Светозар и Вида Миленковић и Александар Петровић су породица из Србије која је спасавала Јевреје од нациста током Другог светског рата.

 

Светозар (1907-1983), син свештеника, и сам је постао српски православни поп, док је његова жена Вида (1912-1992) била ћерка Михаила Петровића- четника који се борио против Османског царства. Видин брат Александар (1917-1944) био је студент.

Kад су нацисти окупирали Београд 1941, осим што су ограничавали живот Јевреја, почели су да плене њихову имовину и терају их на принудни рад. Убрзо су кренула хапшења, испрва само мушкараца. Окупљали су их у логору Топовске шупе и касније убијали. Онда је дошао ред на жене и децу, које су одводили на Сајмиште на обали реке Саве и убијали у гасним коморама.

Сваки Јевреј је гледао да побегне одатле, а међу њима је била и четворочлана породица Фење, која је побегла на југ Србије, у Рашку, да избегне прогон. Отац Јосип је ту радио као ветеринар, међутим нацисти су у децембру 1941. започели чистку и у том граду.

Јевреје су приморавали да носе жуте траке, да се пријављују полицији сваког дана и, коначно, избацивали су их из њихових домова. Плашећи се да ће завршити исто као Јевреји из Београда, Фењи су се окренули комшијама и пријатељима да их склоне. Међутим, сви су их игнорисали осим Светозара и Виде Миленковић, који су их примили у своју кућу заједно са њиховим стварима. Ту су остали неко време док Светозар и Вида нису организовали скровиште за оца и једну од њихове две ћерке у оближњем селу, док је Александар на сличан начин збринуо мајку и другу ћерку.

Након што су нашли смештај, организовали су прво трансфер Јосипа и његове ћерке Магде. Након њих је Александар Петровић, тада 24-годишњи студент, преузео мајку Хермину и другу ћерку Фењеових Изу и одвео их у села, где су се сакриле.

Ова област је била опасна јер су се ту одвијале борбе између Немаца и партизана, и нацисти су стално трагали за Јеврејима и онима који су сарађивали са партизанима. Током ратних година Фењеови су носили сељачку одећу, селили се с места на место и тако преживели рат.

Александар је, међутим, био лошије среће. Ухватили су га нацисти и послали у концентрациони логор Маутхаузен, а 29. јуна 1944. је усмрћен у гасној комори.

Меморијални центар Јад Вашем одао је признање Светозару и Види Миленковић и Александру Петровићу као Праведнима међу нацијама. Признање су за Виду и Светозара преузели њихови синови Бошко и Драган Миленковић. Они кажу да су из једног села поред Рашке, али их има свуда у свету.

Db.yadvashem.org

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here