Вест да је од вируса Ковид19 заражен викарни епископ ремезијански Стефан Шарић, а поред њега још један свештеник храма Св. Саве у Београду изазвала је велико занимање домаћих медија.

Као и увек другосрбијански медији, искористили су ту вест још једном као повод за напад на СПЦ и Свето Причешће, без икаквог пардона и без улажења у лако проверљиве чињенице. Ликујући су испратили ову вест.

Вести које су допирале из таквих средстава информисања несумњиво су указале на то да се епископ Стефан заразио у самој цркви и у самој Светој тајни Причешћа.

Међутим скроз су пренебрегнули или сакрили чињеницу (више вероватно) да је епископ Стефан био један од првих људи унутар СПЦ који је позвао народ да због стања у држави проузрокованим вирусом, не долази у цркве и на Света Богослужења и то свега пар дана од проглашења ванредног стања у Републици Србији, на самом почетку епидемије. Уз информисање да ће се она одвијати уз минималан број људи, најмининалнији који је потребан да би се Богослужења могла уопште одржати. Литургије из храма св. Саве су се преносиле на телевизији ТВ Храм и заиста верници нису присуствовали.

Штавише епископ Стефан је управо због тих јавних иступа и таквог позивања, трпео критике тврдокорнијих верника јер је међу првима увео такве мере у СПЦ, те мере међу верницима нису наишле на одушевљење, напротив.

Оно што је мало познато као уосталом и многе ствари које СПЦ чини у том делу, епископ Стефан је одмах прионуо на посао волонтирања, где је помагао људима, односио хуманитарну помоћ, одмах се ставио на располагање држави у том погледу.

Откуд онда право медијима да преко овог случаја покрену напад на СПЦ?

Њихов резон је да је на Васкршњој Литургији у храму св. Саве ипак било двадесетак верника и да су се они на тој Литургији сви причестили истом кашичицом и из истог путира (каква је вековна пракса наше цркве). И да је то у ствари за резултат имало оболевање владике и једног свештеника.

Васкрс је био 19.4.2020 године, а владика Стефан је открио да је болестан свега дан или два после Васкрса и одмах је отишао да се тестира. Иако постоје разне теорије о новом вирусу, кад се открива, колико времена од тренутка заражења до појаве симптома може да прође, иако имамо пуно теорија ( од 7, 14 или 28 дана), још НИЈЕДНА не постоји која каже да је могуће да се неко зарази у недељу на Васкршњој Литургији а да дан или два дана касније испољи симптоме и заврши у болници.

Дакле увидом у просту логику свако иоле разуман схватиће да је то просто немогуће и да се у пракси не дешава, не треба бити превише паметан да би то схватио.

Друга фаза њиховог напада, јесте напад на Свето Причешће и вишевековну устаљену праксу причешћа из једног путира и једне кашичице. Убише се таблоиди да ликују и кажу ето вам једна кашичица сад, а опет у свом безумљу и слепилу, не знају за једну просту чињеницу коју опет свако иоле упућен зна, а то је да када служи Литургију владика се причешћује пре свих и то не кашичицом, опет ћорак и ауто-гол.

Као да клир цркве не иде у исте оне препуне продавнице у које идемо сви ми, као да се они не сусрећу са људима, као да немају приватан живот и као да је немогуће да нико ко носи мантију не може да се зарази (вирусом који свакако не бира), ван просторије цркве, ван Свете Литургије, ван Светог Причешћа.  Ево у овом случају наш владика је био волонтер, носио је помоћ људима и помагао је директно.

Уз жеље за брзо оздрављење епископу Стефану и свештенику Ивану, порука оваквим медијима да се ипак не даве у сопственим глупостима, мада сва је прилика да то неће услишити јер све што раде раде по задатку.

М.Ц.

Патриот

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here