О насиљу је важно говорити, а искуства жена које су претрпеле породично насиље је битно јер, како је речено, може да оснажи и охрабри друге жртве да насиље пријаве и из њега изађу.

Пријава насиља је почетни корак у углавном дугом процесу, објашњавају у Аутономном женском центру и наводе да је последњих година повећан број жена које пријављују насиље.

– Важно је да се што више жена оснажи и пријави насиље јер је то једини начин да изађу из њега – рекла је Тањугу координаторка тима за психосоцијалну подршку АЖЦ Данијела Пешић додајући да је у овој години, у породичном насиљу у Србији, убијено 18 жена.

Објашњава и да се насиље може зауставити једино институционалим одговором, те одговарајућим мерама према насилнику.

Kаже и да жене најчешће пријављују насиље када имају повреде или када се насилник усмери према деци, или другим члановима породице, односно када схвате да ситуација постаје озбиљна и да може доћи до фаталног исхода.

Један број жена, навела је, напусти насилника и обично одлази код рођака и пријатеља, а уколико је виши ризик и јако су уплашене иду у сигурну кућу, али се дешава и да један број њих остане са насилником.

– Неке жене долазе у проблем јер морају да бирају да ли да поведу децу или не. Дешава се да им насилници и породица не дозвољавају да поведу децу са собом и то жену задржава уз насилника – рекла је Пешић.

Објашњава и да се жене из различитих разлога, због недостатка подршке и економске зависности, враћају насилнику, што је опасно, али представља феномен насиља у породици.

– Процене су да се жене врате између седам и 11 пута насилнуку пре него што коначно изађу из насилног односа – рекла је Пешић додајући да је важно да сви који се налазе у систему никада не затворе врата таквим женама.

Kаже и да искуства жена које су преживеле насиље могу бити корисна и важна порука свим другим женама како би пријавиле насиље и из њега изашле.

Међутим, додаје, да то представља опасност од поновне виктимизације, односно, поновног преживљавања свега што су прошле.

У три сигурне куће у Београду тренутно је смештено 19 жена и 23 деце, а међу њима је и Н.Н. (33), мајка двоје деце, која каже да је годину и по дана трпела психичко насиље због љубоморе мужа које се претворило и у физичко насиље.

Она поручује да жене не треба да трпе било који вид насиља и да насилника треба обавезно да пријаве.

– Зашто да трпите било какво насиље и да сматрате да сте ви криви, а нисте. Обавезно треба насилника тужити. Ако вас неко свесно малтретира онда треба да буде и за то кажњен – каже Н.Н, која је месец и по дана у Сигурној кући.

Говорећи о свом искуству, она је рекла да је њен супруг најпре био насилан према старијој ћерки, а да је, када му је забранила да без разлога насрће на дете, насиље усмерио на њу.

Kаже да је њен супруг прво почео да контролише шта је обукла, да јој проверава поруке у мобилном телефону и позива њене пријатеље, а да јој је, када је била ван куће, претио да ће јој одузети децу и да их више никад неће видети ако се не врати у року од 15 минута.

Наводећи да је њеном супругу сметао сваки њен лични успех, она каже да сада у Сигурној кући има велику подршку психолога и ментора који јој помажу да ојача.

– Ово је борба коју треба да изнесем и останем здрава с озбиром да су ово изузуетно стресне ситуације – закључује она.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here