На свом сајту Горан Давидовић је написао за себе да је “Породични човек, отац троје деце. Живи као политички емигрант у Италији од августа 2008. године до данас. Члан је и идеолог Националног српског фронта.”

Остало о Горану сте могли да прочитате у либералним медијима, пре свега Блицу, као о екстремном националисти, десничару, фашисти, итд. Након што га је Апелациони суд ослободио пресуде за изазивање националне, расне и верске мржње, либералним медијима није остало ништа друго до да у недоглед понављају како је Горан Давидовић екстремиста, било да је крив или невин пред законом. У Србији се просто не сме бити српски патриота, још ако ти накаче етикету Фирер, онда ти једино остаје да се иселиш у Италију.

О себи, свом политичком убеђењу и актуелним друштвеним и политичким питањима у Србији, Горан је за Патриот дао детаљне и јасне одговоре.

 

Патриот: Да ли сте Ви стварно фашиста?

Горан Давидовић: Не, нисам. Реч „фашиста“ је потпуно излизана реч која данас има пејоративно а не идеолошко значење. Релативизацију историјске појаве фашизма направили су они који превише користе реч „фашизам“у погрдном смислу за своје политичке неистомишљенике. Могао бих на ово питање да цитирам Калајића који је рекао да је „фашиста – комплимент“, а Буковски је још пре њега истицао да „када неког његови неистомишљеници зову фашиста онда је то сигуран знак да је тај човек у праву“.

Они који се данас са друге стране називају „антифашисти“ су тек потпуни идиоти. И већа би ми увреда била да ме неко назива „антифашистом“. Замисли борите се против нечега чега нема и при томе малтретирате људе.

Једном је један новинар питао Матеа Салвинија у емисији, да ли је анти-фашиста? Салвини је ћутао што је овог новинарчића јако иритирало па је питање забезекнуто поновио, мислећи да сви морају бити „антифашисти“. Салвини је смирено одговорио: „фашизам и комунизам су књиге из историје које се прочитају и затворе“.

Фашизма данас нема, нема ни фашиста. Нисам присталица Мусолинијеве Доктрине фашизма, нисам ни члан неке фашистичке странке, дакле нисам фашиста. Да јесам заиста то не бих крио. Разлика између мене и оних који ме називају фашистом је у томе што ја у томе не видим никакав проблем нити нешто што мора да се крије, или што је срамота. То је само идеолошко уверење, није злочин сам по себи.

Дакле, да поновим, ја нисам фашиста, ја сам вероватно нешто горе од тога.

Патриот: Зашто се не вратите у Србију с обзиром да Вам је укинута пресуда за изазивање расне, верске и националне мржње?

Горан Давидовић: Заиста правоснажно сам ослобођен. Поред Апелационог суда и Врховни касациони је потврдио законитост моје ослобађајуће пресуде. Ниједан медиј није то објавио.

Поента је да нису могли ни да ми суде за то јер сам ослобођен 2007. Прогонили су ме потпуно незаконито све ове године. Али није тај случај једини. Има тога још. Повлачили су ме по судовима за свашта од 2005. и тако потпуно финансијски и на сваки други начин исцрпљивали. Истина је да ја нисам напустио Србију само због судских прогона него због многих других ствари: опасних претњи упућених мени које нико није процесуирао. Затим, невероватна медијска хистерија која још увек траје итд.

Динку Грухоњићу сам морао да платим прво 500.000 динара па потом смањено на 250.000 а ту пресуду сам оборио због латинице. Борио сам се за моје законско право да ми се списи доставе на ћирилици, борио сам се за право на језик и писмо, у сред Србије. Борио сам се за грађанска и национална и људска права.

Зар стварно мислите да сам ја напустио Србију само због једног судског процеса ? Па мени би била супер забава да сам могао да ту смешну оптужницу разбуцам на суду лично.

Морате знати да ја имам и породицу коју морам да храним, троје деце. Има ту и техничких ствари, финансијских, здравствених проблема које тренутно имам итд.

 

Патриот: Када бисте морали бирати између Вучића и садашње опозиције за кога бисте гласали?

Горан Давидовић: Не знам зашто бих морао да бирам између две еунијатске опције. Мислите неко ми стави пиштољ на главу и каже: Бирај!

У чему је тачно разлика? Они су један систем, надопуњују се, и шатро свађају, а заправо су један обичан ријалити.

Патриот: Која је алтернатива СНС и Вучићу?

Горан Давидовић: Једина алтернатива Вучићу су они који су против најезде илегалних миграната, против ЕУ интеграција, против НАТО окупације, против неморала и настраности, против продаје земље, за уједињење свих српских земаља, за непризнавање тзв.Косова. Они који су свесни окупације и желе слободу за српски народ. Они који су за социјалну правду, за јаку државу, за укидање авнојевских покрајина.

Они који су оживљавање пољопривреде, оживљавање села, прављење задруга. Они који су против криминала и корупције. Они који су за радикалну борбу против „беле куге“. Они који поштују дијаспору.

Таквих, као што видите, нема међу такозваном опозицијом што шета суботом.

Има их у СРС, ДЈБ, Српској десници и још неким малим покретима. Али сви су разједињени и гледају само шта их разликује, а не шта их спаја.

Док је тако Вучић ће владати, или неко кога постави окупатор.

Патриот: Зашто више критикујете опозицију него власт у Србији?

Горан Давидовић: То сте закључили на основу мојих твитова и текстова последњих година?

Могуће да јесте тако. Али имам добар разлог. Ту тзв.опозицију следе и неки наивни људи, чак родољуби, поштени а наивни. Због њих то чиним. Да схвате колико је сулудо што губе време подржавајућу Мурту против Курте.

Ови што следе власт то чине за паре или привилегије или посао. Ја њих не могу убедити да то не ваља, а да им платим немам. Ако ме схватате.

Патриот: Да ли постоји опасност да се Војводина отцепи и под којим условима?

Горан Давидовић: Опасност постоји, ако окупатор то буде желео. Јер ако буде до Срба све је могуће. Веома волим свој народ али сам свестан његове наивности и мањка будног стања. АПВојводина је једина авнојевска творевина која до сада није постала држава и једина авнојевска територија на којој није пала крв. Упозоравам да је и то могуће ако се непотребно Титово копиле не укине. Док год постоји тај бирократски диносаурус то је могуће. АПВојводина није укинута јер је сви режими користе да би у масивној покрајинској администрацији удомили своје људе и да би од буџета могли да узму део колача. Пошто се постојање такве творевине заснива искључиво на материјалној користи, врло је могуће да се понови сценарио из Црне Горе и да неки Мировић или тако неки чудан „чиновник-спавач“ покрене процес одвајања. Ако му неко тако каже да уради.

Ако се неповољно по Србију заврши ова епопеја са одвајањем КиМ и ако режим призна тзв.Косово као државу могуће је да је АПВојводина на реду. Док год постоји АПВ постоји и та опасност.

Сепаратисти и аутономаши чине тек око 10% гласачког тела у АПВ, али такозвана „војвођанска идеја“ расте као тумор на телу Српства. И нико ништа не предузима.

Патриот: Кога подржавате од политичких покрета или странака у Србији?

Горан Давидовић: Једино и искључиво Национални српски фронт, мало и сиромашно политичко удружење које је на крајњој маргини тренутно. У пријатељским односима сам са СРС, Образом који је неактиван, и са Српском десницом, али и са многим другим попут Левијатана и Балтернативе.

 

Патриот: Одкуд вам надимак Фирер?

Горан Давидовић: То је омиљено питање у свим интервјуима.

9. новембра 2005. десио се инцидент на Филозофском факултету, након кога сам због вербалног деликта осуђен на годину дана затвора.

Након тог догађаја у медијима се појављује тај пејоративни измишљени надимак. Први пут у новосадским медијима. До сада се не зна ко је то смислио. То би могао бити Динко Грухоњић, тада из агенције Бета за Војводину, и дописник Дојче велеа. Или Роберт Визи саветник Ненада Чанка који је радио за неке новосадске медије где је то „Фирер“ први пут објављено.

Неки панкери тих година су ме звали „Наци“ па је вероватно Зоран Петаков рекао новинарима да тако напишу а они због изјаве Миленка Перовића како сам ја изгледао као вођа су написали да ми је надимак „Фирер“. То је једна од могућих верзија како је дошло до тог измишљеног надимка који је медијима служио за потпуну дискредитацију моје личности.

2006. сам тужио Грађански лист због тог погрдног надимка, али парница је прекинута јер се ја нисам појавио на једном рочишту, моја грешка. Тај лист више не постоји, а немогуће је тужити све медије који ме тако погрдно зову. Уосталом тужити медије је јако скуп „спорт“. Демантовао сам више пута, али без неког успеха. Многи медији и даље то стављају уз моје име, то им је неки фетиш ваљда.

Тако је то „Фирер“ опстало до данас. Тако ме зову антисрпски медији, странке и појединци. Можда то и није лоше. Чим видите то „Фирер“ знате са ким имате посла.

Патриот: Да ли се кајете због своје прошлости и шта бисте урадили другачије да сте у могућности да мењате прошлост?

Горан Давидовић: Био бих чвршћи и екстремнији то сигурно. Често сам покушавао да спустим лопту, чак сам и на суђењима био дефанзиван, уместо да ударим јаче. И изјаве су ми биле помирљиве и увек у дефанзиви. То бих променио. И избегао бих неке људе који су се лажно представљали као родољуби, а били су обичне кукавице.

Патриот: Када бисте се вратили у Србију да ли бисте оживели покрет Национални строј и ушли у предизборну трку?

Горан Давидовић: Национални строј је обичан мит, никад није постојао као организован покрет. Као што сам рекао постоји регистровано удружење које се зове Национални српски фронт НСФ. Вероватно ће се ићи на неке локалне изборе, не верујем да ћемо имати новца и људства да идемо на републичке изборе, осим ако се не удружимо са неким. Али обзиром на моју репутацију и на пословичну српску неслогу тешко ће то ићи.

Патриот: Како видите будућност Србије?

Горан Давидовић: Ја сам непоправљиви оптимиста и увек се надам неком чуду. Можда се то чудо и деси, али реално будућност је веома мрачна. Србија се спрема за улазак у неку економску заједницу са Албанијом и Сев.Македонијом. Постаће паркинг за мигранте у складу са Споразумом о реадмисији и Споразумом у Маракешу. Шиптари ће наставити своју експанзију. Срби ће наставити да се исељавају на Запад, сада је то 50.000 годишње, а тај број ће расти. Нове генерације су све више дегенерисане лошом храном и хемијом којом нас кљукају. То ће утицати на даље смањивање наталитета, а оно што се роди и одрасте биће неспособно и за борбу и за рад.

Са друге стране како је већ отворено рекао Вучић, Србија ће се насељавати мигрантима из Азије и Африке. Еколошка катастрофа је већ ту, а земља и вода се већ продају Арапима и страним компанијама. Могућ је и неки нови рат у Босни и Херцеговини у коме Срби неће добро проћи. У Црној Гори ће се наставити расрбљавање и Срби ће пасти испод 20% А у Србији ће се наставити са одвајањем Војводине и такозваног Санџака.

Наши праунуци ће бити мањина и робови у српским земљама, а чукунунуци и њихови синови можда неће ни живети на српској земљи. Отприлике то нам спремају. Наравно ни ви ни ја нећемо то доживети, али то је реална слика будућности која је намењена Србији.

То се неће десити ако се деси неки велики преокрет. А да ли ћемо и ми мало помоћи том Божијем чуду зависи само од нас.

Патриот

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here