Јасно је да Србија већ дуже време седи на две столице и да је таква спољна политика постала неодржива. Оно што актуелна власт СНС не жели да каже грађанима јесте да је постало немогуће наставити даљи процес придруживања Србије Европској Унији, а истовремено задржати и проширити сарадњу са Руском Федерацијом.

Зашто? Зато што Брисел на даљем путу евроинтеграција од нас тражи да ускладимо спољну политику, трговину и безбедност са политиком ЕУ у овим областима, што у преводу значи нашу обавезу да уведемо санкције Русији, да се одрекнемо бесцаринског трговинског уговора са Русијом и да уђемо у НАТО.

Дакле, и да није било свих досадашњих понижења, притисака и уцена из ЕУ, посебно по питању Хашког трибунала и Косова и Метохије – даљи пут Србије у ЕУ је неприхватив.

Овај погрешан пут евроинтеграција посебно је штетан и погубан по српску економију, јер смо у претходним годинама – на основу Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ – укинули царине на увоз робе из ЕУ и неконтролисаном страном конкуренцијом практично уништили домаћег привредника, плус оштетили буџет државе Србије за милијарде евра.

Увек када чујете аргумент да нам је ЕУ доделила неку помоћ у милионима евра – сетите се да нас је истовремено ЕУ опљачкала за милијарде евра.

После изласка Велике Британије из Европске Уније даљи пут Србије у ЕУ је изгубио сваки даљи смисао. Више је него јасно да је у ЕУ у кризи и да јој прети распад. У таквој ситуацији ЕУ сигурно неће размишљати о проширењу, већ о голом опстанку или трансформацији. Очито је да је пут Србије у ЕУ доживео крах и да је 16 година евроинтеграција било бесмислено. И шта сад?

Позивам техничког председника Владе Републике Србије Александра Вучића да призна да је његова политика „ЕУ нема алтернативуˮ, коју је наследио од Бориса Тадића, доживела крај и да покрене процес промене спољно-политичке оријентације Србије. Ми треба да сарађујемо са ЕУ уколико она опстане, али не треба да будемо члан ЕУ. Много већу пажњу треба посветити билатералној сарадњи у обостраном интересу са појединачним земљама Европе. Такође, треба пратити модерна политичка кретања у Европи која све више иду у правцу Европе нација од Лисабона до Владивостока – Европе која се не може замислити без Русије и чији је Русија саставни део.

Русија треба да постане стратешки партнер Србије број 1 – у политичком, економском и безбедносном смислу. У политичком смислу то значи ослањање на поузданог пријатеља и савезника који нас никада није бомбардовао и ко се бори заједно са нама за очување Косова и Метохије у саставу Србије. У економском смислу то значи много активнију привредну сарадњу две државе и почетак преговора са Евроазијском економском унијом у коју смо позвани. У безбедносном смислу то значи залагање да Србија и друге балканске земље остану ван НАТО пакта, а да гарант те војне неутралности буде Русија. За пуну равнотежу у сфери безбедности на међународном плану Србија треба да појача сарадњу са Организацијом за договорну колективну безбедност (ОДКБ), јер се до сада сарађивало искључиво са НАТО-ом.

Вучићу, нема више седења на две столице! Определи се: или ЕУ или Русија. Ако се определиш за ЕУ – кренућеш путем Мила Ђукановића у Црној Гори, а то је пут полицијске, криминалне и тоталитарне државе у којој се грађанима забрањује да се на народном референдум изјасне да ли желе у НАТО или не.

Посебно је опасно што се и у Србији на сличан начин забрањује референдум о ЕУ и НАТО. Ако су поборници уласка Србије у ЕУ и НАТО толико сигурни да је то права ствар за Србију – зашто не изађу пред грађане са својим аргументима? Зашто се плаше најдемократскијег облика народног изјашњавања као што је референдум?

Али, да би референдум у Србији био слободан морају се ослободити медији и омогућити јавна расправа за и против уласка Србије у ЕУ и НАТО која би трајала најмање 6-12 месеци. Можда се домаћи еврофанатици и НАТО-љупци највише плаше управо једне такве јавне расправе и укрштања аргумената. Можда зато избегавају народни референдум јер знају да су грађани Србије већ сада у огромном проценту против уласка Србије у ЕУ и НАТО, а да би након јавне расправе тај проценат био још већи и да би на референдуму изгубили.

Да бисмо били у духу штедње који промовише актуелна техничка Влада – предлажемо да се референдум о уласку Србије у ЕУ и НАТО одржи заједно са председничким изборима идуће године, али под условом да се одмах ослободе медији и започне јавна расправа.

Поштовани г. Вучићу, ако је ЕУ и НАТО рај за Србе – зашто не питаш Србе да ли желе у тај рај? Ако си толико убеђен у своје аргументе за улазак Србије у ЕУ и НАТО победићеш на референдуму и ми ћемо ти честитати. Ако грађани Србије буду против уласка Србије у ЕУ и НАТО – поднећеш оставку као британски премијер Камерон и препустити другима да поведу Србију другим путем. Има ли поштеније понуде од стране опозиције?

Аутор је председник Српског покрета Двери.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here