Бивша војникиња каже да је живот за жене у четвртој највећој армији света био толико тежак да би већина моментално престала да има менструацију. А силовање је, каже она, био саставни део живота многих са којима је служила.

Готово 10 година Ли Сo Јеон спавала је на доњем кревету на спрат, у соби коју је делила са више од две десетине жена. Свака жена добила је мали сет фиока у којима је држала униформе. На тим фиокама свака је држала по две урамљене фотографије. Једна је била слика оснивача Северне Кореје Кима Ил Сунга. Друга је била његовог данас покојног наследника Кима Џонг Ила.

Војску је напустила пре више од једне деценије, али и даље се живо сећа мириса бетонске касарне.

„Поприлично смо се знојиле”, каже она.

„Душек на ком смо спавале био је направљен од пиринчане љуске. И тако би се сви телесни мириси увлачили у душек. Он није био направљен од памука. Зато што је то пиринчана љуска, сав зној и други мириси би се задржавали. Није пријатно.”

Један од разлога за то било је стање у ком су се налазила купатила.

„Као жени, једна од најтежих ствари била ми је што не можемо лепо да се истуширамо”, каже Ли Со Јеон.

„То је зато што није било топле воде. Повезали су црево са планинским потоком и пуштали воду директно из црева.”

„Кроз црево би нам стизале жабе и змије.”

Војникиње Северне Кореје марширају у сукњамаImage copyrightSHUTTERSTOCK

Ћерка универзитетског професора, Со Јеон, која сада има 41 годину, одрасла је на северу земље. Многи мушки чланови њене породице били су војници, а кад је глад деведесетих десетковала земљу, добровољно се пријавила у војску – водећи се мишљу о свакодневном загарантованом оброку. На хиљаде других младих жена учинило је исто.

„Глад је довела до посебне угрожености жена у Северној Кореји”, каже Јиеун Баек, ауторка Севернокорејске скривене револуције. „Више жена морало је да постане радна снага и више њих постале су жртве злостављања, поготово узнемиравања и сексуалног насиља.”


Веровање пребезима

Џулијет Морило и Јиеун Баек кажу да је сведочанство Со Јеон веома слично другим сведочанствима које су чуле, али упозоравају да се према пребезима мора приступати с опрезом.

„Огромна је потражња за информацијама о Северној Кореји”, каже Баек. „То људе малтене нагони да медијима причају преувеличане приче, нарочито ако уз то иде леп хонорар. Многи пребези који не желе да буду у медијима веома су критични према ‘пребезима од каријере’. Ваља то имати на уму.”

Информације из званичних севернокорејских извора, с друге стране, врло вероватно су чиста пропаганда.

Ли Со Јеон није била плаћена за интервју који је дала за ББЦ.


Испочетка, задојена осећајем патриотизма и здружених настојања, седамнеастогодишња Ли Со Јеон уживала је у животу у војсци. Била је импресионирана феном који је задужила, мада је нередовно снабдевање електричном енергијом значило да је имала мало користи од њега.

Дневна задужења за мушкарце и жене била су отприлике иста. Жене су обично имале незнатно краће режиме физичке обуке – али од њих се исто тако очекивало да обављају дневне обавезе као што су чишћење и кување од којих су мушки војници били изузети.

„Северна Кореја је традиционално друштво којим доминирају мушкарци и у њему су на снази традиционалне родне улоге”, каже Џулијет Морило, ауторка књиге Северна Кореја у 100 питања, објављене на француском. „Жене су и даље туконг унјеонгсу, у буквалном преводу ‘возачице поклопца шерпе, што значи да треба да ‘остану у кухињи где им је и место’.”

 

Напорна обука и истањене залихе хране оставиле су трага на телима Ли Со Јеон и њених колегиница регруткиња.

„После шест месеци до годину дана службе, не бисмо више имале менструацију због неухрањености и стресног окружења”, каже она.

„Војникиње су говориле да им је драго што више немају менструацију. А говориле су то зато што је ситуација била толико лоша да ако би још имале менструацију, било би им много горе.”


Ко су пребези?

  • Отприлике 70 одсто севернокорејских пребега су жене – што је чињеница коју неки везују за већу стопу незапослености међу женама
  • Више од половине њих су у двадесетим и тридесетим, делимично зато што је млађим особама лакше да препливају реке и издрже мукотрпно путовање

Со Јеон тврди да им током њене службе војска није обезбедила хигијенску опрему за менструацију, тако да она и њене колегинице често нису имале другог избора него да поново употребљавају већ коришћене улошке.

„Жене до данашњег дана користе традиционалну белу вату”, каже Џулијет Морило. „Она мора да се пере сваке ноћи ван видокруга мушкараца, тако да жене устају раније како би их прале.”

И управо се вративши са терена где је причала са неколико војникиња, Морило може да потврди да њима заиста често изостане менструација.

„Једна од девојака са којима сам причала, која је имала 20 година, рекла ми је да је вежбала толико интензивно да јој је менструација изостала две године”, каже она.

Војникиња се смеје за камеруImage copyrightSIPA PRESS/REX/SHUTTERSTOCK

Иако се Ли Со Јеон пријавила у војску добровољно, 2015. године објављено је да све жене у Северној Кореји после осамнаесте морају да служе војни рок од седам година.

Истовремено, влада Северне Кореје предузела је необичан корак најавивши да ће се у већини женских јединица делити врхунски бренд женских хигијенских помагала по имену Даедонг.

„То је можда био начин да се искупе за услове из прошлости”, каже Јиеун Баек. „То саопштење можда је уследило као жеља да се исправи тај нашироко познати феномен да су услови за жене некада били веома лоши. То је можда био покушај да се подигне морал и наведе више жена да помисли: ‘Види ти то, стараће се о нама.'”

Врхунски козметички бренд Пјонгјанг Продактс такође је недавно дељен у неколико женских авијатичарских јединица, после позива Ким Џонг Уна 2016. године да се севернокорејски производи за негу лепоте такмиче са глобалним брендовима као што су Ланком, Шанел и Кристијан Диор.

Упркос томе, војникиње које служе на селу немају увек приступ засебним тоалетима, а неке од њих рекле су Морило да често морају да обављају нужду пред мушкарцима, због чега се осећају посебно угрожено.


Војник рок у Северној Кореји

  • Жене у Северној Кореји морају да служе минимум седам година војске, док мушкарци служе 10 – то је најдужи обавезни војни рок на свету
  • Процењује се да униформу носи око 40 одсто жена узраста између 18 и 25 година – што је бројка која ће, очекује се, само расти, будући да је војни рок за жене постао обавезан пре само две године
  • Влада тврди да на војску троши око 15 одсто буџета земље, али експертске групе сматрају да би та цифра могла да буде и до 40 одсто
  • Надарени студенти у посебним вештинама – на пример, у спорту или музици – могу бити ослобођени служења војске

Сексуално узнемиравање, кажу и Баек и Морило, посебно је распрострањено.

Морило каже да кад је покренула тему силовања у војсци пред војникињама у активној служби, „већина жена је рекла да се то дешава другима”. Ниједна није рекла да га је лично искусила.

Ли Со Јеон каже да није била силована током служења војске између 1992. и 2001. године, али да многе њене другарице јесу.

„Командир чете остао би у својој канцеларији при јединици после истека радног времена и силовао потчињене војникиње. То би се дешавало изнова и изнова, у недоглед.”

Из Војске Северне Кореје тврде да сексуално злостављање схватају озбиљно, са све затворским казнама у трајању и до седам година за мушкарце који се прогласе кривим за силовање.

„Али најчешће нико није спреман да сведочи. И тако мушкарци често пролазе некажњено”, каже Џулијет Морило.

Војникиње у колониу држе оружјеImage copyrightREUTERS

Она додаје да је прећуткивање сексуалног злостављања у војсци дубоко укорењено у “патријархалним ставовима у читавом друштву Северне Кореје” – истим оним ставовима према којима жене у војсци обављају већину свакодневних домаћинских обавеза.

Жене из сиромашног окружења регрутоване у бригаде инжењерије и смештене у мале неформалне бараке или колибе, посебно су угрожене, каже она.

„Породично насиље и даље је нашироко прихваћено и оно се не пријављује, тако да је исти случај и у војсци. Али заиста желим да истакнем чињеницу да иста врста културе (узнемиравања) влада и у јужнокорејској армији.”

Ли Со Јеон, која је служила као наредник у јединици везе близу границе са Јужном Корејом, коначно је напустила војску са 28 година. Осетила је олакшање што је добила прилику да проводи више времена са породицом, али је схватила и да није спремна за живот ван војске и имала је финансијских проблема.

Она је 2008. године одлучила да пребегне у Јужну Кореју.

Приликом првог покушаја, ухваћена је на граници са Кином и послата на годину дана у затворски логор.

Приликом другог покушаја, убрзо након што је изашла из затвора, препливала је реку Тумен и прешла у Кину. Ту се не граници састала са посредником, који је средио да је преко Кине пребаце до Јужне Кореје.

BBC

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here