МЛАДИМА у Србији највећи узори су наши успешни спортисти, а највише се поносе чувеним научницима и уметницима! Готово да није било тинејџера који у анкети „Новости“ није истакао Новака Ђоковића као неког „ко му је звезда водиља“, а било је и оних који су издвојили чувеног српског политичара Николу Пашића. Личности из света културе и уметности, међутим, поделили су младе па су се, у зависности од узраста, једни определили за Иву Андрића, а други за Емира Кустурицу. Нико од свршених основаца и будућих бруцоша, са којима смо разговарали, није издвајао личности са наше или иностране естраде.

Када реч о манифестацијама и природним лепотама Србије, наша младост поноси се „Егзитом“ и Сабором трубача у Гучи, „Фестом“, меандрима Увца, Ђердапском клисуром, Ђавољом вароши… Њима се, како кажу, диче увек и на сваком месту.

– Новак Ђоковић је, неспорно, узор већине младих, као што верујем да је Никола Тесла личност којим се највише поносимо – каже доцент др Маја Вукадиновић, културолог. – Они су планетарно познате личности и изговарањем њихових имена млади, на пример, на неком путовању најлакше објашњавају одакле долазе. Када њихов саговорник није чуо за Србију, они кажу „Новак Ђоковић“, „Никола Тесла“ или „Емир Кустурица“, као што су старији некада говорили „Тито“. Они који посете Кину, сигурно ће рећи да долазе из земље Бате Живојиновића.

У истраживањима, која је и сама спроводила, наша саговорница наводи и да је било другачијих узора.

– Дешавало се да чак и међу мојим студентима има оних којима су узори неке естрадне личности – наводи Вукадиновићева. – Али, они су углавном били у мањини и имали су своја објашњења за то.

Анкета „Новости“ такође показује да „избор“ узора зависи и од интересовања младих, као и да се они диве често нимало лаком животном путу неких личности и у Србији и у свету. Неспорно је, међутим, да су врло поносни и на неке знамените личности које чине нашу духовност. Осим Николе Тесле, ту су и Свети Сава, Михаило Пупин, Вук Караџић…

– Њима ћемо се увек поносити – наглашава наша саговорница. – Исто се односи и на наше средњовековне манастире који су основа српског културног, духовног и историјског бића. Зато странце који дуже остају у Србији обично волимо да упознамо са кључним историјским догађајима и личностима, као и са богатим културним наслеђем.

Гостољубивост је, како је показало наше истраживање, особина на коју су наши млади врло поносни. Када странци дођу у Србију, волимо, кажу, да их угостимо и да се похвалимо разноврсним, укусним домаћим јелима.

– Истина је да странцима највише волимо да покажемо ресторане и похвалимо се домаћим специјалитетима, јер је квалитетна и обилна храна често синоним за ово поднебље – потврђује Вукадиновићева.

По мишљењу наше саговорнице, и млади, али и старији, требало би, ипак, мало више да се хвале природним лепотама Србије. Није мали број оних који су, како каже, пропутовали свет, а нису, на пример, обишли Ђердапску клисуру или Ђавољу варош, док је и већина туристичких манифестација углавном локалног каратера. Изузетак су, наглашава, фестивал у Гучи и „Егзит“.

ОКОЛНОСТИ

ДРУШТВЕНЕ, политичке и историјске околности, како су нам рекли тинејџери, такође, одређују чиме и киме се они поносе. Када је реч о владарима и војсковођама, не доводе у питање значај Карађорђа, Његоша, кнеза Милоша и војвода Живојина Мишића, Радомира Путника, Степе Степановића и Петра Бојовића.

– А да ли се, рецимо, ја поносим неким другим нашим политичким и војним вођама, то искључиво зависи од политичког опредељења и убеђења, и мог али и мојих пријатеља – каже нам Срећко Милошевић, будући студент Правног факултета у Београду.

Извор: Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here