Ратни план “Р-41” је имао доста “фалинки” од којих су неке биле условљене “вишом силом”, док су се неке морале отклонити.

Оно на шта се није могло утицати, то је процес модернизације и попуне јединица. На годину-две дана пред рат је наручено доста авиона из Немачке, али је Немачка “стала” са њиховом испоруком, тако да је попуна јединица модерним машинама била недовољна, те без обзира на цифру од преко 1000 авиона којима је раполагало наше ЈКВ, тек нешто мало више од 300 је било способно да се огледа на ратним задацима. И то је једино на шта се није могло утицати.

Нажалост, много више је ствари било отклоњиво, али се на то није много обраћала пажња. На првом месту, то је сама организација ваздухопловства унутар војске, односно система командовања. Наиме, ЈКВ није било посебан вид у оквиру војске, него је 1939. године “раздељено” тако да је оперативно и позадинско ваздухопловство било под командом Генералштаба, армијско под командом Копнене војске, док је поморско било у надлежности Команде морнарице. Уз то, високи командни кадар је био именован на одговорне функције иако изворно нису били ваздухопловци (да ме неко погрешно не схвати, наравно не сви). Нпр. “пучиста”, ваздухопловни генерал Душан Симовић није био ваздухопловац, но артиљерац. Та нестручност, односно недовољно познавање ваздухопловне доктрине од стране појединаца, уз ионако недовољно развијена доктринарна документа употребе авијације, довела су до великих губитака на терену.

Такође, једна од ствари која се могла и морала отклонити у ходу је била необученост довољног броја летачког састава за извршење борбених задатака у свим метеоролошким условима, дању и ноћу. Само је мали број пилота био обучен за такво што, док је већина пилота могла да лети само у нормалним условима. О томе се морало водити рачуна! Када се на све ово дода и утицај “пете колоне”, те врло чудна “решења” и тактичке замисли о којима ће у даљем тексту бити речи, отпор који је пружен непријатељу још више добија на снази.

Ваздухопловство је било груписано у 4 различита одсека са 3 надлежне команде…

Оперативно ваздухопловство

Према ратном плану, оно је било задужено за одбрану територије и примање првог удара. Јединице оперативног ваздухопловства су биле следеће:

– Прва ваздухопловна ловачка бригада, која је у свом саставу имала Шести и Други ловачки пук. Команда бригаде са 8 авиона у саставу 702. ескадриле за везу је према распореду била у Земуну. Штаб Шестог ловачког пука и једна ваздухопловна група (32. ловачка група) са три ескадриле (103.,104. и 142. ловачка ескадрила) Месершмита (Ме-109) је била распоређена на аеродрому Крушедол. Укупно су имали 27 авиона Ме-109. Друга ваздухопловна група (51. ловачка група) овог пука са једном ескадрилом (102. ловачка ескадрила) Ме-109 (10 авиона) и две ескадриле (161. и 162. ловачка ескадрила) са шест авиона Икарус (Ик-3), базирала је на земунском аеродрому. Укупно дакле 43 авиона.

Штаб Другог ловачког пука и једна ваздухопловна група (52. ловачка група) са две ескадриле (163. и 164. ловачка ескадрила) ловаца Харикен (15 авиона), била је на аеродрому Кнић, а друга ваздухопловна група (31. ловачка група) овог пука са две ескадриле (101. и 141. ловачка ескадрила) Ме-109 (19 авиона) била је на аеродрому Сушичко Поље код Крагујевца. Укупно значи 34 авиона. Ова бригада је била и најјача јединица у систему ПВО територије.

Главни задатак Прве бригаде је била заштита Београда као главног града, те заштита важних индустријских центара на врло широком простору, који је обухватао: линијом државне границе територију Војводине, па границом, јужно до линије Вршка Чика-Озрен-Јастребац-Копаоник-Сјеница-Пљевља-Фоча, односно на запад, до линије Доњи Михољац-Босански Шамац-Тузла-Рогатица-Фоча.

prvabrigada_zps7e1f3434.jpg
Зона одговорности Прве ваздухопловне ловачке бригаде

Ваздухоплови у саставу Прве ваздухопловне бригаде:

Me-109_06_zps7712c392.jpg
Месершмит Ме-109
Slika04IK-3AR41bbb_zps1c75595d.jpg
Икарус Ик-3
Slika06HariikenAR41bbb_zpsd4e9c6ab.jpg
Харикен

– Друга ваздухопловна мешовита бригада у саставу Оперативног ваздухопловства је такође имала два пука. Четврти ловачки и Осми бомбардерски пук.

Четврти ловачки пук (33. ловачка група-105. и 106. ловачка ескадрила и 34. ловачка група-107. и 108. ловачка ескадрила) је базирао на аеродрому Босански Александровац крај Бања Луке. У свом саставу је имао 18 авиона типа Харикен и 8 ловаца типа Икарус (Ик-2). Задатак те јединице је била ловачка заштита борбених дејстава Осмог бомбардерског пука и заштита ваздушног простора унутар линије Доњи Михољац-БосанскиШамац-Тузла-Рогатица-Сарајево-Бугојно-Дрвар-Оточац-Сењ државном границом опет до Михољца…

drugabrigada_zps99b04bc3.jpg
Зона одговорности Друге ваздухопловне мешовите бригаде
Slika06HariikenAR41bbb_zpsd4e9c6ab.jpg
Харикен
IK-2_001_zps9e722aa9.jpg
Икарус Ик-2

Осми бомбардерски пук (68. бомбардерска група-215. и 216. бомбардерска ескадрила и 69. бомбардерска група-217. и 218. бомбардерска ескадрила) је базирао на аеродрому Ровине крај Нове Тополе у близини Бања Луке. Био је наоружан са 24 бомбардера Бристол Бленхајм и задаци ове јединице су били бомбардовање немачких аеродрома, покрета трупа и комуникацијских праваца (железница и путева) у пограничној зони Аустрије и Мађарске…

04_01_09BBlenhajm_01_zpsa64f009b.jpg
Бристол Бленхајм

– Трећа ваздухопловна мешовита бригада. Састојала се од Петог ловачког и Трећег бомбардерског пука.

Пети ловачки пук је био наоружан са 30 авиона типа Хокер Фјури. Пук је имао две групе са по две ескадриле. Прва група (35. ловачка група-109. и 110. ловачка ескадрила) је базирала на аеродрому Косанчић код Лесковца, док је друга група (36. ловачка група-111. и 112. ловачка ескадрила) базирала на аеродрому Режановачка Коса више Куманова. Ова јединица код Куманова је и примила први непријатељски напад 6. априла, пола сата пре бомбардовања Београда.Задатак ове јединице је била ловачка заштита Трећег бомбардерског пука и заштита ваздушног простора унутар линије Вршка Чука-Озрен-Јастребац-Копаоник-Мокра планина-Проклетије, па државном границом опет до Вршке Чуке…

trecabrigada_zpsb21c411b.jpg
Зона одговорности Треће ваздухопловне мешовите бригаде
hoker_zpsd9b287a8.jpg
Хокер Фјури

Трећи бомбардерски пук је био састављен од две групе. 63. бомбардерска група (205., 206. и 207. бомбардерска ескадрила) је базирала на аеродрому Петровец код Скопља. 64. бомбардерска група (208., 209. и 210. бомбардерска ескадрила) је базирала на аеродромима Обилић, Милешево и Стубол, сва три у близини Приштине. Трећи бомбардерски пук је био најобученија и најспремнија бомбардерска авијацијска јединица нашег ЈКВ. Били су наоружани са укупно 60 бомбардера Дорније (До-17), а за задатак је имала бомбардовање непријатељских комуникација, трупа и аердрома у пограничној зони Бугарске…

Dornije_Do_17_zps569d5245.jpg
Дорније До-17

– Четврта ваздухопловна бомбардерска бригада, била је јачине два пука. Први бомбардерски пук (61. бомбардерска група-201. и 202. бомбардерска ескадрила и 62. бомбардерска група-203. и 204. бомбардерска ескадрила) је базирао на аеродрому Бијељина, с тим што је 61. група била на аеродрому Давидовац код Параћина Пук је у свом наоружању имао 23 бомбардера типа Бристол Бленхајм. Задатак овог пука је било бомбардовање немачких аеродрома, трупа, железничких и друмских комуникација у пограничној зони Румуније и Бугарске (северно од планине Балкан)…

04_01_09BBlenhajm_01_zpsa64f009b.jpg
Бристол Бленхајм

Седми бомбардерски пук, састављен такође од две групе (66. бомбардерска група-211. и 212. бомбардерска ескадрила и 67. бомбардерска група-213. и 214. бомбардерска ескадрила), био је наоружан са 40 бомбардера Савоја Маркети (СМ-79).  Јединица је базирала на аеродрому Прељина код Чачка, 67. група на аеродрому Добрић код Пожеге. Задатак ове јединице је био бомбардовање италијанских аеродрома, трупа, комуникација и пристаништа у северној  и средњој Албанији…

04_01_13SavojaMarketii_01_zps16188801.jp
Савоја Маркети СМ-79

Остале јединице у саставу оперативног ваздухопловства имале су пратеће задатке, махом подршке јединицама на терену и извиђачке задатке.

– 81. бомбардерска група је базирала на аеродрому Ортјеш код Мостара. Њен задатак је био да у садејству са Четвртом бригадом напада италијанске положаје на северу Албаније, те да даје ваздушну подршку трупама Приморске армијске области са акцентом на Задар. Била је наоружана са 14 авиона типа Савоја маркети…

– 11. ваздухопловна група за даљње извиђање је имала задатак да врши стратегијско извиђање за потребе Врховне команде читаве војске као и за команду ваздухопловства. Базирала је на аеродрому Велики Радинци код Руме, а била је наоружана са 11 Бристол Бленхајма…

– Самостална ловачка ескадрила је базирала на аеродромима Косор код Мостара и у Подгорици. Имала је само 7 авиона (5 Месершмита и две Авие БХ). Она је имала сулуд задатак, да са 7 авиона спречава непријатељска дејства изнад целокупне територије Црне Горе, Херцеговине и Далмације до Шибеника, са тежиштем на одбрани Подгорице, Мостара, Сплита, Шибеника и Боке Которске.

На крају, сама Команда оперативног ваздухопловства је базирала у Јадранској Лешници (код Мачванског Прњавора) и имала је на располагању 6 летелица у склопу 701. ескадриле за везу…

03_01_34_AviaBH-33_01_zpsfa609bf3.jpg
Авиа БХ-33

Армијско ваздухопловство

Поред оперативног ваздухопловства, које је према ратном плану “Р-41” имало на себе примити први удар и ако не (због односа снага) остварити превласт у ваздушном простору, а оно бар ублажити последице првог (и свих осталих уколико је могуће) напада, други сегмент одбране је чинило Армијско ваздухопловство.

Формацијски, било је подељено у осам група и потчињено Командама армија (КоВ) на терену. Задатак овог ваздухопловства је било тактичко и борбено извиђање, те непосредна подршка и одржавање везе и тактичке сардње између армија на територији. Армијско ваздухопловство је било наоружано са укупно 120 већ застарелих и превазиђених авиона типа Бреге-19 и Потез-25. Као што рекох било је осам група, распоређених по армијама-укупно седам (свака група по две ескадриле) и плус једна самостална група потчињена Команди приморске армије.

– Прва ваздухопловна извиђачка група, потчињена Првој армији је базирала на аеродрому Рума и имала је 15 авиона.

– Друга ваздухопловна извиђачка група, потчињена Петој армији, базирала је на аеродрому Шарлинце код Лесковца. Имала је 16 авиона.

– Трећа ваздухопловна извиђачка група, била је оперативно потчињена Другој армији, налазила се на аеродрому Старо Топоље код Ђакова-19 авиона.

– Четврта ваздухопловна извиђачка група, налазила се на аеродрому у Великој Горици код Загреба и била је под командом Шесте армије. Имала је 18 авиона.

– Пета ваздухопловна извиђачка група, базирала је у Тетову, имала је 14 авиона,а била је под командом Треће армије.

– Шеста ваздухопловна извиђачка група се налазила у склопу Седме армије. Базирала је на аеродрому Церкље код Брежица и била је наоружана са 16 авиона.

– Седма ваздухопловна извиђачка група је била под командом Четврте армије и на аеродрому Смедеревска Паланка је имала 18 авиона.

– Самостална ваздухопловна извиђачка група са 4 авиона се налазила на аеродрому Јасеница код Мостара и била је потчињена Приморској армији

Breguet_19_zpsc8748a3b.jpg
Бреге 19
Potez25_zps11f9c86a.jpg
Потез 25

Поморско и позадинско ваздухопловство

Јединице поморског ваздухопловства су базирале у три главне хидро базе на Јадрану и то у Кумбору (где је била и команда), Дивуљама код Сплита и Водицама, као и на ратном размештају у Тијесном, на Муртеру, Доброти, Крапању код Шибеника и Зларину, где је била распоређена по нека летелица. Задаци овог сегмента ваздухопловства су били претежно извиђачки за потребе Команде морнарице, као и ваздушна заштита акваторије, те посредна и непосредна ватрена подршка морнаричкој флоти уз дејство по објектима на мору и лукама, те приобалном појасу на територији Италије. Ловачку подршку је требало да на сулуд начин даје оних у неком од претходних постова поменутих седам ловаца (5 из Мостара и 2 из Подгорице) Поморско ваздухопловство је било наоружано са укупно 98 авиона Дорније До-22, Дорније До-Ј, односно Рогожарски 12 и Рогожарски 14 и туцетом школских хидро-плана…

Do-22KJ_zpsa7e45051.jpg
Дорниер До-22
Dornier_Do_J_Wal_zpse0dfbf8a.jpg
Дорниер До-Ј
SIM-12-H_zps2bf94e23.jpg
Рогожарски 12
04_01_22SIMXIV_01_zpsf3076902.jpg
Рогожарски 14
Ha_03Boka_zps30504bb0.jpg
Школски хидроплан

И коначно, последњи сегмент ЈКВ је чинило позадинско ваздухопловство које је формирано пред сам рат и било је директно потчињено Министарству војске и морнарице. Превасходни задатак му је био попуна читавог ваздухопловства људством и техником, односно снабдевање погонским и убојним средствима, школовање кадра и сл.

Било је подељено у три области, Земун, Ниш и Рајловац са 25 ваздухопловних база, првог (Смедеревска Паланка, Рајловац, Скопље, Загреб, Ниш, Земун, Мостар, Чачак, Бања Лука, Босански Брод), другог (Панчево, Краљево, Слатина, Нови Сад, Косовска Митровица) и трећег (Крагујевац, Приједор, Урошевац, Бијељина, Параћин, Приштина, Никшић, Рашка, Мостар, Босанска Градишка) реда. У његов састав су ушли и  Ваздухопловна академија и Подофицирска пилотска школа, седам школа за борбену обуку пилота и осталог летачког особља (навигатори, стрелци, летачи-механичари, бомбардери, извиђачи, падобранци, ловци), затим девет школа за обуку техничког кадра, Ремонтни завод, Централно ваздухопловно складиште и складишта диљем земље, као и 10 тренажних ескадрила.

Милан РАКИЋ

Повезане вести:

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (1)

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (3)

 

2 КОМЕНТАРА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here