Педесетих година прошлог века Југославију је погодила епидемија заразног гљивичног обољења коже главе. Само у Србији 50.000 деце лечено је зрачењем. Оно чиме су тада лечени сада им угрожава живот јер велики број данас има озбиљне туморе

Била би то сасвим уобичајена октобарска ноћ 2010. године да Драгослава Здравковића, шездесетогодишњег радника обезбеђења, из сна није тргао познат али потиснут и непријатан осећај. Слична, изненађујућа реакција тела догодила му се три месеца раније; док је спавао, почела је да му се тресе нога, затим и рука, није могао да их контролише. Тресао се снажно, као на струју прикључен. У тренутку му се пред очима одмотао читав живот.

“Помислио сам: Боже, није ваљда да се овако путује на онај свет. Тад сам ипак успео да заспим, ујутру се пробудио са осећањем мамурлука, неиспаван, бубњало ми у глави. Попио сам таблету за главу и ништа се даље није догађало”, присећа се Драгослав.

Ако се изузму главобоље и проблеми са синусима, до тада није имао неких великих здравствених проблема. Сем што му је годину дана пре тога одстрањен карцином, заправо краста на кожи темена главе која се стално враћала. Међутим, то је била рутинска операција.

Следећи пут кад је нога почела да му се тресе, покушао је да устане, али је пао. Kад је отворио капке, око њега су били лекари и чланови породице. Магнетна резонанца главе открила је нешто после чега му лекари нису дозвољавали да устане. Откривен му је један тумор на кори великог мозга, а други у синусном каналу.

 

 

 

 

Курир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here