Американци били против искрцавања савезника на Јадрану, а команданта Југословенске краљевске војске у Другом светском рату Енглези предали Титовим комунистима, каже Милослав Самарџић, аутор документарца о вођи четничког покрета

„Много сам хтео, много започео, али је ратни вихор однео мене и моје дело…” Када су се чуле ове речи генерала Драгољуба Драже Михаиловића, измученог оптуженика, које он изговара у судници на крају монтираног процеса, у публици је настало комешање. То је претпоследња секвенца документарног филма о команданту Југословенске краљевске војске (у отаџбини), аутора Милослава Самарџића, уредника некадашњих „Погледа”, који је, у организацији Покрета обнове Краљевине Србије, приказан у препуној сали Скупштине града Крагујевца. Трен касније, када се на екрану појавила фотографија мртвог Драже и његовог оскрнављеног тела, сви су занемели.

– Дража је искасапљен. Али то не треба никог да чуди. Злочин је почињен у складу с духом времена и комунистичком идеологијом – каже Самарџић за „Политику”.

Наш саговорник открива да му је фотографију мртвог Драже дала Загорка Васић 1993. године, када се вратила у Србију из Америке.

– Загорка Васић је била секретар у влади Драгише Цветковића, а током рата Дражин обавештајац. Сахрањена је на манастирском гробљу у Жичи, где је, као искушеница, провела последње године живота. Негатив је уништен, а направљене су само три фотографије. Према мојим сазнањима, једна је била намењена Крцуну, друга Ранковићу, а трећа Светиславу Стефановићу Ћећи. Ипак, недуго после Дражиног убиства, фотографија је објављена у емигрантској штампи, због чега је у Београду избила велика афера – прича Самарџић, писац петотомног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”, који додаје да је аутентичност фотографије потврдила „друга страна”, то јест пуковник ЈНА, историчар Бранко Латас.

Самарџићев документарац о четничком вођи већ је приказан у 22 града у Србији, Републици Српској и иностранству. Премијера је била у Аделејду у Аустралији децембра прошле године, а аутор каже да је највише публике било на пројекцији у Бањалуци.

Филм траје 114 минута и нуди обиље документаристичке грађе, коју је аутор, како сам каже, сакупљао годинама. Снимање је помогла Организација српских четника „Равна Гора”, са седиштем у Чикагу.

У документарцу се појављује чак 11 саговорника. О Дражи, првом герилцу у Другом светском рату, говоре његови саборци, сведоци ратних и поратних дешавања, амерички историчари.

Посебно су интересантна сведочења пуковника Милоша Костића, припадника „зелених беретки”, Дражиног курира Уроша Шуштерича, који говори о формирању четничког одреда у Словенији, адвоката Петра Мићића, који је бранио Дражу, као и запажања професора Грегорија Фримана, стручњака за Други светски рат на Балкану, аутора књиге „Заборављених 500” о спасавању америчких пилота у акцији „Халијард”, те његовог колеге Кирка Форда, чији кабинет красе Дражина биста и слика.

Филм се може поделити у три дела. Први говори о школовању Драже Михаиловића и његовом учешћу у балканским и Првом светском рату, други, најдужи, посвећен је дешавањима у Другом светском рату, а у трећем делу је осветљена трагична судбина вође четничког покрета.

– Краљ Петар је првог децембра 1941, на дан стварања Краљевине Југославије, обнародовао да је Дража Михаиловић вођа устанка. Радио „Слободна Француска” преузима говор који преноси Би-Би-Си, а потом ту вест објављују и други медији. У Америци излазе стрипови о Дражи, Орсон Велс снима радио-драму, а „Холивуд” прави филм „Четници, борбена герила”. Први негативан текст о Дражи појавио се августа 1942, у листу Комунистичке партије Шведске. Временом, таквих текстова је било све више, а од 1943. године Американци и Енглези се интензивно споре око ратне тактике и односа према партизанима и четницима. Рузвелт је против искрцавања савезника на Јадрану, а Черчил нуди Стаљину „топло море”, под условом да овај настави да се бори против Хитлера. Тако Црвена армија прва улази у Краљевину Југославију, септембра 1944, што је био почетак слома четничког покрета – наводи Самарџић.

Генерал Михаиловић је ухапшен 13. марта 1946. године у босанском селу Оскоруша, општина Рудо, где се лечио од тифуса.

– Енглески обавештајци су Титовим комунистима предали радио-везе и обезбедили авионе. Уместо савезницима, како су мислили, Дражу су његови последњи саборци предали официрима Озне, који су га у полусвесном стању одвезли за Београд. Вест о хапшењу Драже, онако како се то догодило, објавио је „Чикаго трибјун”, потом и швајцарски лист „Журнал дивердо”. Прича о томе како је Дражу издао Никола Калабић јесте само још једна од комунистичких измишљотина – каже Самарџић.

Дража је осуђен на смрт стрељањем, а убијен је пре истека рока за жалбу. Наш саговорник каже да се то највероватније десило у подземном склоништу војног комплекса на Топчидеру, где је, од 10. јуна до 15. јула 1946, и одржано монтирано суђење.

 Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here