Мапа са спорним подацима објављена у британском листу

„Дејли мејл” недавно објавио листу европских држава у којима није препоручљиво пити воду са чесме, а међу њима је и Србија

Аутор: Ивана Албуновић

Замислите страног туристу како у хотелску собу неког од реномираних београдских хотела довлачи балоне воде за туширање и прање зуба како би избегао и најмањи контакт за небезбедном српском „чесмовачом”.

Од „флаширане” воде се не одваја, зазире од испијања кафе у кафићима, а у ресторанима не наручује салату. И „кока-колу”, подразумева се, пије без леда, а воће не купује, ни под разно, јер како би га опрао.

Отприлике их тако саветује агенција за најам смештаја „Ситибејс апартментс”, која је недавно направила листу европских држава у којима се не препоручује коришћење воде из локалних водовода јер је небезбедна.

Како је пренео „Дејли мејл”, ова агенција водила се између осталог и препорукама Америчког центара за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), креирајући мапе са којих се може видети у којим земљама није потребно размишљати о употреби воде са чесме, а где би туристи морали да буду опрезни.

Туристима се такође саветује да буду обазриви када перу зубе, и да никако не гутају воду када се купају у базену или туширају у близини купалишта. Јасно се запажа да су на листи „чистих” махом развијене државе Европске уније, док су у оном другом блоку осим Србије још и земље из окружења Хрватска, Босна и Херцеговина, Мађарска, Бугарска, Румунија, али и Русија, Турска, Украјина.

– Употребом нечисте хране и воде ризикујете да зарадите дијареју и друга обољења, зато будите обазриви и следите препоруке – саветује ЦДЦ онe који намеравају да посете неке од ових држава.

Како се Србија нашла у проказаној двадесеторки, има ли основа за овакве препоруке и застрашивања туриста, али и грађана ових држава, који верују да махом користе безбедну воду? Последњи извештај о квалитету воде за пиће у Србији објавио је Институт Батут на основу извештаја локалних водовода из 2014. године. Од тада нема званичних података који би одагнали или потврдили сумње које подгревају овакви сензационалистички текстови.

У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” не знају на основу којих података Амерички Центар за контролу и превенцију болести износи овакве тврдње. Како каже др Зорица Јовановски, начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Батуту од њих никада нису тражени подаци о квалитету воде у Србији нити их је ико из овог центра контактирао.

– Ови подаци сигурно нису основани, одговорно тврдим. Институт за јавно здравље Србије свакодневно добија извештаје о квалитету воде у Србији. Наши извештаји се јавно објављују сваке године, немамо шта да кријемо. Вода за пиће из јавних водовода тренутно не може да се користи само у Зрењанину због повећане концентрације арсена. Али то није ништа ново, овај проблем Зрењанин има последњих 15 година – каже наша саговорница. Случајеви са неисправном водом за пиће у Ужицу, Пироту, Панчеву и последњи у Пожаревцу, крајем прошле године су, додаје, спорадични и привремени и они се решавају када настане проблем.

– Дешава се да дође до поремећаја рада у неком водоводу, посебно током летњих месеци. Али у континуитету је вода за пиће исправна на целој територији земље – објашњава Јовановски, додајући да до сада нисмо имали податке о малим водоводним системима и сеоским водовима али се сада, уз помоћ Светске здравствене организације, ради на таквом пројекту и очекују да ћемо ускоро имати и такве информације.

Последњи извештај о квалитету воде за пиће из јавних водовода у градским срединама у Војводини и централној Србији показује да је физичко-хемијска неисправност утврђена код 10,4 одсто узорака (и то највише у Банату), а микробиолошки неисправност у 3,4 одсто узорака.

Најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности били су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата и нитрита… Узрочници микробиолошке неисправности били су повећан број аеробних мезофилних бактерија и укупних колиформних бактерија, као и бактерија фекалног порекла.

Наша саговорница истиче да су „последњи резултати из 2014. године били у границама”, јер према Правилнику о квалитету воде за пиће за физичко-хемијске параметре дозвољена су одступања од 20 одсто а за микробиологију пет процената. Она истиче да су наши стандарди о испитивању квалитета пијаће воде готово потпуно усаглашени са ЕУ, чак и строжији у неким деловима.

– Када се будемо сто одсто усагласили, имаћемо више исправне воде за пиће по европским прописима. Тако да чак они који тврде да вода са чесме у Србији није исправна не могу да се позивају ни на неусаглашеност стандарда – каже др Јовановски.

Није мали број оних који сумњају да креатор оваквих прича може да буде и глобална индустрија флаширане воде како би подстакла продају у државама у којима не остварују задовољавајуће профите. Са њима се не би сложили житељи Зрењанина, вероватно највећи потрошачи индустријске воде у Србији, који годинама чекају да чиста вода почне да тече и из њихових чесми.

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here