Пре тачно две деценије, када су вођене најжешће борбе са албанским терористима и НАТО алијансом, међу 108 српских војника који су дали живот за Србију на Кошарама, био је и Дејан Костић (20) из Кленка, код Руме. Овај голобради младић се добровољно пријавио за служење војног рока, а мир у вечној кући пронашао је тек шест година после погибије на Проклетијама.

Потресне слике, када је међу посмртним остацима десет српских војника, дошао да идентификује свог братанца, Николи Костићу, ни после толико година не бледе.

У разговору за “Новости”, стриц описује Дејана као правог борца и хероја, који је изгубио живот још док га честито није ни започео.

Желео је да што пре одслужи војни рок, што се каже, да пребрине ту обавезу. Био је распоређен у касарну у Ваљеву и после два месеца боравка тамо почело је бомбардовање. Врло брзо су га пребацили у Прокупље. Нико од чланова породице није знао да ће бити премештен, а и није било мобилних телефона да бисмо се чули са њим – прича стриц Никола.

Око 200 војника Војске Југославије на редовном одслужењу војног рока, међу којима је био и Костић, бранило је положај од напада 2.000 терориста ОВК који су нападали из Албаније.

Након крваве битке и гранатирања карауле Кошаре, Дејанова породица добила је информацију да је он нестао. Нада да ће се појавити, и стрепња да је заробљен у неком шиптарском логору, угасила се тек 2005. године.

Неколико година после бомбардовања позвали су нас да идентификујемо лешеве, који су пронађени на Косову. Дејанов отац Душан и мајка Славка нису имали снаге да оду, већ сам отишао ја. У једној просторији било је десет полу-угљенисаних тела. На сваком је фалила глава, негде нога, кук… Гледао сам и питао се како да га препознам. На крају је ДНК анализа потврдила да је међу тим војницима и Дејаново тело.

У своју вечну кућу, у селу Кленак, смештен је 6. априла 2005. На црном мермерном споменику, у војничком оделу, у рукама држи пушку, спреман за одбрану земље, као и тог априла 1999.

Иако је провео само два месеца у војсци, био је много јак и способан. Жао нам је што не знамо шта се десило, како је настрадао – прича Никола покушавајући да заустави сузе док стојимо поред споменика, који он посећује, док су Дејанови родитељи и рођени брат Славко у иностранству.

ПОГИНУЛИ

На Кошарама је погинуло 108 припадника Војксе Југославије, од тог броја 18 официра и подофицира, 50 војника, 13 резервиста и 24 добровољца.

Међу погинулима је и руски добровољац Булах Глебович.

С. КОСТИЋ

Преузето са сајта: https://srb.news-front.info

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here