Најзначајније откриће Комисије Владе Србије за пописивање жртава комунистичког режима „Књига стријељаних“ може сада да се листа и на интернету. Комисија је утврдила да је ОЗНА у Србији убила 59.912 грађана, с тим што је та бројка пуно већа, јер нијесу пронађене књиге стријељаних за Београд, Шабац и Крагујевац

– Ово је документ који би у свакој нормалној земљи представљао епохално откриће и многе учеснике злочина извела пред лице правде. У Србији је прошло сасвим незапажено. То је највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице. Ликвидације на десетине хиљада људи после Другог светског рата нису учињене на реч, нису рађене из анархичне освете већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију са прецизном евиденцијом. Ово доказују многе књиге стрељаних за сваки округ и спискови стрељаних за свако село у Србији који су радили органи ОЗН-е. Углавном, на основу њих урађен је детаљан попис жртава за сада њих 59.912, који је доступан на интернету – каже некадашњи секретар Комисије историчар др Срђан Цветковић.

Он подсјећа да је велики дио тих документа сачуван у архиви БИА и напомиње да овакве детаљне евиденције нису пронађене у Словенији и Хрватској, гдје су такође постоје комисије за комунистичке злочине.

– Може се рећи да је то јединствен сачуван документ у комунистичкој Источној Европи. Нажалост око 30 одсто ових књига је склоњен из архива тајне полиције. Тих књига нема за Београд, Шабац и Крагујевац и уколико оне буду пробнађене број пописаних жртава био би знатно већи. Међу убијенима је велика већина невих људи, али има стварних срадника окупатора. То је намерно тако рађено – објашњава Цветковић.

 

Тек 29. априла 2010, Влада Србије је донела одлуку о скидању ознаке поверљивости са спискова особа стрељаних без суђења. Након тог датума, чланови Комисије су добили прилику да претражују архиве, па су тако у архиви БИА пронашли наредбу 1253 од 18. маја 1945. којом тадашње Министарство унутрашњих послова Југославије прописује да локације свих гробница „народних непријатеља“ постану тајна.

Према докуметима до којих је дошла Комисија, стријељања су била планска, по директивама и одлукама тадашњег војног и партијског врха уз постојање детаљних спискова политичких и класних непријатеља које треба ликвидирати.

Историчар Слободан Марковић, предсједник Комисије, рекао је да је јасно одакле су наређења за масовна стријељања ишла, и то без Јосипа Броза није могло.

– Комисија се не бави НОБ-ом и партизанима, него Озном која је деловала ван уставних и законских оквира, а одговарала је Брозу. Њени припадници су имали дозволу да убију и ухапсе кога хоће – рекао је Марковић.

Да је Броз, као предсједник државе и партије, врховни командант, министар одбране… одговоран за масовна стрељања утврдиле су и словеначка и хрватска комисија.

Према ријечима историчара Срђана Цветковића, Озна је од оснивања, 13. маја 1944. у Дрвару (Озна за Србију формирана је у јуну 1944. на Вису), устројена као политичка полиција, организована по совјетском моделу, вођена из једног центра за целу Југославију, а њени припадници су били на обуци у совјетском НКВД.

Прелиставање Књиге стријељаних могуће је на линку: http://online.fliphtml5.com/qslu/gcte/#p=4

Извор: Седмица

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here