Какав је осећај бити поново у својој Србији и свом Новом Саду?

Морам рећи да леп осећај квари чињеница да сам још увек на некаквој листи због које ми претресају ауто и морају да задржавају на граници, на улазу и излазу из Србије. За то нема никаквог правног ни полицијског разлога и зато апелујем на Министарство унутрашњих послова да на граници престану са том праксом јер нема никаквог смисла. Нисам никакав шверцер, нити криминалац. Неосуђиван сам, против мене се не води никакав поступак, а све што је некада и постојало било је незаконито и политички прогон који се водио због изговорене речи, дакле вербалног деликта. Законски сам рехабилитован и ослобођен по свим оптужницама. Сматрам да је задржавање мене и моје деце на граници губљене времена државних органа. Верујем да грађани Србије и порески обвезници не подржавају такав рад полиције јер сваких пола сата траћења времена граничне полиције значи мање времена за праве послове због којих су плаћени. Гранична полиција је била веома љубазна, и они такође не воле што морају да раде нешто што нема смисла.

Што се тиче осталог ја сам држављанин Србије, рођен у Новом саду, ово је моја земља, мој град, имам право да будем овде, и волим своју земљу и свој родни град највише на свету. Посебно их волим више него они који су ме отерали из мог града и земље, а нису ни рођени ту, попут Динка Грухоњића из Бања Луке, Недима Сејдиновића из Тузле, Миленка Перовића црногорског усташе или Ненада Чанка који је рођен у Панчеву.

Али нема везе, моја деца су се прошетала Новим Садом, и то је победа.

Какве су реакције међу пријатељима и породицом на ваш повратак у Србију?

Нормално да су одушевљени али поред њих искрено су се обрадовале и комшије, остали суграђани, и сви који су ме препознали на улици.

Нажалост нисам успео да се сретнем и попричам са свима, због мојих здравствених проблема и других приватних обавеза, али биће прилике.

Поједини медији су одмах написали „да је повратак фирера опасност за демократију у Србији“. Који је ваш коментар на то?

Веома је забавно пратити медијску хистерију. Јако су се успаничили јер сам се састао са многим личностима са деснице од Шешеља, Вацића до докторке Стојковић, Бихалија и Буханца из Левијатана, професора Фајгеља и многих других. Нарочито их је забринуло моје позивање на јединство српских националиста и калкулисање да ли ћу се кандидовати на некој листи.

Поново сам био и на насловној страни листа Блиц, али и ударним терминима неких телевизија попут Н1, и Ал Џазире. Одмах да кажем да ће бити и неких тужби са моје стране у складу са Законом о информисању. Превише су запенили ти лажови.

Планирате ли да се политички активирате и оснујете политичку странку?

Жао ми је што морам да разочарам оне који то очекују али ове године то неће бити могуће. Пре свега имам здравствених проблема које ћу решавати. Са друге стране финансијски нисам у могућности, јер таква активност кошта. Политика је моја страст и веома волим свој народ и националистичке идеале, али тренутно нећу оснивати странку и нећу се кандидовати на изборима. То не значи да ћу седети скрштених руку. Имаћу и даље политичке активности и радићу на јединству српских националиста.

Још једна ствар ће растужити моје симпатизере а обрадовати оне који ме мрзе. Наиме, нисам се још преселио са породицом у Србију. Због финансијских и пословних разлога живећу у почетку на релацији Нови Сад-Трст. Све ће морати постепено да се ради.

Због чега се поједини другорсбијански кругови плаше вас, имају ли за то разлога?

Медији који су створили мит о некаквом “нацистичком” страшилу са надимком “фирер” имају маничне страхове. То је веома психички нестабилна екипа. Говорити о тим разлозима може неки психијатар а не ја.

Има једна невероватна ствар која ми се десила прошле недеље. Отказана ми је емисија на Балкан инфо. Доста година сам у контакту са Тешом Тешановићем, радио је неке интервјуе са мном још за Србин Инфо. Још пре више од годину дана смо имали договор да дође код мене у Трст да снимамо емисију за Балкан инфо. Сматрам га заиста добрим новинаром. Успео је да се поклопи његов повратак из Кине и мој долазак у Србију. Договарали смо и термин. И онда када је договорен и дан, и фалио само сат почетка снимања стигла ми је порука од Теше у којој пише да су његови из продукције апсолутно против мог гостовања да се не замере опозицији. То је нешто апсолутно невероватно. Свашта сам у животу проживео, сваку врсту прогона, али ово ме је оставило без текста. То је право лице страха другосрбијанских кругова који преносе И на такозване независне медије И људе који на први поглед делују нормално, па чак И патриотски. Драго ми је што маске И ту падају.

Како вам се чини тренутна политичка сцена Србије?

Чини ми се као каљуга у којој се прасци ваљају, да цитирам једног легендарног српског политичара. Превише је ту личних материјалних користи, а премало идеала и праве политичке борбе. Све је постало фарса и ријалити.

Шта вам је током протеклих десет година у егзилу у Италији давало снагу да се борите за истину и правду?

Пре свега снагу су ми давала моја деца, а подршку сам имао од супруге, породице, кумова и пријатеља. Временом се човек навикне на страну земљу, мени је троје деце крштено у избеглиштву у српској цркви, а двоје је рођено у Трсту.

Наравно моји идеали су веома снажни и непоколебљиви као и моја љубав према Српству, истини и правди. Кад се све то сабере непријатељ нема шансе. Могао сам тако без напора издржати још много деценија.

Сматрате ли са ове дистанце да сте било шта погрешили на том антифашистичком митингу у Новом Саду када сте оптужени за распиривање мржње и насиља?

Технички гледано можда нисам требао певати српске песме, и након напада руље прилазити огради. Међутим то су ситнице. Чанкова и Чедина руља, такозвани “антифашисти”, маскирани анархисти, они су напали нас који смо били у ресторану. На време сам поднео кривичну пријаву против организатора Недима Сејдиновића и Н.Н. лица који су гађали циглама, флашама и бакљама из колоне. Наравно правосуђе тада под контролом Демократске странке није ништа учинило него су оптужили мене, иако сам правоснажно ослобођен. Незаконито су ме гонили све ове године.

Видите ли могућност за сарадњу са странкама десне оријентације попут Српске Деснице или Заветника?

Залажем се за сарадњу и уједињење свих родољубивих организација које су за суверенитет Србије, против ЕУ интеграција, и против најезде илегалне миграције.

Ја увек желим да видим оно што нас спаја а не небитне разлике. Нажалост многи Срби то не желе. Масовно су ме испрозивали неки анонимни “интернет ратници” на мрежама само зато јер сам се сликао са Вацићем и Шешељем на пример. А само сам се сликао, попричао људски, без икакве политичке сарадње. И онда та мржња и лудило. То је апсолутно невероватно. Таква шизофренија и неразумевање постоји само код нас и прави је разлог наше пропасти свих ових година. Та неслога и мржња ће нас отерати у нестанак.

Доста младих вас подржава на друштвеним мрежама, како објашњавате своју популарност међу младим нараштајима у Србији?

Радује ме што један део омладине није искварен глобализмом. Посебно сам одушевљен бројношћу српске младежи на скуповима и литијама подршке Србима у Црној Гори, И посебно сам поносан на српску омладину у Црној Гори. То је нека исконска љубав и необјашњива животна енергија која још није угашена у српском народу и која даје наду да ћемо ипак опстати. Ту сам ја апсолутно небитан, битна је љубав и енергија.

Сам Бог зна како је могуће да након толиких лажи и пропаганде српска омладина одолева и даље.

ИзворАФЕРА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here