Сезона раних трешања већ је у току! Некада су биле најслађе комшијске трешње које се једу кришом док нас неко не примети на дрвету, а данас, ако немамо посађено дрво у воћњаку или дворишту, једва чекамо да се зарумене пијачне тезге од првих трешања. Оно што многи нису знали, трешње не само да су сласна посластица, него и ЗДРАВА посластица.

Наиме, трешње подстичу варење, помоћу заштитних киселина и воћног шећера који регулишу рад стомака, црева и гуштераче.. Томе доприноси и богати удео баластних материја.

Трешње избацују воду и зато растерећују срце и крвоток, активирају јетру и бубреге. Осим тога, бактериолошке супстанце у трешњама спречавају стварање зубних наслага и тако могу да спрече настанак каријеса и проблема са деснима.

Научници с института у Мичигену тврде да трешње имају изузетно антиинфективно деловање, могу да олакшају артритичке болове и извор су антиоксиданаса и мелантонина, који могу да успоре ефекте старења, корисне су и у борби против рака и болести срца.

Двадесет трешања има 10 пута јаче дејство од аспирина. А још једна добра вест је да не иритирају желудац. Богате су важним флавоноидима изокверцином и кверцином, који представљају најјаче антиканцерогене материје. Трешње су сјајан извор бора који у комбинацији са калцијумом и магнезијумом повољно делује на здравље костију и њихову густину. Такође смањују болове у зглобовима који се често јајвљају код људи који имају проблеме са артритисом.

Ипак требало би да знате да трешње не треба да једете пре ручка јер могу да успоре излучивање сокова за варење, што нарочито отежава варење меса. Након трешања не треба да пијете воду, а поготово пиво или алкохолна пића.

Трешња садржи доста витамина А, нешто витамина Б1, Б2, Б3 и Б6 и око осам милиграма витамина. У трешњама има и фолне киселине, калцијума, калијума, гвожђа, магнезијума и цинка.

Уварак од трешњиних петељки одавна се користи као снажан дијуретик који помаже код проблема с притиском, вишком воде у организму и код бубрежних обољења.

У народној медицини користе се скоро сви делови трешњиног дрвета, од смоле и коре, преко листа, петељке, коштице и самог плода. Њене главне карактеристике су снажно антиупално, диуретско и антиоксидативно деловање. Најновија сазнања модерне науке открила су неке механизме деловања супстанци као што су елагинска киселина, које се у већим количинама налазе у трешњама, вишњама, јагодама и малинама. Управо та хемијска супстанца се сматра снажним антиоксидансом који спречава оштећење ДНК ћелије и тиме умањује могућности оболевања од рака.

Трешња као природни лек:

Против болести бубрега и мокраћних органа: препоручује се чај од петељки трешања. Шаку петељки трешања кувајте у литру воде два минута (од тренутка кад вода проври), оставите да мало одстоји, процедите и незаслађено пијте повремено у гутљајима током дана.

За уклањање физичке и умне исцрпљености: три пута на дан једите по 250 г трешања.

Против бубрежних каменаца: кашицицу петељки трешања прелијте са 200 г воде или млека и кувајте 1 до 2 минуте, оставите поклопљено 5 минута, затим процедите и пијте три пута на дан.

Против реуме: током осам дана свакодневно пијте сок од свежих трешања три пута на дан по једну чашу.

Против срчаних сметњи: уситните 25 г коштица трешања и ставите у 80 г јаке ракије да стоји 10 дана на умереној температури, затим пијте 5 капљица тинктуре два пута на дан.

Извор: www.priroda-leci-sve.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here