Аутор: Бојан БИЛБИЈА, “Политика”

ДАТУМ 9. мај, како је нагласио председник Русије Владимир Путин, не може ни да се откаже, ни да се одгоди. То је свети дан за нашу земљу, каже у разговору за „Политику” амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко.

Тако одговара на питање о планираној великој прослави и паради поводом 75. годишњице Дана победе, уз учешће страних државника, међу којима су и српски и француски председници, Александар Вучић и Емануел Макрон. Епидемија вируса корона, међутим, све је то одложила.

        * Помиње се да би прослава ипак могла да буде 24. јуна, на исти дан када је 1945. у Москви одржана прва Парада победе и кад су совјетски војници на калдрму Црвеног трга бацили на стотине заплењених застава немачких армија?

– Нацистичка агресија однела је животе преко 26 милиона совјетских грађана, у Русији не постоји породица коју није дотакла трагедија Великог отаџбинског рата. У част Победе, у знак сећања на подвиг без премца оних који су одбранили отаџбину и срушили нацизам у Европи, данас, 9. маја у Москви и другим руским градовима одржава се парада авиона и хеликоптера, као и свечана почасна паљба. Ове године биће обавезно одржана и главна Парада победе на Црвеном тргу и свенародна акција „Бесмртни пук” – цела 2020. година је проглашена у Русији Годином сећања и славе. При избору датума полазиће се, наравно, од објективних стручних оцена епидемиолошке ситуације.

        * И Србија се прикључује прослави Победе?

– У српској престоници традиционално се полажу венци на Спомен-гробљу ослободилаца Београда и на Споменик црвеноармејцу. Одржана је руско-српска онлајн конференција „Поклонимо се херојима”, о важности очувања историјске истине и сећања на Победу. Касније ће неизоставно бити и отварање Вечне ватре, шетња „Бесмртног пука” и други догађаји. Срдачно смо захвални српском руководству на свестраној подршци њиховој организацији.

– Србија је, по свој прилици, једина европска земља где видимо симболе Победе на градским улицама. Овде нису бачени у заборав јунаци који су по цену невероватних губитака извојевали мир и слободу. Овде се разуме колико је важно да се не дозволи изругивање нашим заједничким вредностима. Користећи ову прилику, честитам читаоцима Дан победе. Будимо достојни велике генерације победника, сећања на њих, њихову баштину.

        * Потврђени доласци у Москву шефова страних држава, руских савезника у Другом светском рату, сведоче да ипак нису сви у свету подлегли таласу ревизије историје и негирања водеће улоге руског народа у ослобађању Европе од нацизма?

– Биће нам драго да видимо на свечаностима у част 75. годишњице Победе лидере земаља савезница у антихитлеровској коалицији. Сматрамо да би то имало посебан морално-политички значај, у првом реду за државе и народе које они представљају. На празник Победе славимо одважност и мудрост наших народа који су успели да одложе неслагања зарад заједничке Победе над човекомрзилачком нацистичком идеологијом, најстрашнијим злом у историји цивилизације. Та историјска искуства без премца имају непролазну вредност.

– Данас, када се суочавамо с новим оштрим изазовима, који захтевају узајамно поверење и хитне усаглашене кораке, она су нам потребна као никада досад. Такву уједињујућу поруку садржи и недавна заједничка изјава председника Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа, поводом 75 година од сусрета совјетских и америчких војника на реци Елби 25. априла 1945. године.

        * Председник Путин је у више наврата указивао на несагледиву опасност од историјског ревизионизма и двоструких стандарда, када се зарад дневнополитичких циљева изједначују жртве с агресором?

– Нажалост, наставља се с покушајима да се фалсификује историја Другог светског рата, да се излажу сумњи његови неоспорни међународноправни резултати, укључујући и пресуде Нирнбершког трибунала, да се оспори одлучујући допринос совјетског народа Победи, да се оправдају нацистички злочинци и њихови помагачи, да се умањи улога организације УН, која је створена захваљујући Победи и која је постала камен темељац савременог светског поретка.

– Међу последњим примерима је ситуација око демонтаже споменика маршалу Ивану Коњеву у Прагу. Видимо у томе непосредну претњу не само по хуманистичке вредности већ и међународну безбедност. Катастрофа Другог светског рата не сме да се понови. Индикативно је да наш став дели апсолутна већина земаља у свету, то сваке године потврђује гласање у Генералној скупштини УН о резолуцији о борби против глорификације нацизма.

– Високо ценимо то што се у Србији чувају традиције антифашизма, одлучно се супротставља ревизији историје, пажљиво односи према споменицима палима за ослобођење Југославије у Другом светском рату.

        * Светски поредак се нашао на испиту и услед пандемије, показало се – као и у Другом светском рату – да помоћ у најтежим околностима вреди више од „великих речи”. Са Запада чујемо поруке којима се умањује значај руске и кинеске помоћи која је стигла у Србију. Москву и Пекинг оптужују да помоћ не пружају искрено, већ с неким „политичким задњим намерама”?

– Настојање да се политизује међународна хуманитарна помоћ у сузбијању епидемије инфекције вируса корона потпуно је контрапродуктивно. Борба против вируса корона је, без преувеличавања, заједнички задатак читавог човечанства. Само солидарни напори могу довести до жељеног резултата. Да нагласим да се несебична помоћ Русије пружа на молбу руководства ових земаља, у случају Србије на молбу председника Александра Вучића.

– Шеф државе је указао здруженој јединици Министарства одбране Русије велику част, лично примивши њене руководиоце. Искрено смо захвални грађанима Србије и српским властима на високој оцени рада наших стручњака и на подршци њиховом труду. То је оно што је заиста важно.

        * Колика је конкретно била руска помоћ Србији протеклих недеља?

– Стручњаци Министарства одбране Русије, најискуснији епидемиолози, вирусолози, лекари, радили су заједно са српским колегама за време врхунца епидемије, најтежег и најодговорнијег периода борбе против вируса корона. Од 3. априла дезинфиковано је више од 160 објеката, међу њима кључне установе здравства, у 35 градова Србије. Лекари су примили преко 800 ковид позитивних пацијената, пружа се и консултативна подршка. Рад се наставља.

– Хтео бих такође да истакнем помоћ руских НВО. Руска фондација мира, с председником одбора Државне думе за међународне послове Леонидом Слуцким на челу, поклонила је српској страни неопходну медицинску опрему. Није остао по страни ни бизнис: наша заједничка компанија НИС, руске компаније „Лукоил”, „Руске железнице”, „Сбербанка”, „Јандекс такси”, „Фосагро” и друге. Видимо колико самопрегорно раде српски лекари, какви напори се улажу на свим нивоима ради благостања земље и народа, да се што пре победи опака болест и ублаже негативне друштвено-економске последице кризе изазване короном. Драго нам је да томе дамо допринос колико можемо.

        * У претходном интервјуу „Политици”  говорили сте о могућности да се Русија званично укључи у преговоре о Косову. Рекли сте да је „принципијелно важан позив Београда и полазна, упоришна тачка на међународном праву”. Да ли смо сада ближе могућности да Москва одреди свог „специјалца”? Посебно ако се зна да и без „позива Београда” Американци већ имају два изасланика – Ричарда Гренела и Метјуа Палмера – док ЕУ шаље Мирослава Лајчака, уз комесара Ђузепа Бореља, коме је и косовско питање у опису посла?

– Сада је то прерано разматрати. Не мислим да је опонашање других играча разумна и оправдана стратегија. Москва има самосталну визију ситуације. За наше придруживање потребан је пре свега позив Београда. При томе, сам преговарачки процес треба да се води у разумљивом, за нас прихватљивом међународноправном оквиру, на основу Резолуције СБ УН 1244, и треба да има прихватљиву форму и садржај. Да додам без икакве злурадости, да засад резултати дипломатских активности нису сувише очигледни. Засад, напротив, на самом Косову само је више хаоса.

        * Које су за Русију „црвене линије” када је у питању косовско решење? У септембру сте нам рекли да не разумете зашто би подела Косова и Метохије била преседан. Да ли су ове идеје и даље актуелне?

Актуелност идеје „поделе Косова”, као и било које друге идеје, могу да процене само Београд и Приштина. Одржив расплет косовског питања остварив је само као резултат узимања у обзир избалансираних узајамних интереса, компромиса – на основу међународног права, без наметања спољних шема или временских оквира. Главни критеријум за нас је да решење треба да буде прихватљиво за Србију.

        * ЕУ и САД нису показале јединствен став по питању обарања владе Албина Куртија и безусловног укидања приштинских такса на робу из централне Србије. Да ли је то још један доказ да правог решења нема изван ауторитета Савета безбедности УН?

– Непроменљива пажња Савета безбедности УН према косовској тематици један је од предуслова регулисања проблема. Дефинитивно решење косовског питања треба да буде утврђено у СБ УН доношењем нове резолуције која би заменила важећу Резолуцију 1244.

Институт за очување историјског сећања

у најближој будућности

        * На заседању српско-руске међупарламентарне комисије у Москви најављено је да ће две државе основати Институт за очување историјског сећања. Ради ли се на овом пројекту и када се очекује оснивање?

– Сматрам да је дијалог између парламената и научноистраживачких кругова неопходна димензија руско-српске сарадње у супротстављању ревизији историје. Потпуно подржавајући ту иницијативу посланика наших земаља, рачунамо на њену успешну реализацију у најближој будућности.

Разумевање с Годфријем

        * У слично време када и ви, у Београду је ступио на дужност и амерички амбасадор Ентони Годфри, који је претходно био други човек дипломатске мисије САД у Москви. На неким пријемима примећени сте како дуго и срдачно разговарате с амбасадором Годфријем, изгледа да сте се „пронашли” као саговорници? Да ли се с њим познајете одраније, на ком језику комуницирате, имајући у виду да су бар три која обојица говорите?

– С амбасадором Ентонијем Годфријем изградили смо конструктивне професионалне односе за време мог рада у Министарству спољних послова Русије у Москви. Расположени смо да их развијамо и овде. Ма који језик да говоримо, важно је да се дијалог не прекида, важно је да се обогаћује језик међусобног разумевања.

http://www.politika.rs/scc/clanak/453804/Rezolucija-1244-treba-da-bude-zamenjena-novom

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here