Nedavno objavljena dokumenta Ministarstva odbrane Velike Britanije u vezi sa događajima iz jula 1995. godine u Srebrenici, bacaju potpuno novo svetlo na tumačenje događaja za vreme ratnih dejstava u Bosni i Hercegovini.

Jedan od dokumenat koji je bio zaveden kao službena tajna, napisao je Edvard Akden svom kolegi Roderiku Linu, privatnom sekretaru tadašnjeg premijera Džona Mejdžora. Dopis je poslat 11. jula 1995. godine s ciljem da se premijeru predoče svi važni podaci o situaciji na području Srebrenice.

U dokumentu su izneti podaci sa terena koji su prethodili napadu bosanskih Srba na Srebrenicu. Ono što je ključno, u dokumentu piše da su „napad bosanskih Srba jula 1995. godine izazvale bošnjačke snage koje su prethodna tri meseca vršile konstantne napade na rute snabdevanja srpskih snaga južno od enklava“.

Ovakve tvrdnje podudaraju se sa navodima ratnog načelnika stanice bezbednosti u Srebrenici, nedavno preminulim Hakijom Meholjićem, da je Alija Izetbegović još 1993. godine u Sarajevu planirao da se desi masakr nad bosanskim muslimanima, kako bi on bio korišćen za ostvarivanje političko-propagandnih ciljeva. Meholjić je izjavio: „Alija Izetbegović je tada 1993. tražio ne da se ubije, nego zakolje 5.000 Bošnjaka u Srebrenici. Bili smo u sarajevskom hotelu „Holidej in“ kada sam ustao i pitao ga da li je on lud i ko će poubijati toliki narod. Poslije toga čekao se samo povoljan trenutak da se umiješa međunarodna zajednica i to je palo na Srebrenicu“. Po tvrdnjama srpskih političara iz BiH, Alija Izetbegović tadašnji predsednik Predsedništva BiH, tražio je od Bila Klintona da bombarduje srpske položaje. Predsednik SAD mu je navodno odgovorio da mu je za tako nešto potreban povod, odnosno minimum 5000 žrtava.

Druga važna informacija koja je objavljena u britanskim dokumentima, tiče se procene ko je pokrenuo napad na Srebrenicu. U dokumentu je navedeno: „Napadi ove armije su gotovo sigurno pokrenuti od strane lokalnog komandanta i mi ne mislimo da su deo plana Pala da se pregazi enklava”. Ovo potvrđuje činjenicu da vojni i politički vrh Republike Srpske nije imao plan da osvoji Srebrenicu 1995. godine. U dokumentima je precizirano da su „srpske jedinice odlučile da uđu u centar ovog grada kad su, tokom napada, shvatili da otpor takozvane Armije BiH praktično ne postoji“.

Dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti protivrečne su tvrdnjama da je u Srebrenici izvršen genocid. Cilj genocida je fizičko istrebljenje određene grupe naroda, a po definiciji „genocid predstavlja međunarodni zločin namernog potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa i spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva“. Zbog toga je definicija zločina u Srebrenici kao genocida od početka bila sporna jer su iz Srebrenice evakuisane žene i deca, što sigurno ne bi bio slučaj da je postojala namera o istrebljenju svih članova te zajednice. Prema tvrdnjama britanskog diplomate napad na Srebrenicu se spontano desio i nije bio planiran od strane državnog rukovodstva.

Podsetićemo se da je Velika Britanija 2015. godine predložila Rezoluciju o Srebrenici u UN kojom se osuđuje genocid u Srebrenci iz jula 1995. godine. Ovu rezoluciju su podržale SAD i zemlje EU, dok je Ruska Federacija uložila veto i time onemogućila usvajanje dokumenta.

Ranije je Haški tribunal definisao Srebrenicu kao genocid, kao i Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu. Upravo objavljeni britanski dokumenti demantuju brojne odluke i presude Haga.

Beograd i Banjaluka bi mogle uskoro da pokrenu zajedničku inicijativu i zatraže formiranje nezavisne međunarodne komisije koja bi utvrdila tačne činjenice o događajima u BiH za vreme rata, uključujući i događaje u Srebrenici.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here