Postoji jedna novinarska fraza, koja se često koristi za najavu nekog intervjua i glasi: “Razgovor s povodom”. E ovo je zaista razgovor s povodom, jer su strasti prethodnih dana među penzionisanim i aktivnim pripadnicima vojske, naročito uzburkane…

Milorad Đošić je čovek koga saradnici neizmerno cene. Pilot. Sada u penziji. Pukovnik. Beskompromisnih stavova. Takav je bio i tokom aktivne letačke i oficirske karijere, takav je i danas. Iako se dobar deo aktivnih kolega nije složio sa ocenama koje je naš sagovornik izrekao o današnjem protestu vojnih lica u organizaciji Vojnog sinidikata Srbije, on ostaje pri onome što je rekao…

  • Gospodine Đošiću, u tekstovima objavljenim na Srbin.info, koje je preneo i naš Portal, veoma žučno ste se usprotivili najavljenom protestu vojske, u organizaciji Vojnog sindikata. Iako ste “podvukli” da Vam cilj nije da branite vlast, ipak ste koristili terminologiju koju i vlast koristi, nazivajući protestni skup organizovan u vanradno vreme štrajkom. Dakle, da li je protest ili štrajk?

– Zovite ga kako hoćete. Da li je štrajk ili protest to je u suštini podjednako. U nekoliko rečenica sam naveo da ne branim vlast, koja je u suštini iznedrila sindikalce, što je za mene lično i za moje kolege iz stare garde nedopustivo. Zamislite srpske oficire na ulici. Smejaće nam se od Vardara pa do Triglava, a onda će u odbranu „prava“ AVL nastupiti razne NVO.

  • Takođe, u svom obraćanju kolegama koji nose uniformu, ukazali ste da ovo nije način za postizanje ciljeva i preporučili im da se obraćaju svojim pretpostavljenima. Kako pretpostavljeni može da reši stambeno pitanje koje se čeka četvrt veka npr.? Kako komandir da obezbedi bolju platu vojniku po ugovoru koja je, usput budi rečeno, za 50-ak evra veća od plate radnika obezbeđenja npr. (koje takođe pominjete u tekstu)

– Potčinjeni treba da izvrše stravičan pritisak na svoje pretpostavljene, a isti dogurati do NGŠ i dalje do vrha. Pa setite se kako je bilo. Ako vojska odbije doručak ili se potuče izveštava se SSNO, u ovom slučaju ministar, a sadašnji ministar je izvešten o štrajku, koji moram tako da ga nazovem, jer se vojska ne buni i ne štrajkuje. Jasno je da komandir i komandant ne mogu da obezbede povećanje plate i stanove, ali mogu i moraju da prenesu pritisak potčinjenih na odgovorne starešine, pa sve do vrha, koji za sada nije mnogo učinio, jer stalno gura prašinu pod tepih.

  • Koja je po Vama onda uloga vojnog sindikata (ovaj skup ne iskače iz zakonskog okvira, bez obzira na terminološku zavrzlamu `štrajk-protest`), a da nije baš ono što ste u pejorativnom tonu pomenuli da obezbeđuje polutke za zaposlene po nižim cenama?

miodrag-djosic– Za mene lično, sindikat u vojsci je nepotreban, a njegova uloga je pogubna. Vojni sindikat je nevladina organizacija koju plaća vlada, ako ne novcem onda prostorijama ili tome slično. On je višak kao što su višak dve vlade u jednoj državi. Sindikat je još jedan od elemenata skretanja pažnje od osnovnog zadatka u vojsci, a to je obuka, a kakvo je stanje obučenosti, to valjda znaju moje kolege. Sindikat je čak i u suprotnosti sa nekadašnjom Organizacijom SK u vojsci, koja je pomagala komandnom sastavu. Sindikat odmaže, jer je u suprotnosti sa jednim od osnovnih načela subordinacije, a to je jedinstvo komandovanja. To je prepisana i poturena NATO varijanta koju verovatno ni oni više ne koriste, jer su shvatili gde su tanki. Ne bih se začudio da se na tom skupu pojavi neka crnoobučena žena. Ako smo spali na to da sindikalci brane srpskog vojnika, onda smo stvarno propali.

  • Sindikat je osnovan uz “blagoslov” vlasti. Ono što se traži u protestu, nije “hleb preko pogače”, nego samo poštovanje Zakona. Takođe, upozoravaju da je tokom 2016. godine, blizu 1000 vojnika po ugovoru napustilo vojsku zbog bezobrazno malih primanja. Ko je kriv za stanje u vojsci prema Vašem mišljenju?

– Tačno je da je sindikat osnovan uz blagoslov vlasti, ali ne bih da se ponavljam. Konačno urušavanje vojske je počelo nakon dolaska demokratsko-liberalnih vlasti na čelo države. Reorganizacija koju su oni učinili je dno dna demontaže sistema koji je perfektno funkcionisao i dokazao se `99-e. Demokrate i njihovi trabanti su vrhunske štetočine koje su svojim radom, namerno kažem radom, raznele sistem. Ono što su demokrate učinile, a sadašnji naslednici, u koje je većina građana imala poverenja nisu zaustavili i ne zaustavljaju, dovelo je do postojećeg stanja, gde momci praktično dolaze u vojsku da popune minuse, a posle je napuštaju, jer vide da nemaju nikakvu perspektivu. Svaka čast onima koji su ostali, neka im je Bog na pomoći.kjhkjh

  • Kakve su uopšte perspektive Vojske Srbije i naročito RV i PVO?

– Sa ovakvim neradom stanje se sigurno neće popraviti, pogotovu ne u RV i PVO koje je predvodnik tehnološkog razvoja vojske. Vazduhoplovno tehnički Institut (VTI) i Vazduhoplovni opitni Centar (VOC) su pretvorili u neka odeljenja, ili u već šta, a te institucije su bile nešto ispred čega se stajalo mirno. Knjige generala Rendulića (pilot i mašinski inženjer, redovni profesor, konstruktor aviona, autor više udžbenika iz oblasti aerodinamike i teorije letenja, nekadašnji direktor VTI-prim. red.) su i sada u upotrebi, a pisane su pre više od pola veka. Takve institucije treba obnavljati i ne treba žaliti novac da se ponovo vazdignu.

  • Da li mislite da Načelnik Generalštaba i uopšte njegovi najbliži saradnici imaju sluha za avijaciju?

– Možda sadašnji NGŠ ima sluha za avijaciju, ali se njegov sluh svodi na dva helikoptera što je ništa za RV i PVO. Ustvari, ako malo bolje razmislimo doćićemo do zaključka da sistem ne prepoznaje RV i PVO, a setimo se samo Srbije sa početka 20-og veka kao jedne od prvih zemalja u svetu koja je shvatila jačinu avijacije. Ne zaboravite da je i Hitler, a učili su nas da učimo i od neprijatelja, avijaciju digao preko aero-klubova, a mi smo i njih upropastili.

Jedino ko može da razume RV i PVO su oficiri i inženjeri iz visoko tehnoloških struktura, koji shvataju da dizanjem avijacije dižu kompletnu vojsku. Takvi ljudi nisu i ne mogu da budu ljubomorni na pilotsku kožnu jaknu i letački doručak, a ustvari se sva diskusija svela oko nekih nazovi privilegija.

Verovaću da je neko razumeo RV i PVO onda kad vidim na stajanci mnogo belih ptica i helikoptera, a po šumama nove sisteme PVO.img_9637-620x330

  • Prošle godine ste napisali otvoreno pismo Načelniku Generalštaba povodom helikopterskog udesa. Možda ste trebali učiniti i ovoga puta i ukazati na stanje i status u kojem se vojska nalazi? Sudeći po komentarima sa društvenih mreža, mnoge kolege iz RV i PVO su Vam zamerile na ovakvom komentarisanju protesta.

– Šta vredi što sam mu pisao, kad mi nije odgovorio, što je osnova prepiske. Bar su nas tako u vojsci učili. Čemu ponovno trošenje tastature.

Meni se od kolega lično niko nije javio, a znam da mi prave vojničine ne zameraju, jer znaju da buntom ne mogu ništa da izmene. Promena mora da se vrši sistemski. Još jednom ponavljam. Vršiti stravičan pritisak na komandni sastav, mada sam čuo juče da i to rade u jednoj našoj vrhunskoj instituciji, ali da prave doktore, baš kao i prave pilote i prave oficire niko ne sluša. Zamislite samo da nema aspirina i baterija za holtere zbog tendera? Tragedija. Takvih slučaja ima koliko hoćete. Setimo se samo akumulatora za MiG-29. Ja to jednostavno i danas ne mogu da poverujem da je istina. Pa, ljudima nije bitna samo plata. Treba im dozvoliti da nesmetano rade.

  • Čitav svoj radni vek ste proveli kao pilot helikoptera. I nakon 600 dana od helikopterske tragedije, bez obzira na nalaz obe komisije i sudski zaključak, veliki deo javnosti i dalje smatra da sve oko ovog vanrednog događaja sa tragičnim posledicama nije do kraja rečeno i razjašnjeno. Da li mislite da je tako, i šta je po Vama tu ostalo nejasno? Da li je insistiranje dispečera sa aerodroma “Nikola Tesla” da Mehić sleti na Surčin, a ne na Batajnicu, bio zapravo uvod u tragediju?

– Slažem se da ima puno nedorečenosti, što su i neke moje druge kolege govorile. Zašto je Mehić preusmeren da sleti na a. Surčin pitajte njegove tadašnje prvopretpostavljene  starešine!? Siguran sam da je a. Batajnicu poznavao kao svoj džep.

  • Bili ste ratni komandant 712. helikopterske eskadrile tokom NATO agresije na našu zemlju. Možete li malo o tim danima?

– Bilo ne ponovilo se. Naša sreća je što smo kao kompletan puk radili jedinstveno. Preleteli smo sa „razmeštajne prostorije“ praktično u poslednjem trenutku. To mesto je sutradan, posle našeg preleta, razoreno, kao i kompletan a. Niš. Naše novo mesto baziranja je bilo određeno ranije, ali nije bilo označeno. Da se podsetimo da sve što je bilo označeno, bilo je i porušeno! Zato deco, čuvajte se Danajaca i kad vam darove nose.988429_1479849642243572_1867122832_nJedinica je po prebaziranju radila u ratnim uslovima. Niko nas iz viših pretpostavljenih komandi nije posetio osim generala Starčevića, kojem se i ovom prilikom zahvaljujem. Njegova reč nam je u tom trenutku mnogo značila. Šteta je što nema više takvih generala, koje ljudi slušaju na reč. Zahvaljujem se i kompletnom sastavu koji je tada bio vrhunski jedinstven. Čak su i seljaci sela gde smo bili zajedno živeli sa nama kao najrođeniji. I danas se čujem sa nekima. Namerno kažem reč seljak, jer biti seljak je čast. To su oni koji su popunjavali Gvozdeni puk, a i `99-e taj deo Srbije je dao 110% rezerve. Namerno ne navodim mesta, oni koji znaju znaju, a oni koji ne znaju i ne treba da znaju, bez obzira na godine koje su prošle.

  • Da li je bilo letenja u tom periodu i kakva su bila iskustva?

– Kada su posade vratile helikoptere koji su bili u Prištini, što je poseban uspeh jer su bili praktično pod vatrom i kada su se priključili jedinici na novom mestu imali smo još dve predislokacije, od kojih je druga bila odrađena sa kompletnom jedinicom. Predlagao sam da prebaziramo oko Vranja, ali nije prihvaćeno. Bili smo predviđeni za eventualni odsudnu odbranu, ali rat je prekinut. Imali smo 12 posada, čije bi ime bilo verovatno bilo zapisano na nekom kamenu oko Kumanova, kako je znao da kaže pukovnik Mile Obradović, tadašnji komandant našeg 119. helikopterskog puka. O tome ću vam posebno pričati jednom.

  • Čega se najradije sećate iz profesionalne karijere pilota, a šta bi zaboravili?

– Najradije se sećam i vrlo sam ponosan što su svi iz mog neposrednog okruženja ostali živi. Čak su mi pre nego što je ubijen veliki pukovnik Gadafi javili da su i moji Libijci, koje sam školovao, živi. Za Angolce stvarno ne znam, ali saznaću.

Zaboravio bih najradije rat. Kao što rekoh, ne ponovilo se.

  • Nakon NATO agresije ste radili u Upravi avijacije. Da li je istina da je dobar deo starešina sa ratnim iskustvom tada penzionisan? Može li se reći da je urušavanje vojske počelo tada, ili pak datira od ranije, od vremena Slobodana Miloševića?

– Kao što rekoh gore demokratsko-liberalna vlast je upropastila kako državu tako i vojsku kao jednog od njenih stubova. U krajnjem slučaju nije bolje prošla ni policija. 2006/2007 godina je bila pogrom stare garde koja je nešto značila u vojci, ali neka se ne varaju, ima još Obilića.

  •  Vi ste u rukovodstvu Udruženja “Ćirilica”. Možete malo pobliže o tome?

– Pravi naziv našeg udruženja je Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“. Postojimo deset godina i jedino smo udruženje koje želi da se ugasi. Onda je ćirilica pobedila. Kada smo počinjali nismo imali prostorije, ali zahvaljujući našem dragom zemljaku Mihajlu Zdravkoviću, koji živi u Kanadi, dobili smo prostor u Skerlićevoj 12, koji je on dobio u restituciji i koji je praktično bio uništen. Počelo je OVAKO. Borimo se koliko možemo. O uspesima i radu možete pročitati na sajtu.img_9840-620x330

  • Ćirilica, srpski jezik i vera su prema Statutu Vašeg udruženja tri stuba nacionalnog identiteta srpskog naroda. Bez obzira na sve apele, ćirilica je čini se pred izdisajem, srpski jezik varvarizovan tuđicama, dok je vera na nikada nižem nivou. Čini se da je bila jača za vreme komunista, no sada. Da li je ovo pogrešan utisak ili delite ovakva razmišljanja?

– Srpski jezik je jedini jezik u svetu od kojeg je nastalo nekoliko jezika, a to vam je otprilike kao kada od jednog bića kidate udove. Koji su to jezici ne bih govorio jer bih im dao publicitet, ipak spomenimo Dudeka i seriju „Gruntovčani“ u kojoj se stvarno pričao pravi jezik naših zapadnih prvokomšija. Da li je rođen hirurg koji će vratiti pokidane udove videćemo.

Srpski jezik je stvarno varvarizovan, a ćirilica je trenutno u BEKSTEIDŽU (smeh), ali ne sekirajte se, ćirilica je samo malo umorni glavni junak.

Ne slažem se da je vera slabija nego u vreme komunista. Bogu hvala, ima dobre dece sa kojima nam je uvek lepše nego sa olinjalim vukovima, koji nit se teraju nit se vode. Ti olinjali ustvari prave probleme. Njima je uvek sve svejedno i ništa nema veze. Ima dece koja hoće da ostanu ovde, koja vole Srbiju i koja vole ćirilički-srpski napredak.

  • Zanimljivo je da je naše RV i PVO dalo dosta svestranih ljudi, koji su se okušali i dokazali u mnogim kulturnim sferama. Tako imamo vazduhoplovce slikare, pesnike, vokalne soliste i vrsne muzičare, glumce, scenariste, pisce,… Ima ih i među političarima, a politika je neka vrsta umetnosti… Umetnost mogućeg. Šta je Vas privuklo da se angažujete u radu ovog Udruženja?

– Kad vas prizemlje i kada više ne možete da letite ni na pola metra, a leteli smo i niže kad je trebalo, onda vam dođe da počnete neku uzvišenu stvar, a to je borba za ćirilicu i srpstvo, kojima je nadgradnja jedino vera u Boga, da parafraziram našeg velikog pesnika Jovana Dučića.

  • Intervju je za “Patriot”, te stoga i pitanje šta je za Vas patriotizam?

– Patriotizam je još jedna strana reč. Patriot je američka raketa srednjeg dometa, a Rodoljub je lepo srpsko ime. Nemojte da se ljutite, ali zar nije lepše rodoljublje, a rodoljublje, otečestvo, otadžbina, to je Srbija.

P.S.

Dok sam gle` čuda, u Domu sindikata, bio na koncertu „Srbskih pravoslavnih pojaca“ gde se valjda prvi put u istoriji Čiča Draža spomenuo u pesmi, od kolege sam dobio OVO.

Još jedan dokaz da NGŠ nema sluha ni za pušku M-48, a kamoli za avijaciju. Gospodo generali, ako niste sposobni da sistemski smirite ljudstvo, već vam to rade sindikalci, radite nešto drugo. 

Razgovor vodio: Milan RAKIĆ

POVEZANE VESTI:

Milorad Đošić: Protest vojnika i oficira – sram vas bilo!

Milorad Đošić: Uvek podrška, uličarenje ne jer vi ste vojska


bvdbdgbMilorad Đošić je rođen u Trsteniku 11. februara 1959. godine. Završio je Vazduhoplovnu vojnu Gimnaziju (VVG) “Maršal Tito“ u Mostaru u 13. klasi, kao i Vazduhoplovnu vojnu akademiju (VVA) Zadar – Mostar u 30. klasi – odsek piloti  helikoptera.

Službu je nakon završene VVA 1980. godine započeo u 107. hp u Mostaru kao nastavnik letenja. Rat 1991. godine dočekao je kao komandir helikopterskog odeljenja u Lađevcima pored Kraljeva.

Godine 1997. završio je Generalštabnu školu (GŠŠ), posle čega je postavljen na dužnost načelnika organa za operativne poslove u Nišu, a krajem avgusta 1998. godine, postavljen je za komandanta 712.pohe, i na toj dužnosti je dočekao NATO agresiju na našu zemlju. Kompletna jedinica sa ljudstom i tehnikom je vraćena na a. Niš. Posle rata je odlikovan Ordenom iz oblasti bezbednosti drugog stepena koji je potpisao  Slobodan  Milošević.

2001. godine je prekomandovan u Beograd u Sektor za RV i PVO, Uprava avijacije, gde je radio do gašenja uprave. U penziju je otišao sa mesta Inspektora za helikoptersku avijaciju.

U karijeri je ostvario preko 3000 sati naleta, na helikopterima tipa Gazela (H-42/45) i GAMA (HN-42M/45M). Školovao je strane i domaće pitomce-pilote. Bio je nastavnik-letanja na kursu za nastavnike letenja. Obučavao je pilote u okviru eskadrile i puka.

Nosilac je Zlatnog  letačkog znaka i zvanja Instruktora letenja.

 

4 KOMENTARA

  1. Bravo Đošiću, svaka čast na iskrenosti i hrabrosti da javno skreneš pažnju na skretanje pažnje sa glavnih problema. U potpunosti podržavam tvoje iznešene stavove. Nadam se da će onaj `KO` treba da pročita ovaj tekst (osim ako i sam ne učestvuje u celoj priči tajno) shvatiti suštinu cele priče i šta se valja iz brega. Veroljub Petronić.

  2. Ovom vajnom oficiru je najveći uspeh što je ostao živ u ratu.
    Izgubljena teritorija i ostavljeni ljudi na toj teritoriji ništa.
    Takvi oficiri su uvek bili najuspešniji samo u jurišima na nekrtnine u Beogradu.

Ostavite odgovor na Veroljub Petronić Odustani od odgovora

Please enter your comment!
Please enter your name here