Ветар је изнова распиривао ватру, а мештанима који супокушавали да зауставе пожаре у близини села Топли До, изгледало је као да ће Стара планина какву познају нестати заувек.

„Пожар је горео на местима до којих човек не може да дође. Зато нам није било спаса све док није почела да пада киша. Не желим да размишљам шта би се десило да није пала”,прича Миљан Стојановић, Топлодолац који је са осталим мештанима помагао ватрогасцима да угасе ватру која је претила да уништи „плућа Балкана”.

Пожар који је дошао из правца Бугарске није било могуће угасити и због конфигурације терена која је по његовим речима – катастрофална.

„Четири дана смо гасили пожар, али нисмо били много успешни јер то што смо дању гасили, ноћу би се враћало”, рекао је он за ББЦ у телефонском разговору, док је обилазио неке локације и проверавао да ли је ватра заиста свуда угашена.

И у овој акцији мештани Топлог Дола, као и у случају спречавања изградње мини хидролектрана, препознатљиви су по једном – по заједништву.

„То се прво пробуди међу мештанима који су угрожени. Сви који су могли да раде, радили су као један”, додаје Александар Панић, један од чланова иницијативе за заштиту река који се придружио борби против пожара.

Мештани – скромни јунаци

пожар на старој планини код топлог долаImage copyrightMILAN SIMONOVIC

Као одлични познаваоци ових стрмих и стеновитих предела, мештани су водили групе од укупно око двеста ватрогасаца и припадника Жандармерије кроз неприступачна подручја.

Један од њих је био и Миљан Стојановић , који истиче да је то један од највећих успеха који су мештани могли да постигну тих првих дана.

Сваког јутра између 4 и 5 ујутру, екипе мештана и ватрогасаца су кретале из Топлог Дола, радећи све док не падне мрак.

„Гориво, храна, добра воља, мало храбрости и то је то”, каже скромно Стојановић, иза којег се крију непроспаване ноћи и дани испуњени умором и стресом.

У селу од тридесетак становника, претходних ноћи се кувала вечера за преко стотину помагача који су ноћили у селу, а ватрогасне јединице су обезбеђивале храну за терен.

Миљан Стојановић додаје да се последњег дана гашења укључио и Штаб за ванредне ситуације града Пирота и обезбедио им гориво неопходно за превоз.

„Једина замерка је то што их није било прва два-три дана”, каже он.

миљан стојановић топли до протестImage copyrightMILAN SIMONOVIC
Натпис на слициМиљан Стојановић је био један од најактивнијих мештана који су борили против изградње мини-хидроелектране у селу Топли До

Солидарност у борби за природу

Бригадама и становницима Топлог Дола у помоћ је притекло и неколико чланова групе Одбранимо реке Старе планине.

Они су поред гашења имали задатке и да контролишу одређене долине где се пожар спуштао претходних дана, који се, како каже један од њих, Александар Панић, „уз помоћ природе сам угасио”.

Очи у очи са ватром која гута природу, каже да је више осећао бес и јед јер је дошло до пожара који је можда раније могао да буде заустављен. Није се плашио.

„Какав страх да имам када сам ту са људима који знају свој посао”, прича Панић за ББЦ на српском.

Сам терен је, по речима људи на лицу места, прилично тежак и ватра се спуштала у долине у којима се неретко налазе водопади. Нагиб је огроман, пуно је стена, а шуме су стрме.

Они који су гасили ватру би једноставно дошли до једне тачке ових дубоких долова који су затворени шумом. Ако би ватра захватила неки појас, не би било више ваздуха и људи би морали да се евакуишу.

пожар на старој планини код топлог долаImage copyrightMILAN SIMONOVIC
Натпис на слициДим куља из Чингуљског дола, одакле су припадници жандармерије раније били принуђени да се повуку под налетом ватре

Најкритичнија тачка је била испод Миџора, код места Дуго Било, објашњава Стојановић.

Ту је пожар био великих размера и претио је да дође до појата у којима се налази око 150 говеда, као и сено спремљено за њихову прехрану током зиме.

После тога би, како каже, дошао на ред и Топли До.

Сво људство је послато да брани ово место, али је „ киша дошла као благодет” и пожар на Старој планини је локализован.

И мештани из околних места желели су да помогну – али Стојановић каже да нису смели да пуштају људе који немају искуства са путевима, планинама, стенама, „а камо и са пожарима”.

„Нисмо смели да допустимо да стигну негде горе да не би довели свој живот у опасност и нама направили проблем”, каже он.

Миљан Стојановић је рођени Топлодолац, годинама живи и ради у Пироту, али готово сваки слободан тренутак проводи у селу.

краве на старој планиниImage copyrightNEMANJA JOVANOVIC
Натпис на слициЖивотињама које се налазе у појатама близу села претила је опасност од пожара

Сведоци лепоте и несреће Старе

Екипи из Топлог Дола су се, на један дан, придружили њихови саборци у борби за заштиту река, планинари и фотографи из Ниша Милан Симоновић и Немања Јовановић који годинама уназад пасионирано бележе лепоте Старе планине.

„Болан је осећај када то видиш, нереално је.

„Болно за све нас, болно за просечног човека, а камо ли за оне који ово место воле више од родног места и тамо проводе најлепше тренутке у свом животу” прича Симоновић за ББЦ.

Каже да су имали потребу да буду на лицу места и да виде у каквом су психо-физичком стању њихови пријатељи Топлодолци, али и „да документују Стару и у овом несрећном издању”.

Пре свега, желели су да буду нека врста моралне подршке мештанима, знајући да физички не могу много да им помогну у гашењу пожара.

Велики проблем у гашењу пожара је то што нема путева и инфраструктуре – нешто за шта су Симоновић и његови пријатељи као „природњаци” навијали.

Због тога су ватрогасци, како каже, могли само донекле да се возе да би пут наставили пешке, а опрема коју користе у том случају је врло скромна.

Заједно са Панићем и другим волонтерима, планинари из Ниша су покушавали да санирају запаљено лишће и ситно растиње док су ватрогасци проверавали која стабла у шуми би могла да падну.

стара планина пожарImage copyrightMILAN SIMONOVIC
Натпис на слициВолонтери из групе Одбранимо реке Старе планине покушавали су да угасе ватру, али је ветар настављао да захвата суво лишће и ситно растиње

Већином је то било дрвеће које је начето услед болести или старости и где се ватра лако увукла.

Кажу да је било застрашујуће бити у тој шуми.

„Букве су падале на све стране, у интервалима од пет минута.

„То су практично биле експлозије – и око нас и у даљини. Цела планина одјекује”, прича Симоновић.

Он истиче и да је било евидентно да је помоћ из ваздуха морала да стигне врло рано, јер је сада штета огромних размера – процењује да је изгорело на десетине хиљада хектара шуме.

Симоновић наводи и да је било немогуће угастити ватру само тапкањем, имајући увиду дужину линије којом се простирао пожар – између 13 и 15 километара.

Шта после пожара и како помоћи Старој планини

Мештани и ватрогасци су санирали ватру на оним местима где је било могуће приступити.

Највећу радост и олакшање донела им је киша.

стара планина пожарImage copyrightFONET
Натпис на слициВатрогасци су пожаре на неприступачним теренима данима покушавали да угасе тапкањем

Ипак, Миљан Стојановић са мештанима и бригадама наставља да обилази терен како би се уверили да ли је заиста тако и да неће доћи до нове паљевине.

„Ми ове године као да смо добили на ‘бингу’. Прво нас задесиле хидроелектране. Још се нисмо од њих опоравили, задесио нас је пожар”, каже он.

Са овим првим, мештани су успешно изашли на крај, а са овима другим „мало мање успешно”, каже он скромно.

За Стојановића је најважније да се пожар завршио без људских жртава и других већих проблема.

„Било, прошло, не поновило се”, закључује кратко.

Он додаје да су му пристигле „победничке” фотографије ватрогасних бригада и мештана након што је киша угасила пожар на једној од најкритичнијих тачака, Дугом Билу.

Хиљаде људи који су били километрима далеко од Топлог Дола питали су како могу да помогну мештанима старопланинских села?

Александар Панић каже да треба да што више посећују Стару планину, јер је избила у први план са негативним вестима због одбране река од хидроцентарала, као и пожара.

Мештанима је потребна подршка – да што више људи долази и помогну да се сеоски туризам развије.

„Овде сточарство неће да процвета са старим људима.

„Велике су шансе да туризам постане нешто што ће вратити младе људе. Ето тако ће помоћи”, поручује Панић.

 

BBC

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here