Густа, лепљива и отровна магла оковала је протеклог месеца велики број градова у Србији, сврставајући их истовремено у најзагађеније на свету. Грађане нису много утешиле ни охрабриле речи министра здравља Златибора Лончара да загађење ваздуха који удишу није тако „алармантно и страшно” да би уопште и заслуживало помена, напоменувши ипак да, за сваки случај да не треба без преке потребе напуштати домове. Утеху нису пружиле ни речи лекарке која је путем једног од медија упутила поруку да се од удисања загађеног ваздуха не умире одмах, већ се последице могу очекивати после десетак и више година! Влада Србије огласила се тек када је проблем са загађеним ваздухом дошао до усијања. Премијерка Ана Брнабић „хитно“ је формирала радно тело које ће пратити ситуацију у вези са загађењем ваздуха и тражити решење проблема.

Не можемо се играти жмурке и чекати да радно тело пронађе загађиваче и предузме одговарајуће мере, када су они добро познати, почев од смедеревске Железаре, зрењанинске фабрике гума, панчевачке Азотаре… до РТБ Бор. Држава је склопила уговоре са страним инвеститорима у којима клаузула о заштити животне средине изгледа да и не постоји или је тек пука формалност, па се инвеститори ни најмање не труде је спроводу. Они су се, изгледа, постарали да загађиваче ваздуха из својих земаља преселе у Србију. Недопустиво је да се на рачун неколико стотина новоотворених радних места, десетине и стотине хиљада људи буду изложене удисању затрованог ваздуха.

Заменик градоначелника се понудио да за пет година ослободи Београд загушљивог ваздуха, тако што ће посадити пет милиона стабала. Није му битно што у Београду нема места за толику шуму.

Др Мирослав Тодоровић, Београд

Део наслова и опрема: Стање ствари

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here