Ne postoji čarobni lek za Kovid 19, niti ekspresna rešenja. Tek ako se potvrde rezultati kliničkih studija, možemo se nadati da će neki lek biti i zvanično registrovan. Od toga nas u najboljem slučaju deli šest do devet meseci.

Nekoliko lekova je potencijalno efikasno u terapiji lečenja obolelih od virusa korona, poput antimalarika hlorokina i nekih antivirotika, ali to još ne znači da svako može da ih uzima, upozorava profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu dr Miroslav Savić.

On ističe da se tokom epidemije u Kini istraživalo nekoliko kombinacija lekova i sada se čeka na objavljivanje rezultata studija. To su hlorokin u kombinaciji s nekim od antibiotika, antivirotici kao što je ribavirin, kao i remdesivir koji se koristio za lečenje ebole i neki lekovi iz terapije protiv HIV virusa.

Hlorokin se ne sme samostalno uzimati a lek za Kovid 19 ne postoji
„Međutim, u ovom momentu u svetu ne postoji jedan terapijski pristup pacijentima obolelim od koronavirusa već se terapijski prinstup određuje od slučaja do slučaja“, kaže dr Savić.

On objašnjava da se konkretno hlorokin u Srbiji nalaz na D listi, što znači da nije registrovan ali da se može nabaviti za lečenje pacijenata kojima je potreban, a u ovom slučaju je to reumatozni artritis. Infektolozi ga, dodaje naš sagovornik, mogu primeniti za lečenje virusa korona shodno protokolima lečenja koji se menjaju iz nedelje u nedelju.

„Svi pomenuti lekovi se ipak mogu primenjivati samo kod pacijenata koji su hospitalizovani, jer ti lekovi imaju brojne teške kontraindikacije i neželjena dejstva i ne smeju se uzimati na svoju ruku. Dakle, nisu za kućno lečenje a istovremeno nema zvanično potvrđenih dokaza da su dovoljno efikasni za lečenje Kovida 19“, upozorava profesor.

Očekujemo da lek pronađu Kina, Rusija ili SAD

Na pitanje koliko brzo može da se organizuje proizvodnja ovih lekova, ukoliko se potvrdi da jesu efikasni, Dr Savić ističe da su najveći proizvođači aktivnih supstanci za njih u Kini, Indiji i SAD, a da je teško očekivati da manje zemlje poput Srbije organizuju proizvodnju.

„Međutim, naša vlada preduzima sve mere da obezbedi snabdevanje odgovarajućim količinama svih lekova, a što se tiče pacijenata sa Kovidom 19, to je i poseban režim uvoza. To su lekovi koji se i danas koriste u Kini i u sklopu čitave pomoći iz Kine možemo se nadati da će i odgovarajuće količine tih lekova doći u Srbiju”, kaže profesor, koji je inače i član Komisije za registraciju lekova u okviru Agencija za lekove i medicinska sredstva.

On objašnjava da ukoliko neki lek u budućnosti bude dobio zvaničnu indikaciju vezanu za lečenje Kovida 19, to će se prvo desiti na nivou najvećih agencija kao što su one u Kini, Rusiji, SAD…

„Voleo bih kad bi u narednih nekoliko meseci neka regulatorna agencija registrovala lek za Kovid 19, ali mislim da će do daljnjeg svi lekovi da se koriste van zvanične indikacije. Ako bi se to desilo, reč je u najboljem slučaju o periodu od šest do dvet meseci. Dakle, potrebno je da postoje na prvom mestu rezultati zvaničnih kliničnih studija, a one su dosad sprovođene u ovoj oblasti samo u Kini”, naglašava profesor.

Trka za vakcinu

Kad je reč o radu na vakcini, Savić ističe da je u načelu potrebno od 12 do 18 meseci od trenutka kad se pokaže da je vakcina efikasna i bezbedna do njene masovne primene.

On, međutim, podseća da, i pored svih napora, nije razvijena vakcina za virus sars, korona 1 i mers.

„Činjenica je da se protiv RNK virusa kakav je i Kovid 19 relativno teško dobijaju vakcine“, kaže Savić, dodajući da bi uspeh naučnika iz više zemalja, između ostalog iz Kine, Rusije i SAD, koji pokušavaju da je razviju tu vakcinu, bio neka vrsta presedana.

Opisujući kako izgleda klinička slika bolesnih od koronavirusa, profesor precizira da oko 40 odsto obolelih ima relativno blage simptome, pre svega zato što ne dolazi do pneumonije, ali imaju temperaturu i do 40 stepeni, izrazite bolove u mišćima, glavobolju, odnosno simptome slične teškim oblicima gripa.

„Još 40 odsto pacijenata ima umerenu kliničku sliku sa zapaljenjem pluća, kratki dah i otežano disanje. To su pacijenti koji i dalje imaju normalnu koncentraciju kiseonika u krvi. Narednih 20 posto imaju kompromitovanu respiratonu funkciju. Od toga 15 odsto su ozbiljno oboleli i moraju da se hospitalizuju, ali ne idu na respiratore. Na respiratorima završi 5 odsto a nekad im je potrebno 30 do 45 dana da se izbore s infekcijom”, navodi Savić.

On takođe upozorava da, bez obzira na starost, niko ne sme da bude opušten, ni najmanja deca, iako podaci govore da među njima nema izrazito teških stanja ni letalnih ishoda, dok kod starijih od 20 godina mogu da da se očekuju ozbiljne manifestacije, zavisno od kliničkog statusa. Izgledi za letalni ishod su posebno nepovoljni kod starih pacijenata i onih s hroničnim bolestima, a podaci iz Italije govore da je faktor rizika i gojaznost, dodaje sagovornik Sputnjika.

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here