Možda ste videli velike gradske trgove, metropole, crkve, dvorce… ali, dok ne vidite Crveni trg, Hram Vasilija Blaženog, Hram Hrista Spasitelja, Kremlj – niste videli sjaj Carstva!

Sergijeva lavra, Bogorodičin hram (Fotografije: Jasna Popović)

Kada smo se prvi put srele, Rusija i ja, imala sam 17 godina, provela noć uz Tanju i Onjegina, zauvek upamtila: „Pišem Vam, šta bih znala bolje, i šta Vam više mogu reći…“ i tako sve do „…završih, da pročitam strepim, od stida više nemam daha…“ Posle su došli Raskoljnikov, Miškin, Karamazovi, a ja sam bila zauvek zavedena. Međutim, koliko god da sam iz daleka volela Rusiju i maštala o susretu sa njom, taj trenutak, prvi susret sa Moskvom, nisam mogla da izmaštam. Možda ste videli velike gradske trgove, metropole, crkve, dvorce… ali, dok ne vidite Crveni trg, Hram Vasilija Blaženog, Hram Hrista Spasitelja, Kremlj – niste videli sjaj Carstva!

Hram Hrista Spasitelja, Moskva

Sleteli smo malo pre ponoći 28. decembra. Moskva, inače veličanstvena, dočekala nas je spektakularno okićena, ukrašena za doček Nove 2020. godine. Ujutro, koje ovde ne znači i zoru (ona malo kasni), dolazi Julija, naš vodič. Ona je Ruskinja. Prava. Lepa i rodoljubiva. Srpski govori bez akcenta. Kaže, učila ga je u beogradskim kafanama i splavovima. Vodi nas prvo na Crveni trg. A gde bi drugo?! On sada ne izgleda kao na reportažama, ni nalik onome sa snimaka Vojne parade. Prepun je maštovitih ukrasa u duhu ruske tradicije. Šire se primamljivi mirisi kuvanog vina, čajeva, piroški i palačinki. Čuje se muzika sa klizališta i iznad svega, sija ponosan i veličanstven Hram Vasilija Blaženog, najlepša crkva na svetu! Deset prelepih kupola zapravo predstavljaju 10 odvojenih malih crkvi. Vasilijeva je najmanja, poslednja napravljena, ali njegovo prisustvo je živo, uspomena na njega ostala je sačuvana do danas, i tako je ceo Hram preuzeo ime ovog sveca, iako je prvobitno nazvan Pokrovski Sabor. Lepotu ovog hrama, njegovi graditelji platili su svojim vidom, da više nikada ne bi napravili nešto tako savršeno.

Hram Vasilija Blaženog na Crvenom trgu

Da bi nas vratile u stvarnost, Julija i Ana (Kontikijev vodič), vode nas u Moskovski metro. Moskva je metropola. Metro je savršeno organizovan. Svuda su šeme, linije podeljene po bojama. Stanice imaju imena iz najslavnijeg perioda Sovjetskog Saveza. Ali!!! Sva ova tehnička i saobraćajna savršenost nikoga ne fascinira! Pred nama je pravi muzej! Na zidovima su slike, mozaici. Na svakoj stanici, koje nose nazive po važnim gradovima ili događajima iz Sovjetskog Saveza, nalaze se skulpture i sve oslikava sećanje na Veliki otadžbinski rat. Svuda se oseća ponos i patriotizam. Zbog toga ih volim. Bez obzira da li državom upravlja car, Lenjin ili Staljin, Rusi vole svoju državu. To se oseća u svakom Julijinom koraku. U svakoj reči. Tu ljubav sam poželela Srbiji u ponoć 31. decembra, na Crvenom trgu.

Moskovski metro

No, pre najluđe noći obišli smo Kremlj. Unutar zidina je Uspenska saborna crkva, mesto krunisanja ruskih careva, još dve crkve, palate, trg na kome je najveća okićena jelka u Rusiji, tu je najveći top (car puška), najveće zvono (car zvono), sve ukazuje na veličinu i moć Carske Rusije.

Kula na kapiji Kremlja

Veličinu, moć i kontinuitet Rusija sigurno duguje i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, koja je, kao i naša Crkva, opstajala i sabirala narod i u oskudnim i besudnim vremenima. Jedan od svedoka ove majčinske uloge Ruske crkve, svakako je Lavra Prepodobnog Sergija Radonješkog. Na 70 kilometara od Moskve nalazi se sada grad Sergijev Posad, nastao uz Svetu Sergijevsku Lavru, najveći ruski manastir. Prvu crkvu je na tom mestu napravio Sergij Radonješki u 14. veku, a danas se u Lavri 24 sata na dan, svakoga dana u godini, čitaju molitve pored njegovih moštiju, dok neprekidno teče reka pravoslavnih vernika iz celog sveta u redu za celivanje ovih svetih moštiju. U okviru Lavre aktivna je i najstarija i najbrojnija Bogoslovija Ruske pravoslavne crkve, u kojoj uči 3000 studenata iz celog sveta.

Ulaz u Sergijevsku Lavru

Posle ovoga, opraštamo se od Moskve. Nije lako napustiti Moskvu, čak ni kada je napuštate u Sapsanu, novom modernom ruskom vozu koji se kreće prosečnom brzinom od 200 km/čas. Čak ni kada znate da će vas taj voz odvesti u Sankt Peterburg, „najlepšu grešku“ Petra Velikog. Osim što je jednako veličanstveno okićen, ovaj grad ne treba porediti sa Moskvom. Oni su dva različita dragulja, potpuno neuporediva. U Moskvi smo ostavili sve najveće na svetu, sve osim najvećeg muzeja – Ermitaža koji nas je ponosno dočekao u Zimskom dvorcu carice Katarine, na obali Neve. U čarobnoj „Petrovoj izmišljotini“, gradu na rekama i mostovima, čeka nas i Petropavlovska tvrđava unutar koje je crkva u kojoj su sahranjeni svi Romanovi, od Petra I do Nikolaja II čiji su ostaci, kao i njegove porodice i posluge, tek nedavno preneseni u ovaj hram. U zidinama ove tvrđave nalazio se zatvor za političke zatvorenike u kome su boravili protivnici carstva, a potom oni koji su carstvo želeli da odbrane od boljševika. Među onima koji su tu tamnovali bili su: Carević Aleksej, Dostojevski, Bakunjin, Radiščev, Černiševski i Tito! Sankt Peterburg, nazvan po zaštitniku moreplovaca, Svetom Petru, čuva i sada kuće u kojima su živeli Puškin, Dostojevski, Ana Ahmatova i mnogi drugi nama manje poznati umetnici koje je Petrograd neodoljivo privlačio svojom ekstravagancijom.

Grob Petra Velikog i njegove supruge carice Jekatarine I u Petropavlovskoj crkvi, unutar zidina Petropavlovske tvrđave u Sankt Peterburgu

U Sankt Peterburgu imamo drugog vodiča, Ljudmilu. Ona takođe perfektno govori srpski, poznaje srpski mentalitet i beskrajno voli svoj grad, Rusiju i rusku kulturnu baštinu. Poletno nas vodi kroz Ermitaž, posmatra reakcije na našim licima, ponosna na utisak koji na nas ostavlja ovo carstvo umetnosti. Ako nekada poželite da pogledate baš svaki umetnički predmet koji sadrži Ermitaž, makar jedan minut, izdvojite za to 12 godina života! Ako ste bili u Luvru, moram da naglasim osnovnu razliku između ove dve kuće umetnosti. Naime, Rusi su, počev od Katarine Velike do dana današnjeg, svaki pojedinačni predmet za Ermitaž kupili, ni jedan nije ukraden u osvajačkim pohodima, što je osnovni nabavni postupak Luvra!

Zimski dvorac Katarine Velike

Kakva bi to carska porodica najveće carevine na svetu bila kada ne bi imala i letnji dvorac? Carsko selo ili Puškinovo, dvorac Jekatarine I, Jelisavete I i Katarine II i Peterhov, nešto skromniji spolja, ali jednako raskošan i veličanstven unutra, dvorac Imperatora Pavla, sina Katarine Velike, i licej u kome je učio Puškin, koji se oslanja na palatu i čiji su polaznici imali privilegiju da koriste dvorsku crkvu sa kojom su takođe bili spojeni. Rezidencija carica, kako nazivaju Letnji dvorac, raskošna izvan granica mašte, prepuna je prelepih i izuzetno vrednih antičkih skulptura, umetničkih predmeta od poludragog kamenja, prelepih soba, plesne dvorane čiji su zidovi obloženi svilom i oivičeni zlatom. I opet, ruski patriotizam. Dok mi upijamo nestvarnu lepotu, Ljudmila nam sa ponosom priča kako su zaposleni u tom muzeju, pred najezdu fašista odgovorno sklanjali vredne umetnine, zakopavali ih u dvorištu i jedan veliki deo skulptura zazidali u podrumu. Nakon što je spaljeni i uništeni dvorac renoviran, svi ovi predmeti vraćeni su na svoja mesta. Dok slušamo ovu priču o požrtvovanju za očuvanje nacionalnog blaga, ja razmišljam o jednom zgarištu na Kosančićevom vencu iz koga nije spaseno ništa!

Spomenik Dostojevskom ispred njegove kuće u Sankt Peterburgu u kojoj je proveo svoje poslednje dane i napisao Braću Karamazove

Naš oproštaj sa čudesnom Rusijom mogao bi biti upravo u Ćilibarskoj sobi Katarininog letnjeg dvorca, koja je, kada je napravljena, bila proglašena za osmo čudo sveta, onog istog sveta koji će, po rečima jednog od najvećih pisaca svih vremena, Fjodora Dostojevskog, spasti lepota!

stanjestvari.com

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here