У Хрватској је мржња према Србима стварана плански: у породици, у школи, на мисама, концертима, телевизијским емисијама, новинским текстовима, филму, књижевности, уз подршку државе

Август месец, бар прва његова трећина, у последње две деценије је време међусобног усменог, засад, рата између државе Србије и оног што себе зове државом хрватском чланицом евроунијатске заједнице. Ратује се нотама музичким и дипломатским, саопштењима, изјавама, насловним странама у новинама, телевизијским емисијама. Све у свему, десетак дана међусобног препуцавања. Затим затишје, до следећег августа. Тако ратују „самозване елите“.

Срби страдалници, који су избегли хрватску каму и изнели главу на раменима, а њих је преко пола милиона, могу ових дана бар неком јавном гласилу испричати своју муку. За онога који је изгубио све од злочиначке руке, прилика да јавно једном годишње неком исприча сопствену муку доноси какву-такву утеху. У мору објашњавања и анализа, упорно се избегава да каже основно. Гајење мржње према Србима и православљу је основа државне политике Хрватске. Сејање мржње је државни пројекат.

Средином 2014. године објављена су етно-социолошка-антрополошка истраживања младих у Хрватској. Истраживања су обављена 2013. године и обухватала су особе рођене од 1992. до 1995. године хрватске националности. Значи, ради се о особама које су у истраживаном периоду имале између 18 и 21 године. Питања су била уобичајена и једноставна: „Kога бисте највише волели за суседа, па се наведе неколико нација (Срби су били једна од нација); с ким бисте волели да живите; с ким бисте волели да радите; с ким бисте склопили брак“… Иста питања су постављана само у облику „кога не бисте волели за комшију, с ким да радите…“

Одговори су показали да две трећине испитаних не жели Србина или Српкињу за комшију, за сарадника на послу, пријатеља, а камоли за брак. Испитивана је генерација која није имала прилику да сретне, пре злочиначког погрома, живог Србина, те не постоји ни теоретска могућност да су им Србин или Српкиња нешто нажао учинили. Мржња је стварана плански: у породици, у школи, на мисама, концертима, телевизијским емисијама, новинским текстовима, филму, књижевности. Да би пројекат успео, морао је имати подршку свих државних институција. И имао је. Данас се жање оно што је плански посејано. Речи мржње су се укорениле, а неће се дуго чекати да се с речи пређе на дела. У памет Срби. У памет ви које сте на власти у држави Србији.
Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here