Медији су пренели вест о разрешењу епископа Максима као професора на Богословском факултету од стране Синода. Но од те вести се почело одмотавати клупко спинова и подметања. На страну идеја да неко ко има епархију на другом континенту уопште може бити предавач на факултету. После његове смене је одмах кренула оркестрирана кампања како је Максим некаква жртва режима јер се није слагао са политиком око Kосова.

Та прича је наравно без основа јер нико не памти епископа као неког ко се икада интересовао за решавања питања Kосова или пак неког ко је опозиционо оријентисан у односу на власт у Београду. Да је у питању митрополит Амфилохије или епископ Григорије, прича би имала неког утемељења у реалности, то јест била би могућа као опција.

Што је најзанимљивије епископ Максим није ни био на састанку са председником Вучићем током мајског сабора кад су севале варнице између горе наведених епископа и председника. Максим је познат као епископ који прати трендове, који промовише дарвинизам у црквеним круговима и утицај цариградског Партијарха у СПЦ (чак и до оспоравања аутокефалности СПЦ) али до недавно нико није ништа од њега чуо око Kосова или критички о актуелној власти.

Kако су онда, од неког таквог, прозападни медији а пре свега Блиц и Данас преко ноћи створише од аполитичног и анационалног епископа „великог опозиционара“ и „борца за Kосово“? Па зато што је то било могуће јер за еп.Максима није готово нико ни чуо. Чак је и Селаковић рекао да Вучић није чуо за Максима. Kао „табула раса“ он је искоришћен да се од њега направи оно што је потребно.

То наравно има везе са поделама унутар СПЦ у којој једна струја коју тренутно предводи епископ Григорије жели да постане доминантна у СПЦ (а Максим је део те струје) и да се при том прикрију прави разлози смене епископа Максима на Богословског факултета.

Примарни разлог смене је то што је епископ Максим мимо знања Сабора и Синода урадио неке ствари у САД који тамошњи забринути православни Срби третирају као расколничке. Наиме промењено је име СПЦ у САД и створен је Епископски савет за САД – некакав нелегалан амерички мини Синод. Наиме епископ Максим са још два епископа је регистровао СПЦ у САД као верску заједницу и избацио из имена СПЦ већ 2017. Следеће године су покренули питање реформе организације СПЦ не обавештавајући Сабор о томе шта су учинили. А ове године су на америчком сабору летос „донели устав“ који је наводно одобрио Синод, иако о томе нико није био обавештен нити је Синод или Сабор СПЦ донео некакву одлуку по том питању. Устав су имали али су га мењали мимо знања Сабора и Синода и мимо воље својих свештеника и верника. Верници у САД се жале јер се из ове „верске заједнице“ искључује Kанада и Јужна Америка, јер је маргинализује свештенство и верници, јер се уводи пракса да свештеници садржај исповести преносе полицији и истражним органима. Поред епископа Максима важну улогу има и епископ њујоршки Добријевић (а трећи је епископ Лонгин). Синод СПЦ је наравно поништио ту и такву одлуку „америчког сабора“.

Но питање је шта ће урадити три епископа из америчког Савета епископа. Верници су забринути јер се изгубило име СПЦ при регистрацији али још више од тога стрепе да не подпадну под јурисдикцију цариградског Патријарха Вартоломеја који одавно не крије аспирације на црквене дијаспоре помесних цркава. Тако се епископ Максим позиционира као експонент цариградске црквене политике која једва прикрива да оспорава да је јурисдикција српског патријарха ван Србије легална (назива га „Патријарх Србије“). Исто тако није непознато да је „Цариград“ склон да подржи и аутономију СПЦ у Црној Гори што тамо отворено жели власт Мила Ђукановића. У контексту нарастајућег раскола у православљу између Москве и Цариграда (који отворено подржава САД) важна битка се води не само у Украјини већ и у Америци. Стога страх православних Срба да ће они и њихова црквена имовина прећи у јурисдикцију Цариграда и да неће бити део СПЦ у будућности није без основа.

Бранко Радун

Politika

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here