MILOVO DOVOĐENJE BOGA U RED

 

 Morbidna pojava očeubistva – temeljno je instalirana tek pod Brozom – kao sprega komunističko-ustaškog modela?! Takvi stiču novi identitet – isključivo negiranjem srpskoga u sebi – do patološke mržnje! I, istovremeno krađom srpskoga identiteta – od kojega prave svoj?! Jer – oni ništa svoje, do srpskoga i – nemaju?!

 

Bože dragi i Sveti Vasilije Ostroški, šta se čini od današnje Crne Gore pod Milom?! Evo je sad došao red da udari i na Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC)?!

Uzalud Svetovasilijevski sabor u Nikšiću pred Svetim Vasilijem Ostroškim i desetinama hiljada vernika koji su mu došli na poklonjenje 21. decembra?!

Uzalud protesti celog sveštenstva koje je izašlo na ulice, vernog naroda, razgovora u parlamentu sa mitropolitom Amfilohijem, na dan usvajanja zakona, amandmana koji su, nakon tog propalog razgovora, stigli iz Mitropolije…!

Uzalud Mitropolitov napor da – probudi savest okorelim pobrozicama – porukom da ne dozvole „taj stid i sram“!!!

Uzalud čvrsta odluka opozicionih srpskih poslanika da i fizički spreče izglasavanje „legalnog“ otimanja imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori?! Sve je odbačeno! Sudbina SPC – ostala je u rukama „stida i srama“ – koji su – nakon što su pohapsili sve opozicione poslanike i odveli iz Skupštine u policiju – nakon 16 i po sati, sledećega dana, 27. decembra ujutro u 2 i 35 – izglasali Zakon o „slobodi“ vjeroispovijesti, čija je “sloboda“  označila – nacionalizaciju imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori?!

Tog sramnog 26. decembra, cela Crna Gora bila je blokirana, što pobunjenim narodom sa sveštenicima po ulicama, što Milovom policijom naoružanom do zuba, nadletanjem helikoptera, snimanjem iz dronova, policijskom konjicom, maricama…?!

Pored pohapšenih opozicionara, s lisicama na rukama odvedeno je i 20-etak građana, a neki teško isprebijana sa slomljenim kukom, rukama…?!

Vrhunac Milovoga bezščašća je – brutalno prebijanje vladike dioklijskog Metodija – koji se, na putu za Beograd, zatekao na mostu Đurđevića na Tari?!

‘Oće li – od ovog trenutka – namučeni i nekada viteški narod u Crnoj Gori – već jednom prekinuti samoponiženje, podići se iz blata, organizovati – i prestati – da takvo zastiđe i sramotu – bira za svoga vođu?!

Ovo strašno nasilje, svaštočinstvo, bezočnost – potvrđuje Milovu čvrstu odluku da – sad ili nikad – otmu – ali „legalno“ – imovinu SPC i – prekrste je u takozvanu Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC)?! Nju su crnogorski komunisti – tadašnji liberali, na čelu sa Slavkom Perovićem – osnovali 1993. na Cetinju, a registrovali 2000.godine i to – u policijskoj stanici?!

Usvajanjem ovoga zakona – imovinom SPC u Crnoj Gori – raspolaže Milova država?! Šta će sa njom u buduće da raditi – od volje im je! Ono što je sledeći korak, za godinu, dve, deset… – nije bitno – bitan je pravni osnov koji sada imaju za izbacivanje iz crkava i manastira sveštenstva SPC – i uvođenje „sveštenika“ raspopa Miraša Dedejića?! Tako će –  svojom montenegrinskom crkvom – zaokružiti i svoj, novi, montenegrinski identitet u novoj montenegrinskoj državi – podignutoj na ubijenoj srpskoj Crnoj Gori?!

‘Oće Milo, k’o njegovi prijatelji Šiptari, koji kažu da su sve crkve i manastiri svetoga srpskoga KosMeta njihovi i traže da se – u UNESKO – upišu pod imenom kulturnog „Kosova“ nasleđa?! Mada, u ova dva bezšašća ima i razlike! Šiptari ne udaraju na Šiptare! Oni samo otimaju tuđima u klasičnoj okupaciji! A Milo i milogorci – oni su prvo, bedno i kukavički, prodali sebe i svoj koren do začetka – a onda „junački“ udarili na otimanje kulturnog blaga, nasleđa i identiteta – od svojih – od naroda iz kojega su postali?!

Šiptari – za razliku od milogoraca – nisu „očeubice“!!!

Ta morbidna pojava „očeubistva“ – temeljno je instalirana tek pod Brozom – kao sprega komunističko-ustaškog modela?! Takvi stiču novi identitet – isključivo pomoću dva isprepletena recepta – negiranjem srpskoga u sebi do patološke mržnje, i istovremeno krađom srpskoga identiteta – od kojega prave svoj?! Jer – oni ništa svoje, do srpskoga – i nemaju! A, Boga mi – nema ni tog stručnjaka za mozak – koji može razmrsiti ovakvo i ovoliko – ludilo u glavi!!!

A tek hrvatski mediji što su osvanuli – puni „presrećnih“ naslova! Likuju nad odlučnošću milogoraca da, napokon – u sebi, a Boga mi i oko sebe – ubiju sve što je srpsko i – zaokruže novi identitet?!

U stvari, kad se – to sramno putešestvije na koje Milo vodi Crnu Goru – pažljivo analizira – nema tu nekih nerešivih zagonetki! Sve je očigledno! U utorak, na Badnji dan katolika, Predlog zakona je ušao u Skupštinu! Božić su ispoštovali neradeći. A, odmah sutradan – na poklon im – izglasali zakon o otimanju Srpske pravoslavne crkve?!

              Milo se, za onoga ko zna da gleda, već odavno „oćitovao“ u kom pravcu vodi svoje Crnogorce i Crnu! Prošle godine je, u tu svrhu, uputio i pismo fakultetu u Nikšiću na kojem se nekada učio srpski jezik, a danas – uči se isto to – samo se zove crnogorski?! Tada im je napisao, da je zadatak profesora – da prave nove generacije novoga naroda – i obratio im se «razumljivim» jezikom: „Treba njegovati crnogorski domovinski identitet“?!

Eto ti nama još jedan dobrovoljni potrčko – prvo Hrvatima – a onda, ima da ožuljaju debelo kolena na dugom putu do – statusa neposrednog potrčka glavnom gazdi – Svetoj stolici u Rimu?! A to, da budu sa njom ravnopravni – moja mašta do prognoze toga datuma, stić ne može! Evo ovi koji se danas zovu Hrvati – stolećima su im potrčko na tom putu – određeni za najprljavije poslove – i još do zacrtanog cilja ravnopravnosti – ne dođoše!!!

Jest’ ovo sve bolno, ali – đe smo bili dosad?! Kako se to mi uvek kasno budimo?! Pa, Milo to čini, sa svim onim što je srpsko u Crnoj Gori, već preko 20 godina! On nema od čega praviti crnogorsko, osim od srpskoga?! On otima deo po deo, preimenuje, aminuje svojom većinom u Skupštini, stavi u paragraf, registruje, proslavi aplauzima, stavi tačku i – udri na sledeće?! Klasična otimačina, razbojništvo i pljačka!!!

Prvo je srpsku Crnu Goru proglasio crnogorskom Crnom Gorom i – završio sa teritorijom!

Onda je srpski narod u Crnoj Gori – one koje je moga’ – prekrstio u crnogorski i – dobio narod?! Sad, za one koji znaju elemente državnosti, teritorija i narod su ključni! A što se tiče onog trećeg elementa – podele vlasti – e, tu je i zakonodavna i sudska i izvršna – sve na jednom mestu – u njegovim šakama?!

Onda je – sa „stručnjacima“ pobrozicama –  ščepao srpski jezik, zgazio, mučio, ubacio nekoliko „kvačica“ i „kvržica“ – prekrstio u crnogorski i – dobio jezik!

Sad je na red došla Srpska pravoslavna crkva!!! Pa, od čega bi, pobogu, on napravio crkvu, ako ne otme ovu našu?! Ni od čega! Svi ovi koji kažu kako on „izbacuje“ SPC iz Crne – nije istina! On, kao i do sada, sa svim što je srpsko – otima u kompletu, netaknuto – „ključ u ruke“ – promeni samo ime i – proglasi svojim?! I, eto ti ga njemu sad – po istom receptu – Crnogorska pravoslavna crkva?!

Oko crkve – kao najkrupnijeg zalogaja – nema koje sve satansko kolo nisu igrali u poslednje, gotovo tri decenije?! Upadali u hramove, šetali raspope – od Abramovića do Dedejića –  obučene u svete vladičanske odore srpskih vladika i mitropolita, lagali, krivotvorili,  izmišljali autokefalnost nekakvoj njihovoj samozvanoj crkvi?!

Mitropolit Amfilohije, na dan izglasavanja sramnog zakona, za Mila je rekao: „Zamislite, u program svoje partije stavio je da će da stvara autokefalnu crnogorsku crkvu – on koji nije ni kršten?! I on sad ima svoje teorije! Izmislili su priču kako je, navodno, Mitropolija crnogorska crkva, stvorena 1485. godine, kad je došla na Cetinje?! Nije ona stvorena, ona je samo prešla na Cetinje, ona mitropolija, osnovana od Svetoga Save! Prešla, gonjena onda, i od Mlečića i od Turaka“!

Boga mi, preosvećeni – Mlečići i Turci – ništa su pri pobrozicama u Crnoj, danas!!!

Evo, ja nemam ništa protiv da svi – tamo oni – u tom autošovinističkom jatu – od svog kompletnog ništavila sa kojim raspolažu – naprave i svoj narod, i jezik, i crkvu, i istoriju, ali – ne od nas Srba i srpskoga identiteta!

Neka od svojih nekoliko izmišljenih „kvačica“ (mada na znakovima srpskoga pisma) i novostvorenih reči, prave svoje pismo i jezik! Neka od svojih junaka i umnika prave istoriju i istorijske ličnosti, a ne od Srba – Njegoša, Svetog Petra Cetinjskog, dinastije Petrovića, Marka Miljanova, Crnojevića (koji su doneli prvu štampariju i podigli manastir na Cetinju 1484.), Balšića – koji su potomci Nemanjića…

Neka Milo zida i gradi – neka to svojom crkvom zovu – ili zovu kako god hoće! Od volje im! Neka ne zida samo hiljade kvadrata svoga dvorca, na grbači obmanutoga naroda?!

Neka ne svojataju i otimaju srpske svece, privode ka’ roblje i „upošljavaju“ u turističke delatnike da na njima zgrću pare?! Što(?!) – da Milu slučajno ne treba Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Petar Cetinjski i ostale svetinje Srpske pravoslavne crkve – da ide da im se moli?!

Eto njima njihovi „sveci“ – Broz, Milovan Đilas, Peko Dapčević, Svetozar Vukmanović Tempo…! Imaju i nedavno počivšega gajetaša Jova Kapičića…! Pa, i svi oni koji su 90-tih kidisali na Cetinjski manastir, Mitropolita i svetinje – nijedan više nije živ – a svi su bili mladi?! Neka njih proglase za svoje svece! Zaslužili su! A imaćete ih i još za takvijeh „svetaca“ – neće dovijeka ni ove sadašnje pobrozice!!!

Kako današnja Crna Gora – Boga dovodi u red – govori i stav Milovoga premijera Duška Markovića! On je, oponirajući srpskim opozicionim poslanicima, koji su rekli da je otimanje hramova Srpskoj pravoslavnoj crkvi jeres, drčno stao za govornicom i sasuo „argumente“: „A zašto manastir Ostrog da bude vlasništvo SPC?! O čemu pričate, poslaniče Miliću! A, ne može! Ne može! Moramo to da dovedemo u red“?!

Evo – svemoćne pobrozice – šta u svom, i danas sačuvanom zaveštanju kaže Srbin, vernik Srpske pravoslavne crkve, rođen u selu Mrkonjići u Popovom Polju (današnja Republika Srpska), 28. decembra 1610. godine, a 29. aprila 1671. upokojen u manastiru Ostrog – Sveti Vasilije Ostroški: „Kupih Velji Do i sve Vladovića i Zanuglice. Bog je svjedok! I ko bi pokušao nešto da otme od manastira, oteo Gospod Bog takvom razoritelju njegov dom, kuću i stoku sa sinovima. I sav imetak da mu Gospod Bog zatre i raspe odjednom u vjekove. Amin! Da njegov dom nastrada u vjekove. Amin!“

E, kad već postoji dokaz čiji je Ostrog – neka se s vama pobrozicama – u koštac oko svoje imovine u’vati – i neka vam sudi – Sveti Vasilije Ostroški!

Milijana Baletić

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here