Долазак противавионских ракетних система С-400 и „Панцир С“ у Србију није прошло незапажено у хрватским медијима. Напротив, тамошњи медији помно су испратили тај догађај. Тако, на пример, Express пише да је “моћни С-400 велики сан Србије”, али да је “питање колико новца је на располагању”.

Ипак, у тексту се наводи да “нема дилеме да би се с Москвом могло разговарати о куповини система С-400. Србија у том случају не би била прва земља која би овај систем увела у своје оружане снаге, док би Русија осим новца добила још чвршће упориште на Балкану, али и послала прилично јасну политичку поруку”.

Expressупозорава да је “пракса да сиситем кратког домета попут Панцира С служи и за заштиту система дугог домета” и да је “можда ово само први корак у дугорочним плановима јачања српских артиљеријско-ракетних јединица за противваздушна деловања”.

Слична прича појавила се и пре две године, пише Express, када је Дмитриј Шугајев, шеф руске Федералне службе за војнотехничку сурадњу, казао: “Српски партнери тренутно показују интерес за испоруку батаљона С-300. То је нешто о чему тренутно разговарамо”.

Иначе, ракетни систем С-300 је одбрамбени систем ракета земља-ваздух који може погађати балистичке ракете кратког и средњег домета, крстареће пројектиле као и тактичке и стратешке војне летелице. Иако је ово наоружање помало већ застарело, његова цена није мала за српске прилике. Иран је платио чак 160 милиона долара за С-300ПМУ-1 који укључује само једну батерију – шест лансера, 48 ракета, командна, радарска и помоћна возила. По мишљењу војног коментатора Мирослава Лазанског Србији су потребна два одељења с укупно 12 лансера. “То значи да би нас куповина С-300 коштала чак милијарду и по долара, а то није реална прича. Такође, треба имати на уму да је то помало застарели ракетни систем”, рекао је скептични Лазански.

Питање спремности Србије да плати овакво наоружање поставио је већ пре две године и вицепремијер Рогозин који је рекао да су у српском фокусу знатно јефтинији и скромнији системи. “Србију пуно више занима стварање мреже противваздушне одбране за потребе борбе из близине и за ту сврху ми имамо ‘торове’ и ‘букове’, наоружање за борбу из близине и на средњу удаљеност. Што се тиче С-300 и С-400, они су за борбу на велику удаљеност. Тако да ће зависити од прорачуна колико је српска влада спремна потрошити”, казао је Рогозин.

С-300, зависно од ракета којима је опремљен, може имати теоретски домет од чак 300 километара. С-400, како му и име говори, има максимални домет од неких 400 километара. Панцир, већ коришћен у Сирији, показао се као адекватан у рушењу дронова, пише хрватски Express.

Novosti

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here