Brat Hose (Josif) Munjoz Kortes rođen je 13.05.1948. godine, u Santjagu (Čile), u pobožnoj rimokatoličkoj porodici španskog porekla. Kao dečak od dvanaest godina upoznaje oca Leontija Filipovića i pod njegovim uticajem nakon dve godine prelazi u pravoslavlje. Kršten je u Ruskoj zagraničnoj pravoslavnoj crkvi. Kao talentovani umetnik započeo je studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Montrealu (Kanada), interesujući se najviše za ikonografiju.

U leto 1982. godine odlazi na Atos (Svetu Goru) sa željom da poseti svetogorske manastire i skitove, posebno one specijalizovane za ikonopis.  U malom Skitu Sv. Ane majke Presvete Bogorodice, Josif je osetio snažnu privlačnost prema ikoni Majke Božije, oslikane 1981. godine, kopiji drevne i čudotvorne iverske ikone. Ali, jako ga deprimira saznanje da ikona nije na prodaju.  Monahu Klimentu se javila Majka Božija, rekavši mu da je ikoni mesto kraj Josifa.  Na dan Josifovog polaska iz Skita i na njegovu veliku radost, monah mu predaje ikonu Presvete Bogorodice.

Po povratku u Montreal, Josif počinje sa svakodnevnim čitanjem Akatista pred ikonom Majke Božije.  Posle nekoliko nedelja, 25. novembra, budi ga jak miris u sobi. Ugledao je kako iz ruku Bogorodice teče sveto miro. Od tog dana, pa u narednih petnaest godina, sveto miro je teklo iz ikone.

Brat Hose Munjoz Kortes, kao čuvar ikone  Majke Božije više se nikada nije odvajao od nje. Ikona Bogorodice ga je pratila na brojnim putovanjima po eparhijama širom Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Južne Amerike, Australije i Evrope. Pred čudotvornom ikonom se svakodnevno molio, ispunjavao bezbroj zahteva za molitvu za druge, ogroman broj ljudi se poklonio i celivao ikonu.

U noći između 30-31.oktobra 1997. godine, u sobi hotela „Grand“ u Atini, Hose Munjoz Kortes je svirepo mučen satima a potom ubijen. Čudotvorna ikona Majke Božije je nestala a ni do danas nije pronađena. Takođe, ni ubice nisu otkrivene. Na osnovu tragova mučenja i rana na telu Brata Josifa, pretpostavlja se da su počinioci ovog zločina organizovana grupa satanista. Mučki je ubijen na najveći satanistički praznik „Noć veštica“.

Samo nekoliko dana pred svoju mučeničku smrt brat Josif je posetio ostrvo Andros u Grčkoj. Na ostrvu se nalazi čudesan manastir Svetog Nikole, i kada je Josif ušao u pripratu crkve, sa drevne freske Majke Božije koja se nalazila na jednom stubu crkve  počele su da teku suze.

Fotografije i video snimak zabaležili su ovaj događaj.  Brat Josif je primetio ovo nesvakidašnje čudo i jedan monah iz tog manastira mu reče: „Na ovoj fresci retko kada teku suze, izuzev pre nekog nesrećnog događaja.“ I on je naveo kao primer da su sa freske tekle suze pred veliki zemljotres u Jermeniji.  Josif je ovo prihvatio kao svoju ličnu sudbinu. Znao je da je ovo čudo nekako povezano sa njim. Prema svedočenju oca Aleksandra Ivaševiča koji je sa Josifom bio zajedno na ovom proputovanju potvrdio je  Josifove slutnje: „Kada je brat Josif video fresku Bogorodice sa suzama, rekao je da je ovo čudo povezano sa njim.“ Jutrom kada se otac Aleksandar vraćao iz Grčke u Argentinu, Brat Josif ga je pratio na aerodrom. Pred sam polazak Josif mu ponovo reče: „Oče Aleksandre nešto će se desiti sa mnom.“ Te noći brat Josif biva ubijen.

Inače Brat Hose (Josif) Munjoz Kortes  je planirao da sledećeg dana  otputuje nazad za Kanadu, radi obeležavanja petnaest godina pojave mira iz čudotvorne ikone Majke Božije. Mučenički je stradao.

Novembra 12. 1997. godine, 13 dana nakon ubistva,  sahranjen je na ruskom groblju u manastiru Svete Trojice u mestu Džordanvil, Njujork (SAD). Prema izjavama očevidaca, na njegovom telu su bili vidljivi tragovi mučenja, ali nije bilo znakova propadanja i neprijatnih mirisa. Arhiepiskop Laur nije blagoslovio izlivanje temelja na grobu, ispod koga je zakopan kovčeg sa telom mučenika, rekavši: “Da bi se lakše otvorio”.

Brat Hose Munjoz Kortes je verovao i govorio da moderna omladina ima veoma težak život, koji ih prisiljava da uče, rade, zarađuju radi sticanja materijalnog bogatstva, odnosno da žive u materijalnom svetu, zaboravljajući na duhovnost. Takođe je televiziju smatrao pravom katastrofom, otrovom koji uništava živote ljudi i dovodi do gubitka sposobnosti razlikovanja dobra od zla (i nije dozvolio da se napravi film o čudesnoj ikoni).  Josif je verovao da decu treba učiti sopstvenim primerom, jer previše često vide da im roditelji govore jedno, ali rade drugo. Veoma je poštovao svetog Jovana Šangajskog, koji se brinuo za očuvanje duhovnosti u „ovom pokvarenom materijalnom svetu“.

Priredio i prilagodio:  Dušan Opačić

Vidovdan

LITERATURA:

RIA NOVOSTI –  https://ria.ru/20171031/1507867259.html

ISTOČNO-AMERIČKA EPARHIJA RUSKE ZAGRANIČNE PRAVOSLAVNE CRKVE  Zvaničan sajt – https://ru.eadiocese.org/josemuozcortes

Portal RUSKA IDEJA  – https://rusidea.org/25103015

Faces of Rocor, epizode 1-2, Fund for Assistance to the Russian Orthodox Church Outside of Russia https://www.youtube.com/watch?v=hah89XfZJj0

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here