гинтер Крихбаум (ЦДУ), Јоханес Зингхамер (ЦСУ) и Аксел Шефер (СПД) – написали су писмо канцеларки Меркел тражећи до ње да обезбеди да институције ЕУ користе више немачки језик.

„Добро је ако, после брегзита, два остала званична језика ЕУ – француски и немачки – поново буду више коришћени”, сматра Зингхамер, који је и један од пет потпредседника Бундестага. „Енглески ће и даље имати доминантну улогу. После брегзита, то се неће променити. Али, сматрам да има смисла да се сада француски и немачки више користе.”

Он је у изјави за бриселски портал „Јурактив” рекао да је ЕК последњих година постала спорија у превођењу докумената ЕУ и слању члановима Бундестага, при чему је због комплексности тема важно да су у питању званични преводи.

Да поменути посланици Бундестага нису мислили само на коришћење немачког у Бриселу сведочи то да су од Меркелове захтевали да службеници у свим владиним агенцијама и министарствима комуницирају на немачком, а да се ускрати финансирање из државног буџета академским конференцијама и предавањима која нису на немачком језику.

Упркос захтевима политичара, Немци у свакодневном животу све више користе енглеске речи па је тако ове године у ново издање немачког Дуден речника (немачки еквивалент енглеском Оксфордском речнику) уписано око 5.000 нових речи, међу којима су „селфи”, „таблет” и „фејк њуз”.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here