Када су победили и ушли у Београд, крајем 1944. године Комунисти су велику пажњу обратили на образовање својих кадрова и први уџбеник који су издали био је „Буквар за неписмене партизане“. Они писмени, са вишим амбицијама су уписивали факултете, а још ако су припадали формацијама Озне, истраживали су и делатности својих професора у претходном периоду, те су тако ректори, декани и професори, ако су преживели први ослободилачки удар,  често постајали непријатељи сутрашњице, противници данашњице и борци против будућности. Међу првима, такве етикете добили су Александар Костић, Милутин Миланковић и Веселин Чајкановић. Бранко Поповић, Светислав Стефановић и Јован Мијушковић нису преживели дуже од 8. новембра 1944. Већ 1945. Студенти Ознаши почели су да излазе на испите код предратних професора, па је остала запамћена анегдота да су неретко улазили у кабинет професора на полагање испита, са пиштољем окаченим о појас. Нису јавно полагали испите, нису имали времена. Таква анегдота пратила је и тада младог студента из Књажевца Божина Јовановића. Слична анегота, само са друге стране везује се и за професора Правног факултета у Београду Лазара Лазицу Марковића, предратног Министра правде, једног од највећих правника свога времена у свету, учесника Оснивачке скупштине Друштва народа, као и челника неколико радних тела претече Уједињених нација. Прича каже, да кад је видео поручника Озне, свог студента, како му прилази са пиштољем и пружајући индекс са жељом да полаже испит, студенту показује врата, уз савет да следећи пут не долази наоружан на испит, ако жели да постане правник. Студент је, уз претњу, напустио кабинет већ времешног професора високог једва 160 сантиметара, у који убрзо долази патрола Озне и одводи Лазицу Марковића у затвор у Ђушину улицу, где ће му се ускоро придружити и армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић, као сапатник и оптуженик на такозваном Београдском процесу. Пронашли су му у истрази да је један од 533 потписника Апела српском народу у време комесарске управе Милана Аћимовића. Он је једини са овог списка коме је суђено за то дело. Некима је то приликом суђења за друга дела против народа и државе,  узето као отежавајућа околност, али њему је  то било једино дело које је доказивало колаборацију са окупатором, а многим потписницима уопште и није суђено. Тако је професор Лазица Марковић, један од најугледнијих правника свога времена, завршио на оптуженичкој клупи са генералом Михаиловићем, градоначелником Београда Куманудијем, деканом Правног факултета Слободаном Јовановићем… њих укупно 24, али нико са истим делом као Лазица Марковић. Кажњен је са 6 година робије, губитком грађанских права, сем родитељских у трајању од 3 године и конфискацијом целокупне имовине. Робијао је у Сремској Митровици, међу 14.000 разних народних непријатеља . По изласку са робије поживео је у тешким условима још 3 године и умро у Београду у 73. години, 1955. године.

Божин са Брозом

                                    Проф др Лазар Лазица Марковић

Студент који је са пиштољем ушао да полаже испит постао је угледни члан друштва. После 30 године од оружаног полагања испита на Правном факултету, постао председник Привредне коморе Југославије, био је почасни грађанин града Бора…. а од 1989. Године се бавио и високим образовањем, са сином Мићом, основао је Мегатренд универзитет, на коме 2006. године стиче звање почасног доктора наука. Умро је 2011. године у Београду, седам година после подношења кривичне пријаве за организовање и учешће у ратном злочину и масовним ликвидацијама 1944. и 1945. у Бољавцу. Тужилаштво, коме је адвокат из Бољевца Раде Јанковић поднео кривичну пријаву против Божина Јовановића и још тројице припадника Озне, чувало у фиоци оптужницу и доказе и сачекало је да умре и последњи од њих, како би подносиоца обавестило да су сви умрли и да се против њих не може подићи оптужница. Божин Јовановић почива на београдском Новом гробљу, у алеји Народних хероја иако је Херој социјалистичког рада, а не  ордена Народног хероја, где му је постављена биста за разлику од осталих комшија, чија су вечна почивалишта означена пирамидама. Његов син Мића јуче је продао Мегатренд универзитет, а књиге из конфисковане библиотеке професора Лазице Марковића продају се на буљаку са печатом милиције.

Миша Матић за Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here